Buongiorno Italia: U Milanu Rangnik opet u modi
Vreme čitanja: 7min | čet. 28.05.26. | 16:00
Juventus i Milan i dalje u magli; Inter planira dugu dominaciju, već je najvredniji italijansku klub
(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)
Supremacija Intera na svim poljima u Italiji postaje sve očiglednija. Osim duple krune, Inter je postao ubedljivo najvredniji klub u Seriji A i na dobrom je putu da kupi velike nade italijanskog i evropskog fudbala, od Marka Palestre do Aleksandra Stankovića.
Američki fond Oaktree je napravio jedan od najunosnijih poslova u sportskom biznisu u poslednjih deset godina. Preuzeo je Inter od familije Žang za, više-manje, 600 miliona evra (400 miliona evra zajma i nenaplaćene kamate plus oko 200 miliona evra, razlika između realne vrednosti Intera u tom momentu, sa odbijenim dugom prema Oaktreeju i drugim dugovanjima).
U momentu kada je Oaktree preuzeo Inter, vrednost kluba je bila procenjena na oko milijardu evra, danas Nerazuri vrede, prema podacima Football Benchmarka, 2 milijarde i 137 miliona evra, to jest duplo više. Primer Nerazura je indikativan jer pokazuje da fondovi nisu nužno zlo fudbala. Kada se izabere kompetentan menadžment, stižu i rezultati i prihodi i profiti.
Iza Interovog preporoda i prvog berićetnog perioda u poslednjih 80 godina, iza kojeg ne stoji familija Morati, lebdi ime Đuzepea Marote. U američkom fondu su bili dovoljno mudri i dalekovidi ne samo da ostave Marotu – familija Žang je najviše zadužila Inter dovođenjem Marote pre sedam godina – već i da ga unaprede, postave za predsednika i daju mu odrešene ruke u upravljanju klubom, naravno uz postavljanje finansijskih okvira.
Tri skudeta Intera u poslednjih šest sezona mogli bi vrlo lako da se pretvore u zagrevanje za dugu dominaciju Nerazura u Seriji A. Juventus i Milan su u totalnom haosu i već debelo kasne sa pripremom sledeće sezone. Napoli će biti prilično redimenzioniran odlaskom Antonija Kontea, bez obzira na to da li će za šefa stručnog štaba biti izabran Italijano ili Alegri, jer će to biti korak unazad za Azure. Romin postojeći igrački kadar nije na nivou Interovog, a Đalorosi nemaju dovoljno veliki budžet da bi ga stigli, tim pre što će morati do 30. juna da prodaju barem dvojicu fudbalera (najverovatnije Konea i Ndiku) kako bi ispoštovali finansijski fer-plej UEFA i uknjižili plusvalencu od 60 miliona evra. Komo, i pored velikog potencijala Seska Fabregasa i bogatstva familije Hartono, neće biti spreman za juriš na titulu još par godina.
Supremacija Intera ogleda se i kroz poteze na fudbalskoj pijaci, uprkos tome što klub ne raspolaže „municijom“ kao klubovi iz Premijer lige. Nerazuri su već kaparisali Marka Palestru, jednog od najperspektivnijih italijanskih fudbalera, kao i povratak svog „deteta“ Aleksandra Stankovića.
Izabrane vesti
S druge strane, Alesandro Bastoni ostaje u Interu, što znači da se tvrdo Interovo jezgro (Bastoni, Barela, Dimarko, Lautaro) neće kruniti, štaviše pojačaće se sa još jednim „interistom od malih nogu“ – Aleksandrom Stankovićem.
Defanzivac koji će biti „žrtvovan“ je Jan Bisek. Nemac ima nekoliko top-klubova koji su zainteresovani za njega i biće prodat za četrdesetak miliona evra. Kristijan Kivu bi želeo još jednog Italijana na raspolaganju, kojeg veoma dobro poznaje i kojeg je lansirao u Parmi: Đovanija Leonija. Dvadesetogodišnji defanzivac je imao tešku povredu zbog koje je preskočio tek završenu sezonu i nije isključeno da Liverpul ne prihvati ponudu pozajmice sa pravom otkupa. Ne treba smetnuti s uma da su ga Redsi platili 30 miliona evra prošlog leta.
Kako se u Interu razmišlja potvrđuje i interesovanje za Tarika Muharemovića (23 godine) iz Sasuola, ili bolje rečeno zajedničko vlasništvo sa Juventusom, budući da će od prodaje reprezentativca BiH polovina novca otići u kase Stare dame.
Marota slaže kockice da posle decenijske vladavine ponovi dominaciju sa Interom i učvrsti oreol najvećeg italijanskog fudbalskog rukovodioca u 20. veku.
NAPOLI NA RASKRSNICI
Imena Vinčenca Italijana i Maksa Alegrija upućuju na to da u Napoliju nemaju jasnu ideju kojim putem treba da nastave u sledećoj sezoni. Italijano i Alegri ne pripadaju istoj kategoriji trenera, od iskustva preko uspeha do najvažnije karakteristike – tipa igre koji forsiraju.
Takođe, njih dvojica se nalaze u dijametralno suprotnim karijernim momentima. Italijano je na vrhu lansirne rampe da napravi kvalitativni skok i sedne na klupu velikog tima u Seriji A, dok je Alegrijeva putanja na strmoglavoj nizbrdici. Povratak u Juventus nije bio berićetan, a u Milan još manje. Sa 58 godina Alegri je i dalje daleko od penzije, ali više nema pravo na grešku, jer bi ga sledeći pogrešan izbor kluba mogao skupo koštati.
