Buongiorno Italia: Serija A je sve više američka

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Prelazak američkog fonda Oaktree u ruke kanadskog Brukfilda odložio je istorijski odlazak u manjinu klubova Serije A u italijanskim rukama. Sa tri povratnika u elitno društvo, Moncom, Frozinoneom i Venecijom, broj klubova u američkom vlasništvu skočio je na osam (pored novajlija tu su već Milan, Roma, Atalanta, Fjorentina i Parma), to jest izjednačio se sa italijanskim (Juve, Napoli, Lacio, Kaljari, Leće, Sasuolo, Torino i Udineze). Preostala četiri prvoligaša su „kanadska“ (Inter i Bolonja), dok je Komo „indonežanski“, a Đenova „rumunska“.

Nova geografija vlasništva donela je i promene u hijerarhiji, ali i u načinu poslovanja. Američki vlasnici Milana i Intera ozdravili su finansijske pozicije dva kluba. Istini za volju, Nerazuri još uvek nisu na zelenoj grani, ali dva poslednja godišnja bilansa zatvorena u plusu ukazuju na to da su na dobrom putu. Familija Fridkin nastavlja da investira u Romu, baš kao i porodica Komiso, uprkos odlasku sa životne scene patrijarha Roka, a Parma se stabilizovala kao siguran prvoligaš. Nije slučajno ni to da su sva tri povratnika u Seriju A pod američkom upravom.

Nisu se svi američko-kanadski vlasnici ponašali na isti način. Primera radi, u Interu i Atalanti ostavili su iste ljude (Marotu i Auzilija u Interu, oca i sina Perkasija u Atalanti) na ključnim pozicijama, dajući im veliku autonomiju u vođenju klubova. U Milanu i Romi su promenili nekoliko garnitura top-menadžera tragajući za pravim rešenjima, dok je Džo Saputo izabrao top-menadžere za Bolonju, počev od maga za otkrivanje talenata Đovanija Sartorija. Istim putem krenula je i familija Komiso, poveravajući ključeve Fjorentine Fabiju Paratičiju.

Pohvale zaslužuje i indonežanska familija Hartono, koja je postavila svog čoveka od poverenja na čelo kluba, Suvarsa, i zaigrala na kartu Seska Fabregasa za lansiranje novog brenda. Uzgred budi rečeno, Komo obara sve rekorde u rekonstrukciji tribina stadiona Sinigalja kako bi dobio licencu UEFA za mečeve Lige šampiona i na dobrom je putu da u tome uspe.

Ruku na srce, italijanski navijači priželjkivali su bogate vlasnike iz Persijskog zaliva i drugih zemalja u usponu umesto američkih fondova ili Amerikanaca sa italijanskim korenima. Takav scenario nije se realizovao iz nekoliko razloga, ne samo zbog poslovnog ambijenta već i zbog činjenice da su Italijani propustili nekoliko prilika da reformišu Seriju A i generalno čitav fudbalski sektor.

Treći razlog su stadioni. Koliko su fudbalska zdanja u Seriji A postala obsolete pokazuje činjenica da su samo Olimpijski stadion u Rimu i Alijanc stadion Juventusa dobili pet neophodnih zvezdica za odigravanje utakmica na Evropskom prvenstvu 2032, koje zajednički organizuju Turska i Italija. Primera radi, Turci već imaju osam stadiona sa pet UEFA zvezdica, dok će Italijani morati da rekonstruišu ili izgrade nekoliko novih do 2032. Tu se pre svega misli na nove stadione Milana i Intera u Milanu, Rome i Lacija u Rimu, kao i Napolija. Želju da se nađu na mapi EURO32 imaju i Palermo i Kaljari.

 INTER KAO BARSELONA

Predsednik Intera Bepe Marota nije samo konstruisao Inter koji je osvojio tri skudeta u poslednjih šest šampionata, već je promenio iz korena odnos i rad u mlađim kategorijama Nerazura. Nije slučajno to što će u novoj sezoni u prvom timu Intera biti isti trener i dvojica igrača koji su činili pre sedam godina Interov tim dečaka ispod 15 godina – Kristijan Kivu, Aleksandar Stanković i Pio Espozito. Njima bi trebalo dodati i Valentina Karbonija, koga su povrede u poslednjih godinu i po dana zaustavile. To je nešto na čemu su u italijanskom fudbalu silno zavideli Barseloni.

Ne sme se zaboraviti ni Valentin Karboni, koji je pripadao istoj generaciji Interovih zlatnih klinaca rođenih 2005. godine kao Stanković i Espozito. Da ga povrede nisu zaustavile u poslednjih godinu i po dana, danas bi i on bio u prvom timu Nerazura.

Interova „kantera“ ne zaustavlja se samo na Stankoviću i Espozitu. Veoma blizu lansirne rampe, sa velikim šansama da postanu vrhunski igrači, jesu Luka Topalović, Mateo Koki, Tomas Berenbruh i Jamal Idrisu. Inter je u prethodnim godinama često, zahvaljujući prodaji igrača koje je proizveo u podmlatku, uspevao da realizuje tzv. plusvalence neophodne za poštovanje finansijskog fer-pleja.

