Buongiorno Italia: Pa-Pa, Inter! A nekad je uzimao Ronalda Barsi i Vijerija Laciju...

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

U fudbalu, pogotovo kad je u pitanju prelazni rok, percepcija je često važnija od realnosti. Inter je samo najsvežiji primer. Predsednik Intera Bepe Marota i sportski direktor Pjero Auzilio su uradili sve što su mogli. Obezbedili su novac za Marka Palestru i pripremili teren da uzmu Nika Pasa.

Oba posla su se izjalovila, jer se u prvom slučaju pojavio Čelsi, jedan od najvećih rasipnika novca u poslednjih 20 godina, bez obzira na to da li su na čelu Rusi ili Amerikanci, i pred ponudama van svake sportske i tržišne logike, Nerazuri nisu mogli ništa drugo da urade nego da se povuku. Podsetimo, londonski klub je ponudio više para Atalanti i procenat od buduće prodaje i duplo veću platu Palestri.

Ako oko Palestre može da se zameri Interovim rukovodiocima da je trebalo da budu brži i konkretniji, oko Nika Pasa nemaju nikakvu odgovornost. Komo je u prvom momentu odbio da otkupi Nika Pasa za 60 miliona evra od Reala uz klauzulu da Blankosi imaju diskreciono pravo da ga otkupe za dve ili tri godine za 80 miliona evra.

Međutim, Komo je imao rok od tri dana da odgovori definitivno Real Madridu i posle manje od jednog dana indonežanska tajkunska familija Hartono je odlučila da investira 60 miliona u kupovinu Nika Pasa.

Ključnu ulogu je odigrao Sesk Fabregas koji je insistirao da se argentinski reprezentativac kupi i da se samim tim spreči prelazak Nika Pasa u Inter.

Nerazuri su bili posmatrači u pregovorima Real Madrida i Koma oko Nika Pasa i čekali su momenat da se uključe u trku. Taj momenat nikada nije stigao, jer je Komo za manje od 24 sata promenio mišljenje. U Komu se tvrdi da je naslovna Gazete delo Sport pogodila u ponos rukovodioce Larijana, a posebno Fabregasa koji je, samo par meseci ranije, samouvereno izjavio da će Niko Pas igrati u Realu ili Komu, a sigurno neće u Interu.

U kreiranju neistinite percepcije da Inter ima u ruci dvojicu igrača doprineli su presudno mediji. Marko Palestra i Niko Pas su danima predstavljani na naslovnim stranama, u udarnim tekstovima ili u video-prilozima u novinama, na televiziji, portalima i društvenim mrežama kao pojačanja Intera. Uz taj narativ su se neizbežno kalemile analize o ulozi tih igrača u Interu i njegovoj snazi.

Eventualna greška predsednika Marote i direktora Auzilija mogla bi da bude u komunikaciji. S naknadnom pameću možda je trebalo sprečavati širenje entuzijazma, demantovati vesti o interesovanju Intera za Palestru i Nika Pasa, ili, kako su to radili prevejani rukovodioci, skretati pažnju s glavnih ciljeva i lansirati imena igrača koja, u stvarnosti, ne interesuju klub.

Palestra i Niko Pas su sami izabrali gde da nastave karijeru. Ne može im se zameriti, kao igračima koji odu u Saudijsku Arabiju danas ili pre par godina u Kinu, da su žrtvovali sportske ambicije na oltaru zarade. Palestra će igrati u prestižnom klubu u najjačem prvenstvu na planeti, Niko Pas će u Komu moći da napreduje uz trenera Seska Fabregasa i da igra istorijsku Ligu šampiona u dresu Koma.

Međutim percepcija je često jača od realnosti. I koliko god racionalno bila objašnjena pozicija Intera, ostaje utisak da su Nerazuri izašli penalizovani, ili ako hoćemo da budemo grublji, iskorišćeni od Real Madrida, Atalante i menadžera za ostvarivanje njihovih interesa. Da se razumemo, sve je to legalno i legitimno, ali ostaje utisak da je Inter redimenzioniran, bez obzira na to da li to odgovara istini ili ne.

