Buongiorno Italia: Mođijevo pojavljivanje dokaz sukoba na liniji Anjeli – Elkan

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)

Lučano Mođi je veoma inteligentan čovek i kao takav zna da je u životu mnogo važnije izabrati dobro neprijatelje nego prijatelje. Nekadašnji sportski direktor ne bi priznao ni pod torturom, ali svi koji ga dobro poznaju ili su imali prilike da razgovaraju sa njim u opuštenoj varijanti, znaju da je Džon Elkan u njegovoj optici u društvu sa Masimom Moratijem i Lelom Orijalijem.

U Mođijevim očima Elkan nije uradio ništa da zaštiti Juve koji je on sa Điraudom i Betegom stvorio. U usudu Andree Anjelija, 85-ogodišnji bivši radnik italijanski železnice, vidi sebe i zato ne čudi njegova jučerašnje intervencija na skupštini akcionara Juventusa.

Javno zahvaljivanje Anjelija Mođiju je samo potvrdilo javnu tajnu da je fudbalski „Lucky Luciano“, kako se Mođi oslovljava u pojedinim krugovima u Italiji, bio veoma slušani, ako ne i najslušaniji savetnik dojučerašnjeg predsednika.

Međutim, ako je jučerašnji performans na skupštini akcionara Juvea potvrdio solidnost veze Anjeli-Mođi, današnji komentar u torinskom listu „La Stampa“, u vlasništvu Džona Elkana, pod naslovom „Šou koji ne treba novom Juveu“, je učinio vidljivim svima razlaz između unuka Đanija Anjelija i sina Umberta Anjelija. U komentaru se ne kritikuje samo nastup Mođija već se ukazuje na štetnost takvog poteza i pravi jasna distanca između Juventusa koji se rađa i onog koji je juče otišao u prošlost.

Anjeli je bio primoran da podnese ostavku ne samo da ne bi povukao sa sobom u provaliju i Juventus, nego zato što je Elkan zaključio da je vođenje kluba od strane njegovog, rodbinski gledano ujaka, bilo pogrešno. Ne toliko zbog rezultata koji su izostali u poslednje dve godine koliko zbog nagomilanih dugova koje čak ni injekcija od 700.000.000 evra iz porodične kase Anjeli - Elkan nije uspela da sanira.

(©Reuters)

U prethodnih 25 godina Mođi je oblikovao, a zatim i predstavljao duh Juventusa. Sve što kaže Lučano misli barem 80 odsto navijača Stare dame. Oni su jednostavno uvereni da su žrtve sistema, okultnih centara moći i ljude koji mrze patološki Juventus. To je postao mit u svetu Bjankonera, a istorija nas uči da je dobro „nahranjeni“ mit veoma otporan i na istinu i na vreme i na realnost.

Ništa Mođi nije juče rekao što već nismo čuli od njega. Bivši rukovodilac Jvuentusa vodi već godinama „krstaški rat“ protiv novinara, FS Italije, pravosudnog sistema. Podsetimo, Mođi je osuđen u prvom i drugom stepenu procesa Kalčopoli, a presuda nije postala izvršna samo zato što su krivična dela, za koja se teretio, zastarela.

Ironija sudbine je da je Mođi koji je pejorativno zvao Inter i njegove rukovodioce „prescritti“ (zastareli) – sve optužbe protiv Nerazura i njegovih rukovodilaca su odbijene ili su zastarele bez presuda u prvom ili drugom stepenu – izbegao presudu sa višegodišnjom kaznom zatvora zbog nastupanja pravnog instituta zastarelost. Ne treba zaboraviti i da je Mođiju doživotno zabranjeno da obavlja bilo kakvu zvaničnu funkciju u sportu, bilo da se radi o klubovima ili savezima.

Ne dolazi svaka nevolja da bi naškodila. Kalčopoli jeste prekinuo karijeru Mođija u sportu, ali mu je podario neverovatno vitalnost za čoveka koji je napunio 85 godina. Bivši sportski direktor Juvea je življi, aktivniji, motivisaniji, nego dvadesetogodišnjaci i tridesetogodišnjaci.

Bobra da „opere“ svoju biografiju je toliko stimulativna za Mođija da je postala njegov eliksir mladosti i nepresušni izvor volje da živi što duže ne bi li video kompletirano svoje delo.

Paradoksalno, Mođi se bori verbalno protiv otvaranja slučaja tzv. plusvalenci o kojima su se sportski disciplinski organi već izjasnili pravosnažno, ali se nada prihvatanju zahteva nadležnih organa za ponovno otvaranje procesa 20. januara.

Motiv je saopštio sam Mođi: ako se otvori proces o plusvalencama, upotrebljavajući isti aršin, trebalo bi otvoriti i Kalčopoli.

(©Reuters)

Teatralno predavanje USB ključa Anjeliju sa svim podacima i prikupljenim dokazima Mođijevog pravnog tima u slučaju Kalčopoli ima više medijsku i simboličku nego pravnu težinu. Ahilova peta Mođijeve odbrane je namera da dokaže da nije samo Juve zloupotrebljavao svoj uticaj i pokušavao da uslovi kretanja u italijanskom fudbalu, nego su to radili svi. Logika takve vrste odbrane: svi su radili isto, dakle svi su krivi, ili još bolje, niko nije kriv.

Takođe, ni narativ o Juveu kao žrtvi medija, „zlih“ novinara i centara moći zvuči groteskno. Klub koji je osvojio trećinu svih titula prvaka Italije, već je sto godina u vlasništvu najmoćnije italijanske familije, od perioda kada je „patrijarh“ Đovani Anjeli dve decenije bio najviđeniji senator Fašističke partije u Senatu preko unuka Đanija doživotnog senatora do čukununuka Džon Elkana, vlasnik najvećeg medijskog kolosa u Italiji „Gedi“ (u vlasništvu imaju dva od tri najveća italijanska dnevnika, Republiku i Stampu, i nekoliko stotina drugih novina, radio i televizijskih stanica, portala itd).

Ako postoji klub koji ne može da se žali na sudbinu, zavere i neprijatelje onda je to Juventus. Ali, kada uđemo u navijačku filozofiju, ništa nije istina i sve je moguće, pogotovo ako su barjaktari takvog pristupa osobe koje pate od kompleksa niže vrednosti. Razlika između Juventusa dok je bio živ Đani Anjeli i posle njegove smrti je svima vidljiva, kao što su očigledne razlike između poteza Džona Elkana i Andree Anjelija.

U svakom slučaju ako klub koji ima najmoćniju porodicu iza sebe, najmoćniju medijsku i poslovnu imperiju iza svojih leđa, najveći budžet, najveću armiju navijača, najpoznatiji brend, počne da se oseća inferiornim ili žrtvom, onda uzroke ne treba tražiti napolju i u sistemu, nego unutra, u samom Juventusu.

A bitka između Elkana i Anjelija je tek počela. Džon na svojoj strani ima novac i tapiju na Juve, Andrea milionsku armiju navijača i očevo prezime. Eto još jednog razloga zašto nije pametno isključiti mogućnost da Juve u godini proslave stogodišnjice od dolaska Anjelijevih na čelo kluba promeni vlasnika.