Buongiorno Italia: Pobuna navijača Intera - Stanković se ne dira!

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima/

Aleksandar Stanković nije na prodaju, barem za navijače Intera. Vest Gazete delo Sport da bi Nerazuri mogli da žrtvuju Stankovića da bi ispunili želju Kristijana Kivua da mu dovedu Kurtisa Džonsa iz Liverpula proizvela je lavinu reakcija na društvenim mrežama. Od dolaska Bepea Marote na čelo Intera nije zabeležena tako snažna reakcija navijača protiv prodaje jednog fudbalera Nerazura.

Stanković nije kao Lukaku, Hakimi ili Brozović. Aleksandar je, za razliku od njih, dete Intera i navijač Nerazura od malih nogu i zato ne može da bude tretiran kao bilo koji drugi igrač koji može i mora da bude žrtvovan na oltaru viših interesa.

Takođe, Stanković je sa Piom Espozitom realizacija dugoročnog projekta čiji je cilj da Inter postane neka vrsta italijanske Barselone, odnosno da počne da proizvodi igrače koji prolaze čitav iter, od petlića do prvog tima, i postaju starteri.

Na sve prethodno rečeno treba dodati i da Aleksandar ima posebno mesto u srcu navijača Intera zbog njegovog oca, Dejana. Za mnoge su nastupi Aleksandra bili kao oživljavanje najlepših godina, jer Dekijev sin ne samo da nosi broj 5 na leđima već ima i karakteristični način trčanja i kretanja koji neodoljivo podseća na Stankovića seniora.

U Stankoviću junioru mnogi vide idealnu zamenu za Hakana Čalhanoglua, kojem će ovo biti poslednja sezona sa grbom Intera. Sve kockice su se složile da predaja nasleđa u kabini za režiju igre Intera prođe gotovo bezbolno. Podsetimo, Inter je pokušao sa brojnim rešenjima kao alternativama za Čalhanoglua i nijedna nije funkcionisala, od Barele i Fratezija do Aslanija i Zjelinskog.

Za dobar deo navijača Intera, ali i stručne javnosti, nema mnogo smisla žrtvovati Stankovića za Džonsa. Sasvim druga je priča da se prodaju Fratezi i Aslani. Međutim, za razliku od Stankovića, koji ima nekoliko klubova na vratima spremnih da plate i 40 miliona evra za njegov transfer, Fratezi i Aslani nemaju „udvarače“. U Apijano Đentileu se nadaju da bi Juventus, imajući u vidu visoko mišljenje Spaletija o Frateziju, mogao da kupi Fratezija u poslednjim danima prelaznog roka pod uslovom da se reši barem dvojice od trojice veznih fudbalera koje je platio 180 miliona evra: Artura, Kopmejnersa i Daglasa Luiza.

Inače, Inter nastavlja potragu za rešenjem na desnom boku. I pored pozitivnih signala od Dijufa, Marota, Auzilio i Kivu su svesni da je za ozbiljniji rezultat u Ligi šampiona potrebno nešto više. Drugim rečima, sa Dijufom i Luisom Enrikeom može da se osvoji skudeto, ali u Evropi ne može da se ode daleko, a ambicije Intera u ovoj godini su značajno veće nego u prošloj, kada je akcenat bio na skudetu.

ROMA U KONFUZIJI

Prelazni rok Rome se pretvorio u totalnu konfuziju. Rimljani nisu uzeli Kerima Alajbegovića početkom juna jer je bio "premlad", a privremeno su odustali i od Nuse, odnosno, Gasperini je tražio gotove igrače, spremne da omoguće Đalorosima instant kvalitativan skok, to jest juriš na titulu. U prevodu, ništa igrači "under 21", ciljanje igrača od 24-25 godina. U tom svetlu je Roma pokušala da angažuje Grinvuda i Samervila. I pored prilično velikih suma stavljenih na sto, Đalorosi nisu doveli Engleza i Holanđanina.

Paralelno, i pored toga što je Gasperini insistirao na kupovini krilnih napadača, Roma je produžila ugovore Dibali i Pelegriniju, koji ne odgovaraju tom profilu. Naravno, i sa njima može da se igra u formaciji 3-4-2-1, ali na drugačiji način, što smo videli u prethodnim sezonama. Gasperini želi nešto drugo.

Novinu u poslednjih par dana prelaznog roka ne predstavlja samo promena profila igrača kada su u pitanju godine već i uloga na terenu. Naime, Rodrigo Moro i Endrik ne pripadaju ni krilnim napadačima i imaju 19, odnosno 20 godina.