Vinčenco Italijano i Masimilijano Alegri (©Reuters)Italijano je nakon Trapanija, Specije, Fjorentine i Bolonje, u 48. godini života, u velikom naletu i nestrpljiv da iskoristi prvu priliku koja mu se ukaže za preuzimanje velikog kluba.
U klasičnoj italijanskoj podeli trenera na one koji daju prioritet rezultatu na uštrb lepote igre i onih koji propagiraju da se rezultati postižu preko lepote igre, Alegri pripada prvoj, a Italijano drugoj grupi. Ako bismo uzimali taj parametar kao odlučujući, Italijano je mnogo bliži Napolijevom DNK nego Alegri. Međutim, na strani Maksa je njegovo iskustvo i dugogodišnji rad sa velikim imenima i vrhunskim fudbalerima, dok Italijano tek treba da pokaže da je sposoban da se nosi sa svlačionicom sa imenima poput De Brujnea, Lukakua, Hojlunda i Mektominija.
Važan detalj je i novac. Alegri košta više od Italijana, ali Maks je dugogodišnji prijatelj De Laurentisa i samim tim gazda Napolija bi mogao da se isprsi.
Prethodni izbori De Laurentisa kada su u pitanju šefovi stručnog štaba nisu od velike pomoći. Patron Napolija može da se pohvali da je doveo imena kao što su Karlo Ančeloti, Rafa Benitez, Lučano Spaleti i Antonio Konte, ali i da je imao hrabrost i dalekovidost da igra na kartu Valtera Macarija i Mauricija Sarija, koji su bili u sličnoj poziciji kao danas Italijano kada su preuzimali Napoli 2009, odnosno 2015. godine.
Jedna od indikacija mogla bi da bude i činjenica da je De Laurentis posle velikih imena dovodio one koji tek treba to da postanu. Sari je došao posle Rafe Beniteza, Gatuzo posle Ančelotija, Garsija nakon Spaletija i, ako bismo sledili taj niz, logično bi bilo da Kontea nasledi Italijano. Ipak, De Laurentis dolazi iz sveta pokretnih slika i njegova sklonost ka filmskim i dramskim obrtima je poznata, tako da treba držati otvorena vrata za obe opcije.
JUVE I MILAN I DALJE U MAGLI
Nema mira u Juventusu i Milanu. Džon Elkan je primoran da organizuje novi susret sa Damijenom Komolijem i Lučanom Spaletijem. Nisu prošla ni tri dana od proklamovanog primirja i novog savezništva, a između Komolija i Spaletija su isplivale nesuglasice praćene varnicama vezanim za prelazni rok i izbor fudbalera.
Oko svih ključnih igrača Komoli i Spaleti se razmimoilaze, a tenzije dodatno podiže Komolijevo nemirenje sa činjenicom da bi o igračkom kadru, prodaji i kupovini igrača ključnu ulogu trebalo da ima Spaleti.
Poslednja razmirica između generalnog direktora i trenera isplivala je povodom budućnosti Daglasa Luiza u Juventusu. Spaleti bi da ga zadrži i proba da ga lansira na sredini terena Bjankonera, a Komoli bi da ga proda. Još veća su razilaženja oko špiceva Juvea: Spaleti bi da zadrži samo Vlahovića, a Komoli smatra da ne treba izlaziti u susret finansijskim zahtevima srpskog centarfora. Ne postoji saglasnost ni oko odbrane, jer bi Spaleti želeo Kima u slučaju da Bremer bude prodat. Južnokorejac je bio jedna od tajni uspeha Spaletijevog skudeta sa Napolijem i bezbolnog odlaska Kulibalija, koji je osam godina bio stub odbrane Azura.
I dok u Juventusu rukovodioci i trener imaju nesuglasice oko igrača i planova za sledeću sezonu, u Milanu se više ne zna ni ko pije ni ko plaća. Vlasnik kluba Džeri Kardinale dao je otkaz upravi kluba i treneru, a da u rukama nije imao ništa – ni ime novog trenera, ni tehničkog, ni sportskog, a ni generalnog direktora.
Impulsivni gest Kardinalea otvorio je vrata improvizaciji, ali i povratku u modu imena Ralfa Rangnika za Rosonere. Bez obzira na to kako se ovoga puta završi romansa Milana i Rangnika (pre šest godina imala je gorak epilog), klub je u velikom kašnjenju. Već smo na kraju maja, a u Milanelu se ne zna ništa: ni ko će biti trener, ko će ostati, a ko otići od igrača, ne zna se ni ko treba da pregovara sa agentima, menadžerima i posrednicima.
Čak i da Milan pronađe dogovor sa Rangnikom, Nemac pre kraja juna ne bi mogao da preuzme novu funkciju budući da je, posle 28 godina, odveo Austriju na Svetsko prvenstvo.
Sve se dodatno komplikuje jer je jedan od Rangnikovih uslova da preuzme ulogu tehničkog direktora taj da on izabere novog trenera. U tom kontekstu vesti da se Andoni Iraola premišlja i više naginje ka Premijer ligi, a da Maurisio Poketino traži još malo vremena da razmisli o ponudi Milana, možda i nisu tako negativne.
©ReutersNakon tri godine, može se reći da Paolo Maldini izlazi kao veliki pobednik u duelu sa Džerijem Kardinaleom i da je vreme pokazalo da je on bio u pravu: „Kardinale je smatrao da sam ja ‘one man show’? Sam je dao odgovor“, aludirao je Maldini na to da je vlasnik Milana naveo kao ključni motiv otkaza Stefanu Paoliju nedovoljnu spremnost da sarađuje i da se konsultuje sa drugima.