Buongiorno Italia: Serija A više ne proizvodi napadače!

(Od stalnog dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Šta se dogodilo sa italijanskom školom velikih golgetera? Poslednja generacija velikih centarfora se iscrpila sa napadačima rođenim tokom sedamdesetih godina: od Boba Vijerija i Pipa Inzagija preko Aleksa Del Pjera do Frančeska Totija i Luke Tonija.

Kvalitet i nivo centarfora ili krilnih napadača Azura je padao iz godine u godinu i tako se došlo do gorke realnosti da su napadači na koje računa selektor Roberto Mančini (Čiro Imobile, Đakomo Raspadori, Mojze Ken, Đanluka Skamaka, Andrea Pinamonti), postigli samo 18 golova u Seriji A, odnosno Premijer ligi u kojoj nastupa Skamaka. Sam Viktor Osimen je zatresao mrežu 16 puta u Seriji A i pored toga što je propustio nekoliko utakmica dok je Haland u Premijer ligi upisao svoje ime 25 puta u listu strelaca.

Istina, sve druge velike evropske fudbalske nacije, sa izuzetkom Francuske, imaju probleme u ofanzivnom odeljenju. Španci su i dalje zakačeni za Moratu, Nemcima je ostao samo Filkrug, Englezi imaju Harija Kejna, ali nemaju adekvatnu zamenu za golgetera Totenhema. Trikolori su druga priča, Didije Dešan ima obilje rešenja na raspolaganju ne računajući Benzemu koji se oprostio od nacionalnog dresa: od veterana Žirua do najboljeg igrača sveta Kilijana Mbapea a tu su i Kolo Muani, Tiram, Lakazet...

Ipak, italijanska pozicija je najalarmnatnija. Dok druge evropske selekcije mogu da računaju na asove koji igraju na krilnim pozicijama ili u ulozi ofanzivnih plejova, Azuri ne mogu da se oslone ni u tim delovima tima na vhunske fudbalere. Naravno ima dobrih igrača, čak i onih koji bi po potencijalu mogli da postanu top fudbaleri, poput Federika Kjeze, ali svima nedostaje kontinuitet u klupskom ili reprezentativnom ambijentu i harizma.

Primera radi Čiro Imobile je u prethodnim godinama garantovao, po pravilu, preko 20 golova Laciju po sezoni, ali nikada nije uspeo da bude jednako koristan ili efiksan u dresu nacionalne selekcije, a kamoli da postane njen lider.

U ovoj sezoni se očekivalo ili su se barem mnogi nadali da će Raspadori, Pinamonti i Skamaka nastaviti uzlaznom linijom posle obećavajuće prethodne sezone, dok se za Kejna verovalo da bi mogao da oživi svoju karijeru i izbegne sudbinu Marija Balotelija. Nije se dogodilo, barem zasada!

Raspadori je zatvoren u Napoliju, postao je rezerva i dao je samo jedan gol u Seriji A. Ken je poslao par pozitivnih signala na početku 2023. ali se brzo ugasio, postigao je tek četiri gola i povratkom Vlahovića nastaviće da greje klupu. Skamaka i Pinamonti ne samo da nisu napravili kvalitativni skok nego su nazadovali u odnosu na prethodnu sezonu tako da ne iznenađuje mizeran učinak od tri gola Premijer ligi odnosno Seriji A.

Italijanskom fudbalu više od deset godina ne polazi za rukom da proizvede raspucane bombardere ili velike „desetke“ ili krilne napadače. Među igračima između 20 i 30 godina nema nijednog centarfora koji bi mogao da bude starter ne samo u velikim timovima već i u prosečnim. Nije slučajno da su Raspadori i Ken rezerve u Napoliju i Juventusu.

Situacija nije mnogo ohrabrujuća ni kada se pogleda lista novih fudbalskih klinaca južno od Alpa. Lorenco Kolombo, Lorenco Luka, Pjetro Pelegri su najbolje što ima italijanski fudbal u generaciji „under 21“ i ruku na srce ne da nije nešto nego je malo i za ispodprosečne nacionalne selekcije a ne četvorostruke prvake sveta i aktuelnog šampiona Evrope.

Kolombo, na pozajmici iz Milana u Lećeu, je dao par indikacija da bi mogao da bude solidan centarfor, ali je to još uvek malo da ne postane novi Petanja ili Paloski. Luka u Ajaksu nije uverio u prvom delu sezone i malo je verovatno da će ga Kopljanici otkupiti na kraju sezone. Pelegri je mnogo obećavao kada je kao maloletni klinac postigao gol Romi u dresu Đenove, ali povrede i druge nesrećne okolnosti su uticale negativno na karijeru napadača koji je već imao negativna iskustva u Monaku, Milanu i sada u Torinu.

Po svoj prilici moraće još mnogo vode da proteče Tibrom i Poom da bi videli moćnu generaciju italijanskih golgetera kao poslednju iz sedamdesetih godina u kojoj su Del Pjero i Pipo Inzagi morali da sede na klupi jer su prednost imali Toti i Vijeri.

