Buongiorno Italia: Rajan Fridkin spreman da preuzme Romu; gazda Lacija zaratio i sa estradom

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Familija Fridkin raspolaže bogatstvom koje prelazi 11.000.000.000 dolara. Imperija Dana Fridkina ima krake u hotelijerstvu, kinematografiji, medijima i sportu, uključujući fudbalske klubove, Romu i Everton.

Fridkinovi su već šest godina vlasnici Rome, ali su preferirali, barem do pre par meseci, da delegiraju upravljanje klubom, pojavljujući se s vremena na vreme u Rimu. Dan Fridkin i njegov sin Rajan još uvek nisu dali izjavu, a kamoli intervju za italijanske medije o Romi.

Pre par godina se činilo da je Rajan predodređen da se posveti Romi. Proveo je i gotovo čitavu jednu godinu u Večnom gradu, a onda je bukvalno nestao sa radara. Fridkinovi se nisu javljali na telefon čak ni Žozeu Murinju, u koga su investirali gotovo 30.000.000 evra.

U tom smislu povratak Rajana Fridkina u Rim u finišu ove sezone dobija specifičnu težinu, tim pre što je u prethodnih sedam dana održao više sastanaka i proveo više sati sa Đan Pjerom Gasperinijem nego sa svim prethodnim trenerima Đalorosih zajedno.

Nešto se promenilo, čini se nabolje, u odnosu Fridkinovih prema Romi i posebno prema Gasperiniju. Prvi signal je bila odluka američkih vlasnika da stanu na stranu trenera u sukobu sa Rikijem Masarom i Klaudijom Ranijerijem. Drugi je dolazak Rajana u italijansku prestonicu i uspostavljanje sinergijskog odnosa sa Gasperinijem.

Trener Rome je u karijeri navikao da priča sa vlasnicima klubova i njihovim sinovima, bilo da se radilo o familijama Preciozi, Morati ili Perkasi, to jest da ima otvoren i na mahove brutalan kontinuirani dijalog.

Čini se da je Gasperini uspeo tamo gde Murinjo nije: pošlo mu je za rukom da privoli Fridkinove da u prvom licu kreiraju temelje za budućnost Rome, bez posrednika, bez menadžera ili savetnika.

Paralelno, u nedelji u kojoj se Roma sprema za odlučujući meč za ulazak u Ligu šampiona, prvu u eri Fridkina, Đan Pjero i Rajan skiciraju budućnost kluba. Gasperini je uverio Fridkinove da nije potrebna još jedna revolucija, već da je dovoljno pojačati igrački kadar sa tri startera i dve validne alternative.

Obezbeđen je i budžet od 150.000.000 evra za prelazni rok budući da Roma želi da napadne skudeto u sezoni u kojoj slavi sto godina postojanja. Paralelno, figura Rajana Fridkina dobija specifičnu težinu kako u “The Friedkin Group“, tako i u Romi.

Fridkin junior je formalno potpredsednik Rome i do sada je nastupao uvek kao prenosilac očevih poruka ili njegova produžena ruka. Kvalitativna razlika u odnosu na prethodne godine je ta da Rajan nastupa autonomno i sa mandatom da donosi odluke, a ne da bude puki “kurir“ ili “posrednik“ između Dana i kluba.

Neko bi rekao, bilo je i vreme. Rajan Fridkin je napunio 35 godina pre par nedelja, u prethodnih šest sezona je akumulirao neophodno iskustvo, upoznao je ambijent, uspostavio kontakte u okruženju u kome se mešaju fudbal, politika, mediji, šoubiznis. U međuvremenu je stekao i poverenje oca da mu poveri jedan tako važan “aset“ u njihovoj poslovnoj imperiji kakav je Roma. Ne zaboravimo da su Fridkinovi uložili preko milijardu evra u Romu.

