Ćabi je nemilosrdan profesor, a Bajer hoće i može do triple krune! (VIDEO)

Nije samo loša sezona minhenskog Bajerna, to je sirova moć Bajera Ćabija Alonsa! I Danijele De Rosi moraće još mnogo kaseta da pregleda ne bi li izumeo način da mu se suprotstavi. Klub iz Leverkuzena je nastavio sa vanvremenskim partijama iz ove sezone i pokazao da su mu se posle osvajanja Bundeslige osladili trofeji. Oči su mu postale crvene, zubi su se iskezili kao u gladnog vuka. Jasno je: Bajer hoće triplu krunu! I Bajer može do triple krune što se jasno videlo u prvom polufinalu Lige Evrope u kome su Aspirindžije, nasred Olimpika, golovima Florijana Virca i Roberta Andriha savladali Romu sa 2:0.

Po svemu što smo videli – moglo je i gore po Vučicu. Jeste Romelu Lukaku imao prvu veliku šansu na utakmici kada je pogodio prečku, ali izuzev toga: bila je ovo još jedna utakmica za udžbenike Alonsovih jurišnika.

Pedantni, precizni, surovi. Sve uzimaju, a ništa ne praštaju. Posebno ne glupost kakvu je napravio Rik Karsdorp kada se poigravao na ivici svog šesnaesterca. Aleks Grimaldo mu je plastično objasnio zašto se to ne sme. Uzeo mu je loptu, odložio je do Virca, a ovaj je matirao nemoćnog Mileta Svilara za 1:0.

I samo je sreća spasila Romu da ne bude i gore, jer su do poluvremena prilike da dupliraju prednost gostiju imali Virc, pa Frimpong i Grimaldo. Tek u nastavku Bajer je Romi prepustio loptu, ali upozorena tim primljenim golom Vučica sebi nije dozvolila da se razmaše. Znala je da protivnik vreba svaku grešku i više se plašila iste no što je želela preokret. A, bez rizika – nema nagrade i Bajer je prilično komforno obezbedio prednost pred revanš u Leverkuzenu.

Koju je pride i podebljao fenomenalnim projektilom Roberta Andriha sa 20 metara.

S obzirom da Bajer ove sezone nije još osetio gorak ukus poraza jasno je da su šanse Danijelea De Rosija da u revanšu preokrene rezultat ravne ambiciji prosečnog rekreativca da se popne na Mont Everest. Da Tami Ejbraham nije u nadoknadi sa tri metra glavom prebacio gol možda i nekako. Ovako, čini se nikako. Još manje su šanse koje drugoligaš Kajzerslautern ima u finalu nemačkog Kupa sa Bajerom. I zato ta priča o triploj kruni. Ćabijeva mašina funkcioniše kao sat i niko još nije uspeo da joj pronađe falinku.

O tome još ne razmišljaju u Marselju ili Bergamu, jer uoči revanša ta dva tima u Italiji teško je reći ko je bliži finalu Lige Evrope. Na Velodromu 1:1 što je rezultat koji na papiru favorizuje Atalantu, ne samo zbog prednosti domaćeg terena u revanšu, već zbog toga što Olimpik ove sezone nemereljivo bolje igra kod kuće (samo ga je Pari Sen Žermen savladao), dok je na strani prilično stidljiv, pa je u 2024. pobedio na samo dva gostovanja.

No, mora se reći da je večeras prikazao nešto više od Atalante, iako su gosti prvi stigli do gola. Đanluka Skamaka se sjajno iskrao između dvojice čuvara i poslao loptu iza leđa Paua Lopeza za svoj 16. gol u sezoni, već šesti u Ligi Evrope.

Olimpiku nije dugo trebalo da izjednači, već u 20. minutu je Šansel Embemba sa 16 metara kao nišanom gađao ka Atalantinom golu. Lopta se o stativu obila u mrežu i Velodrom je zagrmeo kao što retko koji stadion u Evropi može.

U nastavku je pak više uzdisao no što je grmeo, jer mogao je i verovatno morao barem do još jednog gola. Zašto nije? Verovatno bi na to pitanje prvi morao da odgovori Pjer-Emerik Obamejan, imao je zicer krajem prvog poluvremena, jedan na jedan situaciju sa Huanom Musom, proturio je loptu pored njega, ali i pored gola.

I posle toga je bilo situacija za kojima će Francuzi žaliti. Pogodak Ismaila Sara iz 64. minuta poništen je (opravdano) zbog ranijeg ofsajda Luisa Enrikea, da bi u 73. rezervista Azedin Unahi uzdrmao stativu.

Na kraju, Atalanta zadovoljnija ide kući, dok se će se u narednih sedam dana nervoza i sumnja polako uvlačiti u Olimpikov tabor. Iako su danas pokazali da mogu ravnopravno da se nose sa rivalom. Uostalom, Bergamo nije tako daleko od Marselja i navijača će biti i u Italiji.