CAPUT MUNDI: Četiri kandidata za Skudeto posle 20 godina

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Prelazni rok je završen, fubdaleri Serije A su se vratili u svoje klube sa reprezentativnih obaveza i moglo bi se reći da prvenstvo, de fakto, počinje u subotu. Za razliku od prethodnih sezona kada su samo povrede bile varijabila koju nije bilo lako kvantifikovati i kvalifikovati, u ovoj ćemo imati i Kovid-19 kao veoma važan faktor sklon menjanju, u određivanju favorita za skudeto, borbu za Ligu šampiona, Ligu Evrope i za opstanak.

Ako bi koristili rečnik Formule 1 i MotoGP-ija, mogli bismo da italijansku elitnu ligu razvrstamo u četiri startne linije: u prvoj su timovi koji će se boriti za skudeto, u drugoj su ekipe sa ambicijama da se plasiraju u Evropu, po mogućstvu u Ligu šampiona, u trećoj liniji su oni koji bi trebalo da budu u zlatnoj sredini, dok će u četvrtom redu biti klubovi koji će se boriti za opstanak.

Trka za skudeto će biti najzanimljivija u poslednjih dvadeset godina. Da bi pronašli sezonu u kojoj smo imali tako veliki broj takmaca za šampionsku titulu morali bi da se vratimo na početak ovog veka, kada su Lacio i Roma osvojili naslove prvaka, a Inter Ektora Kupera, Ronalda i Boba Vijerija, buvkalno bacio skudeto u poslednjem kolu na Olimpiku, 5.maja 2002. godine.

Juventus, prvi put, od 2012. godine ne slovi za apsolutnog favorita za skudeto. Štaviše, Bjankoneri nemaju samo jednog rivala između sebe i desetog uzastopnog skudeta, već tri: Inter, Atalanta i Napoli. Fabio Kapelo je u nedavnom intervju datom Korijereu delo sport promovisao Inter u glavnog favorita za skudeto. Don Fabio je motivisao svoj izbor činjenicom da Nerazuri imaju trenera koji zna kako se osvajaju šampionski naslovi, dobro konstruisan i popunjen tim koji za svaku ulogu na terenu ima po dve a često i tri solucije, gotovo istog nivoa. Paradoksalno, nesposobnost Nerazura da plasiraju višak igrač tokom prelaznog roka mogla bi da bude dobitna kombinacija. Radža Najngolan, Ivan Perišić, Milan Škrinjar i Marcelo Brozović u vremenima Kovida-19 od suvišnog tereta postaju dodatna vrednost tima Antonija Kontea.

Za razliku od Nerazura, Juventus je, po Kapelu, otvoreno fudbalsko gradilište zbog čega je posao Andree Pirla zahtevniji i teži. Bjankoneri su promenili čak tri trenera na klupi u poslednje dve godine: ako je Mauricio Sari bio “egzotični” eksperiment, Pirlo je savršeni skok u nepoznato. Dovođenje Federika Kjeze poslednjeg dana prelaznog roka je bilo medijski vrlo unosno, ali je nepodeljen utisak da bi Pirlu mnogo više koristio Manuel Lokateli iz Sasuola za srednji red nego sin Enrika Kjeze. Centralni vezni igrači i levi spoljni vezni fudbaleri Juvea nisu na nivou timova sa velikim ambicijama u Evropi. Artur, Rodrigo Bentankur, Veston Mekeni, Antoan Rabio ne daju garancije i nijedan od njih nema viziju igre a ni harizmu da upravlja igrom na sredini terena. Posebno će biti kritično pitanje na levom boku iza Kristijana Ronalda: Aleks Sandro se, eufemistički rečeno, izgubio u poslendjoj sezoni, mladi Đanluka Frabota je alternativa za alarmantne situacije.

Atalanta i Napoli će u subotu imati neku vrstu “majstorice” da izmere snagu i predaju kandidaturu za skudeto. Tim iz Bergama je u velikom usponu. Đan Pjero Gasperini je pojačao konkurenciju u timu i sada ima na raspolaganju barem 15-16 igrača koji su, više-manje, na istom nivou. Dolazak Alekseja Mirančuka i Sema Lamersa, oporavak Josipa Iličića su neka vrsta motivacione injekcije za Boginju, tim pre što su Bergamo napustili samo Timoti Kastanj i mlađani Amad Traore.