Istini za volju, priča se i o Gabrijelu Martineliju iz Arsenala, ali brazilski napadač ima platu koja iznosi oko šest miliona evra neto i želeo bi da poveća svoja primanja s potpisivanjem novog ugovora. Podsetimo, familija Fridkin je postavila plafon za plate u Romi na četiri, maksimalno četiri i po miliona evra.

Drugo trnovito pitanje za Romu je činjenica da je potrošila 70 miliona evra na dovođenje Kastra, Moline i Kulierakisa i moraće da proda jednog ili čak dvojicu igrača da bi ispunila želje Gasperinija vezane za napadačku liniju.

Na sastanku sa novim generalnim direktorom Džonom Galantikom, Gasperiniju je saopšteno da će Roma morati da proda jednog ili dvojicu startera. Kone i Sule su u prvoj liniji igrača za prodaju, iza njih je Endika, a ne treba isključiti ni Svilara, budući da je cena golmana Rome toliko visoka da bi njegova prodaja rešila sve probleme Đalorosa sa finansijskim fer-plejom UEFA.

Opravdanje za Romino lutanje je to što, za razliku od engleskih klubova, italijanski, uključujući i Đalorose, ne mogu sebi da dozvole luksuz da pogreše sa izborom fudbalera koji koštaju 50 i kusur miliona evra. Primer Juventusa je očigledan, pogotovo posledice koje trpe Bjankoneri i pored toga što imaju moćnog i bogatog vlasnika. Ruku na srce, Rimljani imaju svež primer i u svom dvorištu sa Artemom Dovbikom, koji je plaćen 40 miliona evra pre dve godine, a pre par nedelja je poslat na pozajmicu u Bolonju.

Nusa bi bio idealno rešenje za Gasperinija, ali cena od 60 miliona i problemi sa povredama koje je Norvežanin imao u prošlosti, zbog čega nije prošao medicinske preglede u Brentfordu, pozivaju na oprez.

SLUČAJ IBRAHIMOVIĆ NE POSTOJI

Zlatan Ibrahimović, vedar i nasmejan, roštilja u veselom društvu dok Čelsi "razbija" Milan. U nekim drugim vremenima pitanje ne bi bilo ni postavljeno jer nije bilo društvenih mreža i Zlatanov provod dok Milan gubi ostao bi u domenu limitiranog kruga ljudi i u sferi rekla-kazala.

Međutim, navijači Milana ne mogu da se ljute na Ibru iz prostog razloga što on ne radi za Rosonere već za Red Bird, to jest za Kardinalea. To što se nakon obezglavljivanja rukovodećeg kadra verovalo da će Ibrahimović imati veću ulogu u Milanu nije promenilo činjenicu da je Ibra istovremeno vlasnik dela akcija Red Birda i savetnik Džerija Kardinalea. Crveno-crni svet nije oprostio Ibrahimoviću ni nepojavljivanje na sahrani Franka Barezija.

Odsustvo iskusnog ili barem visprenog tehničkog ili sportskog direktora u Milanu nije samo vidljivo kroz poteškoće na koje nailazi klub sa prodajom igrača na koje ne računa Amorim, već i na organizaciju povratka Majka Menjana i Adrijena Rabioa u Milanelo.

Menjanu se zamera i to što nije shvatio šta znači biti kapiten Milana, odnosno da je nepojmljivo da kapiten Rosonera ne dođe na sahranu jedne od legendi Milana, Barezija, koji je, primera radi, 15 godina nosio kapitensku traku.

Da sve bude gore po francuski dvojac u Milanu, primer Interovog kapitena i Francuza je razoružavajući. Lautaro Martinez i Markus Tiram su skratili svoj odmor i vratili se ranije u Milano, dok su Menjan i Rabio produžili ferije i staviće se na raspolaganje Amorimu tek sledeće nedelje, par dana pre početka prvenstva.

Pomenuti primer objašnjava, između ostalog, zašto je Inter u poslednjih šest godina osvojio tri skudeta i igrao tri finala evropskih kup takmičenja, a Milan se okitio samo jednom titulom prvaka, propuštajući dve Lige šampiona zaredom.

Vlasnik kluba Kardinale se prilično angažovao da popuni prazninu koju je sam napravio davanjem otkaza Tareu i drugim rukovodiocima, potrošio je sto miliona evra za Gonsala Ramosa i Hilu, ali to neće biti dovoljno da se nadoknadi jaz koji se kreirao između Milana i Intera, otelotvoren u 17 bodova razlike na kraju prethodnog prvenstva.