Buongiorno Italia: Treća Piolijeva kriza u Milanu

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Milan se nalazi u trećoj krizi Stefana Piolija na klupi Rosonera. Anomalija u ovoj sezoni je da je kriza došla ranije nego uobičajeno. U prethodna dva slučaja, velikan sa San Sira je prolazio kroz rezultatsku golgotu od početka februara do polovine marta. Ovoga puta kola su krenula nizbrdo ranije, već u novembru.

Milan je sa Piolijem na kormilu u periodu od 2. februara do 8. marta prošle godine osvojio samo pet bodova na pet utakmica u Seriji A. Ove godine u sličnom periodu, od 13. februara do 14. marta je uknjižio samo sedam bodova na šest utakmica, dok je od 20. novembra do danas od mogućih 18 bodova uvećao saldo za samo sedam.

Prema Arigu Sakiju, osim povreda, motiv vertikalnog kraha Milana je gubitak samopouzdanja i i samopoštovanja kao i izostanak prepoznatljive organizacije igre koja je krasila Piolijev tim do pre mesec dana.

Milan je u ovom šampionatu imao više od 40 povreda, a čak 21 igrač je bio primoran da preskoči barem jedan meč. Trenutno je u ambulanti šest igrača. Svakako da je najteži izostanak Kjera. Danac je više od stuba odbrane, komandant je i igrač koji unosi red i mir među fudbalera Rosonerea na terenu.

Drugi problem je sama igra Milana, pored organizacije o kojoj je pričao Saki, veliki problem je „razvučenost“, odnosno Pioli ne uspeva više da drži ekipu kompaktnom, u najviše 30 metara, i da se ona kreće sinhronizovano. Zbog toga se forsiraju visoke i dugačke lopte koje su često lak plen protivničkih odbrana. Nije slučajno da je Milan na poslednja dva meča protiv Udinezea i Napolija uputio samo tri šuta u okvir: Ibrahimovićev pogodak u nadoknadi u Udinama i dva udarca protiv Napolija, od kojih je jedan, najopasniji, takođe, Ibrin.

Problem Brahima Diaza. Desetka Milana je jednostavno isparila. Od dodatne vrednosti, bivši igrač Real Madrida je postao bleda senka samog sebe. U poslednja dva meseca je uspeo da upiše samo dve asistencije. Drugi rebus je Frank Kesi. Od starta sezone reprezentativac Obale Slonovače igra promenljivo i daleko od nivoa iz prethodnog ciklusa. Uzroka ima više: od toga da je leto proveo u Japanu igrajući na Olimpijskim igrama do toga da ne želi da produži ugovor koji mu ističe sledećeg leta. Šlag na tortu će biti izostanak zbog Kupa Afrike i to u periodu kada će Rosoneri igrati odlučujuće mečeve za titulu.

JUVENTUS BACIO 500.000.000 EVRA, NA RAČUNAJUĆI RONALDA

Cifre od kojih se vrti u glavi. Napravljena je računica koliko su Bjankoneri proćerdali novca u poslednjih pet godina kupovinom igrača koji ni izbliza nisu dali doprinos koji se od njih očekivao i posledično Juve nije mogao ili ne može da ih preproda i barem donekle popravi štetu.

Na bazi računice koja uračunava cenu transfera, visinu provizija za menadžere i posrednike kao i plate fudbalera, dolazi se do sledećih zaključaka: Iguain je koštao 122.000.000 evra, Daglasa Kosta 87.000.000, Artur 85.000.000, Bernardeski 73.000.000, Kuluševski 49.000.000, Remzi 44.000.000, Pjaca 32.000.000, Rabio 29.000.000 i Romero 10.000.000.

Kad saberemo pomenute svote dolazimo do cifre koja prevazilazi 500.000.000 evra. Na to bi trebalo dodati novac koji je Juve potrošio za Ronalda i De Lihta, preko 200.000.000 evra za transfere i provizije menadžerima, dok su njihove plate koštale Juventus u prethodne dve sezone, kada su bili zajedno u Juveu, preko 150.000.000 evra. Ne bi trebalo zaboraviti i da Juve mora tek da plati otkupe Kjeze, Lokatelija i Morate. Nije potrebno biti finansijski ekspert da bi se razumela ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi Stara dama.

U tom kontekstu je od fundamentalnog značaja što su svih 400.000.000 evra dokapitalizacije Juventusa dobili pokriće od banaka i akcionara što je nedvosmislen pokazatelj da, i pored svega, na tržištu kapitala vlada uverenje da će se Stara dama i ovoga puta izvući i stati na zdrave noge.