Familija Perkasi veruje da je čudo moguće, mada Atalanta neće biti iznenađenje kao Lester u Premijer ligi ili Monpelje u Francuskoj. Ako postoji tim s kojim bi mogla da se poredi Dea onda je to Sampdorija Vujadina Boškova, Roberta Mančinija i Đanluke Vijalija. Nije isključeno i da Atalanta interveniše, ako bude trebalo, u januaru na fudbalskoj pijaci: novac od Lige šampiona i 100.000.000 evra od prodaje Dejana Kuluševskog, Traorea i Kastanja omogućavaju Boginji da napravi kvalitativni skok u sledećem prelaznom roku, pogotovo ako prođe u osminu finala LŠ i bude u vrhu tabele Serije A

Viktor Osimen najveće pojačanje Napolija

Najveći problem Napolija će biti njegov predsednik i gazda Aurelio De Laurentis. Filmski magnat je u prošloj sezoni sa svojim sinom Eduardom napravio seriju suicidalnih poteza koji su destabilizovali tim, primorali Karla Ančelotija da “pobegne” u Everton i kompromitovali čitavu fudbalsku godinu uprkos osvojenom Kupu Italije. De Laurentis je, po svom običaju, i u ovoj sezoni već uvalio u probleme Napoli. Pokušao je da zloupotrebi Kovid-19 za odlaganje utakmice sa Juventusom i da omogući Đenaru Gatuzu da ima dve nedelje sve igrače na treninzima u Kastel Volturnu, dok su Pirlo, Konte, Gasperini i brojni drugi treneri u Seriji A radili sa najviše pet-šest igrača iz prvog tima. Na kraju su Azuri izgubili za zelenim stolom meč sa Juveom i kažnjeni su sa oduzimanjem jednog boda i protiv Atalante je u subotu meč biti ili ne biti.

Napoli je sa dolaskom Tjemuea Bakajokoa kompletirao srednji red. Ostanak Nikole Maksimovića i Kalidua Kulibalija je rešio i pitanje odbrane, a Viktor Osimen je već pokazao da će biti veoma isplativo pojačanje. Malo neduomica ima oko načina na koji Gatuzo deli minutažu golmanima Davidu Ospini i Aleksu Meretu: Napoli je jedini tim u Seriji A koji nema sigurnog startera između stativa. Drugi problem je pozicija levog bleka: ni Elseid Hisaj, ni Mario Rui, a ni Fazi Gulam ne ulivaju poverenje kormilaru Azura.

Lacio, Roma, Milan i Sasuolo će biti u drugom redu koji će se boriti za Ligu Evrope i nadom da bi mogli da uskoče, ako se ukaže prilika, u trku za četvrto mesto koje vodi u Ligu šampiona.

Nebeskoplavi su uz Inter jedini tim koji je zadržao kompletnu startnu postavu iz prethodne sezone i to bi trebalo da bude garancija za još jednu dobru sezonu. Ipak, postoji nekoliko negativnih okolnosti koje ne idu na ruku ambicijama predsednika Klaudija Lotita. Prvi minus je odnos trenera Simonea Inzagija i Lotita: opšti je utisak da smo stigli do okretne stanice i da je ovo poslednja Inzagijeva sezona na klupi Lacija. Pojačanja iz letošnjeg prelaznog roka nisu na visini koju je očekivao kormilar rimskog kluba. Inzagi nije tražio da, kako se to u žargonu kaže produži klupa, već da se pojača konkurencija sa igračima koji će biti sličnih ili istih kvaliteta kao starteri. Stefan Radu, Senad Lulić, Frančesko Ačerbi, Lukas Lejva su igrači koji su duboko zagazili u četvrtu deceniju i nisu u stanju da izdrže celu sezonu na tri fronta.

Roma je sa vraćanjem Krisa Smolinga u minut do osam (ove godine se prelazni rok u Italiji završio u osam sati 5. oktobra) rešila pitanje odbrane, ali je ostala tanka na bekovsko-spoljnim pozicijama. Bruno Pereš i Santon nisu pouzdani igrači, Rik Karsdorp je stalno povređen, Rikardo Kalafjori je previše zelen za Seriju A dok Leonardo Spinacola od odlaska iz Atalante nije odigrao nijednu celu sezonu, provodeći dobar deo van stroja zbog povreda. Neobjašnjiv je potez trenera Paula Fonseke da se liši Alesandra Florencija koji je idealan desni spoljni vezni igrač u formaciji 3-4-2-1. U Večnom gradu se boje da bi Lorenco Pelegrini mogao da završi kao Florenci, budući da ga u Romi i nacionalnoj selekciji koriste za “zapušavanje rupa” i više se ne zna koja je njegova uloga u timu. Takođe, Fonseka je jedini trener među tzv. velikim timovima čija klupa se ozbiljno ljulja. Portugalac će u sledeće tri nedelje biti na velikom ispitu i od ishoda mečeva u Seriji A i Ligi Evrope do sledeće novembarske pauze zavisi njegov ostanak. U Rimu već kruže priče da je Mauricio Sari kontaktiran i da se čeka samo prvi par pogrešnih koraka Fonseke za smenu na klupi.