ITALIJANI SLAVE KOSTIĆA, MISTER CENTO (STO)

Kostić (© Reuters)

Filip Kostić je najisplativije pojačanje Juventusa u poslednjih nekoliko godina. Kada se uzmu cena transfera i plata sprskog reprezentativca na jednoj strani i njegov učinak u sezoni, nema nikakve sumnje da nijedna pridošlica u redove Stare dame, uključujući i Glejsona Bremera i Dušana Vlahovića nema tako unosan odnos između kvaliteta i troškova (transfer plus plata).

Motiv za hvalospeve Kostiću je gol Salernitani kojim je Filip došao do cifre 100, sastavljene od 63 asistencije i 37 golova u Seriji A i Bundesligi. U trekućoj Seriji A bivši igrač Ajntrahta iz Frankfurta je veće ubeležio dva gola i pet asistencija kojima treba dodati i dve u Ligi šampiona i Kupu Italije.

Ako se uzmu kao parametri driblinzi i centaršutevi Filip Kostić je prvi igrač Serije A a četvrti u pet najjačih šampionata Starog kontinenta. Ispred njega su samo Dembele, Vinisijus i De Brujne, iza su Leao, Mbape, Koman, Foden…

Kostić je zalaganjem i ponašanjem osovjio u potpunosti Maksa Alegrija što se najbolje vidi kroz minutažu i broj odigranih utakmica. Samo je Danilo odigrao više minuta u ovoj sezoni u dresu Juvea od Kostića. Zahvaljujući poliedričnosti srpskog igrača Alegri može da menja formacijske postavke i da ima više rešenja u svakom momentu da promeni igru Juvea.

Povratkom Federika Kjeze i ulaskom u formu Anhela di Marije nije isključeno da vidimo Juve u super ofanzivnom sastavu koji podrazumeva da iza leđa Vlahovića deluju Kostić, Di Marija i Kjeza.

Trener Juvea već neko vreme radi sa Kostićem na popravljanju njegovih performansi u defanzivnoj fazi igre. Cilj Alegrija je da osposobi Kostića da igra podjednako dobro u obe faze, jer bi mu to omogućilo da spusti Filipa na bekovsku poziciju i dobije moćno oružje konstruišući eksplozivni levi bok sa Kostićem i Kjezom.

Kostić je igrač od dragocenog iskustva za Juve jer nije samo osvojio Ligu Evrope prošle godine sa Ajntrahtom već je bio MVP drugog po važnosti takmičenja u Evropi. Imajući u vidu aktuelnu poziciju Bjankonera mnogo su veće šanse da Juve stigne do Lige šampiona preko Lige Evrope nego preko Serije A.

Inače, Juve je u velikom problemu na sredini terena jer Pogba neće sigurno biti pozvan na meč sa Fjorentinom, Parades je još rovit, Rabio nije sto posto spreman jer je dobio snažan udarac u Salernu i moraće da stisne zube protiv Fjorentine, Mireti je van stroja u sledeće tri-četiri nedelje. Praktično, Alegriju su ostali samo Fađoli i Lokateli u top formi na sredini terena.

Najavljuje se da bi prvi put o ovoj sezoni trebalo da vidimo od prvog sudijskog zvižduka tandem Vlahović-Kjeza pošto bi Federiko trebalo da igra u sličnoj ulozi koju je imao Di Marija protiv Salernitane.

MATIĆ PRED AUTOMATSKIM PRODUŽENJEM UGOVORA SA ROMOM

Matić (© Reurters)

U ugovoru Nemanja Matića stoji nekoliko klauzula koje govore o automatskom produženju saradnje, jedna se odnosi na plasman u Ligi šampiona druga na rezultat u Ligi Evrope, a treća na broj mečeva u kojim je odigrao najmanje 45 minuta. Iz Trigorije je procurelo da je Nemanji dovoljno još nekoliko utakmica da počne od prvog sudijskog zvižduka i produžetak ugovora će biti obavezan na još godinu dana.

Matić je zaradio poverenje i poštovanje celog ambijenta Đalorosih, od klupskog do navijačkog, profesionalizmom, zalaganjem i spremnošću da pruži doprinos u svakom momentu za uspeh Rome. Srpski as ulazi sa jednakom determinisanošću i motivacijom u poslednjih 20 minuta meča, u polovremenu ili počinje mečeve od prvog minuta, garantujući konstantni doprinos, ozbilnost, geometrije i organizovanost. Zbog toga su mnogi uvereni da bi Matiću bio produžen ugovor bez obzira na klauzule, odnosno čak i da se ne verifikuje nijedna, uprkos plati koja sa bonusima prelazi četiri miliona evra.

I pored toga što je došao u Rim tek prošlog leta, piše Korijere delo sport, Matić je več postao lider u svlačionici dok je čovek od maksimalnog poverenja Žozea Murinja još iz vremena kada su zajedno bili u Čelsiju a zatim u Mančester junajtedu.

Uloga Matića je važna i za ubeđivanje Dibale da ostane u Večnom gradu, jer nisu njih dvojica najbolji prijatelji u Romi nego su i njihove životne saputnice, Aleksandra i Orijana, bliske drugarice. Takođe, Matić je uzeo pod svoje zaštitničko krilo mladog Benjamina Tahirovića, švedskog talenta čiji su roditelji sa prostora bivše Jugoslavije.