ŽANGOVA ČESTITKA INTERU

Stiven Žang sa saradnicima (© Reuters)

Predsednik Intera Stiven Žang je poslao prazničnu poruku svojim zaposlenima i najavio seriju poteza koji bi trebalo da omoguće klubu da nastavi paralelni proces ozdravljenja finansijskog bilansa i osvajanja drugog Skudeta zaredom. Iz Nandžina su stigla zelena svetla za produžetak ugovora rukovodiocima kluba, od Bepea Marote do Pjera Auzilija, kao i za trenera Simonea Inzagija čiji ugovor će biti produžen a plata povećana tokom sledećeg proleća.

Marota i Auzilio su dobili i odrešene ruke da u slučaju prodaje ili slanja na pozajmicu Vesina, Sensija i Vidala, dovedu Nandeza iz Kaljarija. Urugvajac bi imao dvostruku ulogu u sastavu Nerazura: alteranativa za petog desnog spoljnog u veznom redu i „vice-Barela”.

Rukovodioci Intera su, takođe, dobili odobrenje da nastave pregovore sa Sasuolom i proces tzv. italijanizacije tima koja predviđa stvaranje italijanskog tvrdog jezgra tima. U timu Alesija Dionizija ima nekoliko igrača koji veoma interesuju Nerazure: od mladog veznog Fratezija do dvojice napadača Skamake i Raspadorija.

SPALETIJEVI DRUGOPOZIVCI

Istorija, uključujući i sportsku, je krcata primerima u kojima su drugopozivci doneli odlučujuće trijumfe u bitkama koje su vodile ka konačnim pobedama. Drugopozivci Lučana Spaletija su na najboljem putu da zapišu još jedan takav podvig.  Toskanski stručnjak je bukvalno transformisao igrače koji su za mnoge izgledali kao izgubljeni, promašene investicije ili neostvarene nade. Spisak igrača u Kastel Volturnu sa pomenutim definicijama je dugačak: od Rahmanija, Huana Žesusa, Malkvija, preko Lobotke i Angise, do Elmasa i Petanje.  

Rahmani se smatrao velikim promašajem prošle godine, Huan Žesus je bio misteriozni subjekt koji je primao 2.200.000 evra godišnje da bude turista u Rimu, Malkvi je bio večita neostvarena nada, Lobotka prosečan igrač bez perspektive, Angisa škart Fulama koji je ispao iz Premijer lige, Elmasa još jedan tipičan jugoslovenski talenat odigra jednu utakmicu pa nestane sa sledeće tri.

Spaleti je od prvog dana dolaska na čelo Napolija sledio politiku „bez alibija“ tretirajući sve svoje igrače kao vredne elemente mašinerije koja bi trebalo da stigne do kraja prvenstva i vrati Napoli u Ligu šampiona. Takav pristup se višestruko isplatio toskanskom stručnjaku i Napoli je danas viđen kao glavni takmac Interu u borbi za Skudeto.

Jedina mrlja je usud Lorenca Insinjea. Kapiten nastavlja da, figurativno rečeno, obara ruku sa gazdom kluba Aurelijom de Laurentisom. Lorenco ima 30 godina, sledećeg leta mu ističe ugovor i zbog specifičnih karakteristika u Italiji nema kluba koji bi mogao da zadovolji njegove sportske i ekonomske ambicije. Jedni ne mogu da mu daju platu koju traži, drugi igraju u formacijskoj postavci koja nije kompatibilna sa igračkim karakteristikama Insinjea.

Svestan pomenute okolnosti, De Laurentis igra tvrdo na kartu redukcije plate u novom ugovoru, tim pre što je za Lorenca jedina alternativa američka MLS gde ima nekoliko klubova koji bi mu izašli u susret po pitanju godišnje plate.

MURINJU SE ŽURI SA POJAČANJIMA

Žoze Murinjo vrši veliki pritisak na čelnike Rome da reaguju ekspeditivno i završe poslove dovođenja pojačanja već u prvim danima januara. Svestan težine ispita i značaja utakmica sa Milanom i Juventusom u prvih deset dana 2022, portugalski stručnjak insistira da mu Fridkinovi dovedu tražene igrače. Reč je o Florijanu Grilišu iz Hofenhajma i Markusu Pedersonu iz Fajenorda.

Pobeda nad Atalantom nije samo probudila apetit povratka u Ligu šampiona u Trigoriji već i ambicije da se osvoji Liga konferencije. Te aspiraciju su vrtoglavo porasle posle ispadanja Konteovog Totenhema iz trećeg evropskog kupa. Murinjo je uveren da bi sa par novih igrača u januaru mogao da realizuje oba sna i pored toga što zvanično, kako je više puta ponovio, Roma u ovoj sezoni nema zacrtane ciljeve.