Koliko je isplativ rad sa mladim talentovanim fudbalerima ukazuje činjenica da Espozito i Stanković danas vrede na tržištu preko 100.000.000 evra, a proizvod su Interove škole. Doduše, Inter je morao da plati razliku od 13.000.000 Brižu za valorizaciju srpskog reprezentativca u prethodnoj sezoni. Podsetimo, Stanković je bio prodat Belgijancima za 10.000.000, uz pravo prečeg otkupa za 23.000.000.

LEAO OSTAJE U MILANU

(Reuters)

Rafa Leao i Milan, posle razmene žestokih reči, optužbi i kontraoptužbi u prethodna tri meseca, izgleda da su osuđeni da nastave zajedno, barem još godinu dana.

Milan insistira na ceni od 50.000.000 evra za Portugalca. Rosoneri smatraju da se ispod te cene ne isplati prodati Leaa, tim pre što je samo pre dve godine fiksirana raskidna klauzula na 175.000.000 evra.

Leao nije iskoristio mundijalsku smotru da popravi utisak razočaravajuće sezone u Milanu i da privuče pažnju velikih klubova. Nije tajna da je želja Leaa da zaigra u Premijer ligi ili da obuče dres jednog od velikih španskih klubova. Istina je i da Leao ne želi da ide u Saudijsku Arabiju, a nije oduševljen ni idejom da se preseli u Tursku. Fenerbahče ga je pokolebao ponudom od deset miliona evra po sezoni, ali turski klub se nije pomerio od prvobitne ponude Milanu od 40 miliona, sa uključenim bonusima.

U datim okolnostima, novom treneru Amorimu nije ostalo ništa drugo nego da radi kao da će Leao ostati, tim pre što Milan neće kupiti nova pojačanja pre nego što proda čitavu seriju fudbalera, od Tomorija preko Fofane do Himenesa.

Jedno od pitanja koje se provlači uz sve realniji ostanak Leaa odnosi se na formacijsku postavku koju će forsirati Amorim. Portugalski trener je najavio da će njegov tim igrati u postavci 3-4-2-1. Leao može da igra iza leđa jedinog špica, zajedno sa Pulišićem ili Enkunkuom, ali se mnogo bolje snalazi kao klasično krilo. Drugi problem je namera Amorima da forsira igru u kojoj će Milan imati dominaciju u posedu lopte i, u takvim okolnostima, Leao je mnogo manje ubojito oružje budući da mu je potreban prostor da bi se razmahao.

Naravno, valja uzeti sve informacije sa rezervom jer poslednja nedelja prelaznog roka, sa početim prvenstvima, po pravilu poklanja velika iznenađenja i spektakularne i neočekivane transfere.

Mnogo veći problem za Milan je prodaja igrača. Odlaskom Iglija Tarea u Milanu nije ostao nijedan iskusan fudbalski rukovodilac koji ima kapacitet da prodaje fudbalere, budući da je aktuelni kadar bio zadužen uglavnom za skauting i dovođenje igrača, sasvim drugačiji zanat od prodaje igrača, pogotovo onih koji se vode kao višak.

ROMA I DALJE CILJA NUSU

Roma ne odustaje od Nuse. Rimljani imaju dogovor sa norveškim reprezentativcem i čekaju da Lajpcig legne na rudu. Rimljani imaju spremnih 50 miliona evra i trener Đan Pjero Gasperini stavio je do znanja upravi kluba da bi prihvatio da Roma napravi dodatni napor i uzme Norvežanina, a da umesto dovođenja još jednog krilnog napadača produži ugovor Lorencu Pelegriniju. Bivši kapiten Rome nije spoljni ofanzivac, ali može da igra kao jedan od dvojice trekvartista iza leđa Malena ili Kastra.

Ključ da se Lajpcig odobrovolji za prodaju Nuse su procenti od buduće prodaje, imajući u vidu da krilni napadač ima samo 21 godinu. Sa 10–15 procenata od budućeg transfera i 50 miliona evra svi bi mogli da budu zadovoljni.

I dok Roma nema nameru da odustane od Nuse, Rimljani nemaju plan da dozvole da ih Fajenord vuče za nos oko Rida. Đalorosi su dali ultimatum klubu iz Roterdama i, ako ne dobiju odgovor tokom dana, kupiće Molinu od Atletiko Madrida.

Argentinac košta oko 20 miliona evra i veći problem od cene transfera je njegova plata. Naime, Roma ima plafon za plate, zbog čega je Dibala morao da prihvati duplo manju platu, a Malen ima fiksni deo plate od 3.200.000 evra. Molina u Atletiku prima 2.500.000 po sezoni i hteo bi da poveća primanja za milion evra. Roma nema nameru da mu da više od 3.000.000 evra. Ipak, i pored razlike oko plate argentinskog beka, u Rimu filtrira optimizam da će se posao brzo zaključiti.