LOTITO RATUJE SAM PROTIV SVIH: CENU ĆE PLATITI LACIO

(©AFP)

Predsednik Lacija Klaudio Lotito ne voli da delegira vlast. I pored toga što ima nekoliko kompanija i što je senator Republike Italije, Lotita moraju da pitaju za najmanju sitnicu u vezi sa njegovim poslovima. Istina, nekada je potrebno samo da aminuje donete odluke, ali mnogo češće Lotito lično raspravlja, presuđuje i odlučuje. Nije slučajno da već decenijama spava tek tri sata noću i u poslednje vreme su posledice sve vidnije. Sve češće mu se događa da zaspi preko dana, čak i na javnim mestima ili tokom sastanaka ili događaja, kao na finalnom meču teniskog turnira u Rimu prošle nedelje.

U prethodne 22 godine Lotito je nekoliko puta vodio ratove protiv navijača Lacija i uvek je, na ovaj ili onaj način, izlazio kao pobednik, između ostalog i jer je ljubav tifoza prema Laciju bila jača od mržnje prema vlasniku kluba.

Ovoga puta je drugačije. Lotito je ostao sam, u potpunosti sam. U prethodnim sličnim “ratovima“ – podsetimo na jedan primer, pre deset godina je samo 11 navijača Lacija kupilo pretplatnu godišnju kartu u znak protesta protiv predsednikovog načina vođenja kluba – gazda Lacija je pronalazio par saveznika. Jedna od najvećih zamerki Lotitu je da je sve ove godine radio na podeli među navijačima Lacija i da mu je čak uspelo da u jednom momentu kreira neku vrstu “bratoubilačkog“ sukoba između različitih frakcija.

Kvalitativna razlika tekućeg obračuna je jedinstvo i rešenost navijača da idu do kraja, bez obzira na to da li se radi o onima koji idu na severnu tribinu ili pripadaju, uslovno rečeno, ćutljivoj većini. Odsustvo na derbiju, prvo u istoriji italijanskog fudbala, samo je još jedna potvrda pomenute rešenosti.

Popularni italijanski pevač i navijač Lacija Tomazo Paradizo napisao je otvoreno pismo koje je objavio Korijere delo Sport, a iza njega je stao i glavni i odgovorni urednik Ivan Zazaroni.
“Dezertifikacija Klaudija Lotita“, je naslov epistolarne poruke Paradiza u kojoj se kaže:
“Ako bi pevač vređao svoje fanove, izgubio bi publiku; ako bi režiser javno prezirao gledaoce, bioskopi bi se ispraznili kada se emituju njegovi filmovi; ako bi preduzetnik omalovažavao stalno svoje klijente, njegove proizvode ne bi kupovali. U fudbalu, Vi (Lotito) godinama udarate po navijačima i nikada vam nije palo na pamet da se izvinite, priznate grešku ili napravite korak nazad. Najveći paradoks je da Lacijali i dalje vole Lacio uprkos Vama. Više od 30.000 pretplatnika u sezoni bez pojačanja, bez evropskih takmičenja, sa tmurnom budućnošću i timom bez promena, čudo je ljubavi koju niste znali ili hteli da prepoznate i priznate“.

Na kraju pisma Paradizo poentira:
“Nama (navijačima Lacija) je dojadilo. Dojadilo nam je da slušamo da moramo da čekamo. Dojadilo nam je da slušamo iste fraze od 2004, ali sa velikom razlikom: pre ste nam prodavali snove, sada kažete otvoreno da ih više nemate. Ostali smo sami, predsedniče. Kao brodolomnici koji pišu ‘HELP’ na peščanoj plaži dok čekaju brod koji nikad doći neće. I možda je jedini urlik Lacijala postao: neka nas neko spasi. Nekada su Bitlsi pevali ‘And in the end, the love you take is equal to the love you make’. Na kraju uvek žanješ ono što si sejao. Važi u ljubavi, a možda važi i za sve ostalo“.

Paradizovo otvoreno pismo je pogodilo u metu i postalo je manifest navijača Nebeskoplavih. Problem je što u takmičenju tvrdoglavosti niko ne može da pobedi Lotita i zato će žrtva biti Lacio, jer je jedini način da se aktuelni gazda primora da napusti klub teška finansijska kriza, uključujući i bankrot.