Milan je velika nepoznanica. Ako bismo hteli da budemo slikoviti mogli bi da opišemo Rosonere kao lutajući metak u Seriji A. “Klinci” Stefana Piolija i “starac Ibra” su nastavili novu sezonu kao što su završili prethodnu, ali je neupitno da su dosadašnji protivnici u kvalifikacijama za Ligu Evropu i Seriji A pripadali skromnom ešalonu klubova. Rosoneri su pojačali vezni i napadački red, ali nisu uspeli da dovedu pojačanje za poslednju defanzivnu liniju, što bi moglo da bude ozbiljan problem. Taj nedostatak će se osetiti već u subotu: Alesio Romanjoli će po sili prilika morati da igra jer su Mateo Gabija, Leo Duarte i Mateo Musakjo zaraženi Kovidom-19 ili povređeni. Limit Milana predstavlja Zlatan Ibrahimović. Šveđanin jeste totem novog tima Rosonera, ali na pragu svoje 40, a i Ibrahimović je samo - koliko god se trudio da sebe prikaže kao fudbalskog Bendžamina Batona - čovek.

Fantastičan posao trenera Roberta De Zerbija se vidi kroz broj igrača Sasuola koji su u prethodnih deset dana nosili dresove svojih nacionalnih reprezentacija: od Domeniak Berardija, Frančeska Kaputa i Manuela Lokatelija do našeg Filipa Đuričića. Tim iz Emilije ne igra fajterski fudbal jedan na jedan na celom terenu, kao Gasperinijeva Atalanta, ali je posle Boginje tim koji pruža najdopadljivije predstave. De Zerbi je u poslednjih par meseci puno radio na poboljšanju defanzivne faze igre svog tima i kontinuitetu forme svojih najboljih igrača, što bi trebalo da doprinese regularnosti pozitivnih rezultata tima. Ahilova peta Sasuola u prethodne dve sezone su bili neobjašnjivi padovi u igri i rezultatima.

U zlatnoj sredini ćemo imati Fjorentinu, Bolonju, Kaljari, Torino, Veronu, Sampdoriju i Benevento. Istini za volju Ljubičasti i tim našeg Siniše Mihajlovića bi mogli da imaju i veće apetite u ovoj sezoni ako pronađu golgetera. I Fjorentina i Bolonja su neuspešno tražili centarfora sa potencijalnih 20 golova u sezoni: na kraju će morati da se oslone na postojeći kadar igrača, jedan od njih je Dušan Vlahović. Ivan Jurić je na putu da napravi bis iz prošle sezone uprkos prodaji polovine startera. Držite na oku Ivana Ilića, momak ima veliki potencijal i nije mogao dobiti boljeg trenera i ambijent da lansira svoju karijeru. U Sampdoriji je garancija starina Klaudio Ranijeri dok će Kaljari i Torino imati uspone i padove tokom sezone, ali neće biti blizu vrha tabele kao što neće rizikovati ispadanje. Benevento Pipa Inzagija će biti jedini povratnik u Seriju A koji će bez većih problema obezbediti opstanak

U poslednjem startnom redu se nalaze timovi koji će strepeti, verovatno, do kraja za svoj prvoligaški status. Pored timova pristiglih iz drugoligaškog društva, Krotonea i Specije koji rizikuju da traju samo jedno leto u Seriji A, borba za opstanak će teško zaobići Udineze, Đenovu i Parmu.

STARTNA LINIJA SERIJE A

Prvi red za skudeto: Juventus, Inter, Atalanta, Napoli

Drugi red za Evropu: Lacio, Roma, Milan, Sasuolo

Treći red mirne sredine: Fjorentina, Bolonja, Verona, Kaljari, Torino, Benevento, Sampdorija

Četvrti red borba za opstanak: Krotone, Specija, Udineze, Đenova, Parma

Piše: Željko Pantelić