U zlatnim vremenima Moratijevog Intera, milanski klub je bez problema uzeo Ronalda Barseloni, Vijerija Laciju, Dejan Stanković je rekao „ne“ u to vreme dominantnom Juventusu da bi obukao dres Intera, Kambijaso je napustio Real Madrid da bi igrao za Inter.

Drugim rečima, u fudbalu se uloge nisu promenile, menjaju se glumci koji imaju dovoljno dubok džep da zatvore svaki transfer za par sati. Da Inter ima finansijsku snagu Čelsija, Palestra bi se danas spremao da počne pripreme u Apijano Đentileu. Sa Nikom Pasom je priča malo drugačija, ali se na kraju ipak radi o novcu.

MENDEŠOV MILAN

Gonsalo Ramos (Reuters)

Žorž Mendeš je počeo da oblikuje budući Milan, naravno kao spoljni sardnik ili ako hoćete preferencijalni posrednik. Nakon dovođenja zemljaka i svog klijenta Gonsala Ramosa u redove Rosonera iz PSŽ-a, najmoćniji fudbalski menadžer je počeo da plete mrežu oko transfera Antonija Silve iz Benfike.

Mendeš je odavno prevazišao granice Portugala, ali to ne menja činjenicu da je luzitanska zemlja njegov vrt gde radi bukvalno šta hoće. Antonio Silva je igrač po ukusu Amorima, ugovor sa Benfikom mu ističe 2027. i tim iz Lisabona, objektivno, ne može da traži više od 20 miliona evra. Ne radi se o banalnom detalju jer je Milan već potrošio 70 miliona na dovođenje Ramosa i potrebno je biti veoma obazriv sa potrošnjom za nova pojačanja.

Plata Antonija Silve takođe ulazi u parametre Milana budući da bi primao oko tri miliona evra po sezoni, to jest duplo više od plate koju ima u Lisabonu.

Šlag na torti Milanovog prelaznog roka bi mogao da bude Kerim Alajbegović. Reprezentativac BiH je već na meti Rome i Atalante. Rimljani i Bergamaski su bili neodlučni u prethodnim nedeljama i nastupi Alajbegovića na Mundijalu, posebno protiv Katara, značajno su podigli cenu i Bajer Leverkuzen, logično, diže cenu.

Ključna figura za eventualni dolazak Alajbegovića u Milan bi mogao da bude Zlatan Ibrahimović. Aktuelni komentator Foksa nije samo specijalni savetnik gazde Milana Džerija Kardinalea već je i jedan od akcionara.

KARNEVALI ZATVARA KOLO MUANIJA, TIRAMA I MIRETIJA

Generalni direktor Juventusa Đovani Karnevali ima pune ruke posla. Novom rukovodstvu Bjankonera ističe vreme da ispuni obaveze prema finansijskom fer-pleju UEFA do sutra u ponoć, a istovremeno je potrebno i ubrzanje u pregovorima sa PSŽ-om oko Kolo Muanija i Kefrena Tirama.

Juve mora da ostvari plusvalencu od 12-13 miliona evra i transfer Miretija u Bolonju bi trebalo da reši taj problem. Do malog kašnjenja u realizaciji transfera je došlo jer Juve i Bolonja pregovaraju oko Lukumija, odnosno i pored toga što će kupoprodaja defanzivca biti ozvaničena u julu, Bolonja želi da izvuče što bolje uslove za sebe i zato zateže oko Miretija. Ipak, predviđanja su da će posao biti uspešno okončan.

Određeni optimizam filtrira i oko pregovora sa PSŽ-om oko Kolo Muanija, dve strane su se približile i sada je jaz sveden na samo pet miliona evra, Juve nudi 35, PSŽ traži 40 miliona. Pregovori o putu Tirama u suprotnom pravcu, i pored toga što su isti pregovarači za stolom, nisu direktno povezani sa Kolo Muanijem, to jest sklapanje jednog ne uključuje automatski i perfekcionisanje drugog posla. Odlazak mlađeg Tirama bi otvorio vrata za selidbu Gorecke u Torino.

U međuvremenu Lučano Spaleti je samoinicijativno skratio odmor i očekuje se danas u Kontinasi, jer želi da iz prve linije učestvuje u kreiranju preduslova za berićetan prelazni rok Juventusa.