Buongiorno Italia: Može li Malago da spase Kalčo?

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Nešto je debelo trulo u italijanskom fudbalu. Najgori predsednik u istoriji Kalča Gabrijele Gravina je pozdravljen ovacijama nakon oproštajnog govora. Nije iznenađenje, ljudi koji su mu aplaudirali su ga izabrali nakon debakla u kvalifikacijama za Mundijal 2022. godine sa “bugarskom” većinom od 99,7 odsto! Čak ni još jedna blamaža u kvalifikacijama za Mundijal u Americi nije primorala dobar deo fudbalskog establišmenta u Italiji da se postide što Azuri preskaču treći Mundijal zaredom, u najvećoj meri zahvaljujući njihovim odlukama i izborima.

Čudna je zemlja Italija, pogotovo fudbalska. Po vokaciji mnogo više vuče ka njenom južnom delu, nekadašnjem borbonskom Kraljevstvu dve Sicilije nego pragmatičnom i pomalo germanizovanom severu, uprkos dominaciji Juventusa i milanskih klubova. Samo tako može da se objasni izbor Đovanija Malagoa. Kao neko čudo, poput „krvi“ San Đenara (Svetog Januarija) u Napulju. Malago je u tom kontekstu perfektna veza: otac mu je sa severa (Trevizo), ali je on inkarnacija Rimljanina budući da mu je mama Rimljanka iz bogate i uticajne porodice. Malago je poprimio sve karakteristike pripadnika rimske visoke buržoazije i elite koja se apostrofira kao „Roma bene“ i gravitira oko Pariolija, Tridentea i Pinčana (delovi Rima gde žive dobrostojeći ljudi), ali je sačuvao vezu sa realnim svetom iz koga je došao njegov otac.

Malago je izabran od istih ljudi koji su plebiscitarno bili za Gravinu i niko od njih nije podneo ostavku. Svi su ostali na svojim mestima, članovi Saveta FS Italije, predsednici Serije A, Serije B, Lege Pro, diletanata (amatera). Niko nije promenjen, osim predsednika. Eto, tu stoji ta iracionalna vera u čudo, odnosno da Đovani Malago može da ustroji, to jest da posle Plivačkog saveza Italije i Olimpijskog komiteta Italije uzdigne i FS Italije na svetski i evropski pijedestal.

Ruku na srce, juče se verifikovala još jedna novina. Kandidat Serije A za predsedničku funkciju u FS Italije poslednji put je prošao pre 25 godina, reč je o Franku Kararu. Svi potonji čelni ljudi FS Italije birani su „protiv“ Serije A i uvek su bili izraz saveza politike i nižih rangova FS Italije u alijansi protiv Serije A koja ih sve izdržava. U tom kontekstu izbor Malagoa predstavlja neku vrstu zaokreta, jer je on bio kandidat Serije A.
„Sam ne mogu ništa, zajedno možemo sve“, poručio je Malago u prvom govoru na novoj funkciji koju je preuzeo u 67. godini života.

*******

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

*******

Iskusni italijanski rukovodilac koji je preporodio italijanski sport, što se najbolje videlo kroz broj osvojenih medalja na Olimpijskim igrama tokom njegovih mandata, svestan je da bez sinergijskog rada svih komponenti FS Italije, ali i politike, nije moguće vratiti Kalčo tamo gde je bio do pre nekoliko godina.

Najava prvih poteza koji su striktno vezani za reprezentaciju i koji najviše interesuju široku javnost vrlo su ohrabrujući. Malago je u radu uvek igrao na kartu velikih sportista, fantastičnih dometa, sa harizmom i uticajem. Zato ne čudi što je njegov prvi izbor za tehničkog direktora Paolo Maldini, legenda italijanskog fudbala i Milana.

(©Reuters)

Prema procurelim informacijama, Maldini je pokazao spremnost da prihvati novi izazov i da napravi još jedan korak na utabanoj stazi kojom je prošao njegov otac Čezare. Naravno, Paolo nema ambiciju da bude selektor mlade ili seniorske reprezentacije kao što je bio njegov otac, ali bi u novoj ulozi mogao da doprinese odgoju nove generacije italijanskih fudbalera koji će doneti titulu prvaka sveta, kao što je uradio njegov tata sa momcima rođenim sedamdesetih godina i koji su činili okosnicu tima koji je trijumfovao u Nemačkoj 2006. godine.

Što se tiče imena selektora, u trci su ostala praktično samo dva ozbiljna kandidata: Antonio Konte i Roberto Mančini. Malago preferira dojučerašnjeg trenera Napolija Kontea, ali postoji nekoliko indikacija koje idu protiv trofejnog stručnjaka. Prva se odnosi na platu, budući da bi Antonio morao da prihvati barem duplo manju od one koju je imao u Napulju, a ona je bila najmanja otkako je napustio reprezentaciju Italije 2016. godine, nakon Evropskog prvenstva u Francuskoj. Druga negativna indikacija je Konteova „izdržljivost“: ne uspeva da ostane na jednom mestu duže od dve godine, jedini izuzetak bio je Juve gde je proveo tri sezone, a cilj u FS Italije je da kreiraju četvorogodišnji plan koji bi vratio Azure na Mundijal posle dugih 16 godina.

Oko Mančinija postoje različiti otpori unutar FS Italije, ali i u javnosti. Robertu se ne oprašta način na koji je ostavio reprezentaciju, potrčavši za parama u Persijskom zalivu. Mančini nema probleme kao Konte sa novcem, prihvatio bi platu od dva i po do tri miliona evra, koliko FS Italije može najviše da izdvoji, a i nema problem sa „trajanjem“ kao Konte.

Sa fudbalskih na političke zadatke novog predsednika FS Italije. Može se reći da je Malago izabran na čelo FS Italije uprkos volji italijanske vlade i nadležnog ministra Andree Abodija da to bude neko drugi, da ne kažemo bilo ko samo ne Malago. Razlozi su lične, ali i striktno političke prirode budući da je Malago uvek slovio za simpatizera umerene levice ili centra koji gleda više levo nego desno. Jedan od prvih prioriteta biće popravljanje odnosa sa italijanskom vladom, jer bez pomoći politike Malago ne može da reši dobar deo problema koji sapliću ili koče Kalčo.

Naime, među primarnim zadacima Malagoa je ukidanje odredbe zakona po kojoj se zabranjuje sponzorisanje fudbalskih klubova od beting kompanija, kao i reklamiranje kladioničarskih brendova, što je nanelo veliku materijalnu štetu italijanskom fudbalu, tim pre što u drugim zemljama ne postoje takvi limiti.