CAPUT MUNDI: Juveova uloga u otvaranju novog Interovog pobedničkog ciklusa
Vreme čitanja: 5min | uto. 18.08.20. | 09:19
Anjelijevo otpisivanje „staromodnog“ Marote, odbijanje da vrati Kontea i Dibalino NE“ Mančesteru vratili su Nerazure na pobedničku stazu
(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)
Pre deset godina veliki Inter Masima Moratija je zatvarao petogodišnji ciklus trijumfa titulom prvaka Evrope i sveta, ovog leta se otvara nova pobednička era Nerazura, prva koja neće biti pečatirana prezimenom Morati. Inter je na korak od prvog evropskog trofeja koji nedostaje, ne samo njemu, već celoj Italiji od 2010.
Izabrane vesti
Čitavu deceniju je Inter tumarao u tranziciji između odlazećeg Moratija preko indonežanskog mešetara Tohira do kineskog tajkuna Jindong Žanga. Menjali su se se rukovodioci, treneri, fudbaleri, a Inter je ponavljao isti scenario, svake bogovetne sezone: u trci za titulu do novembra, decembra, a onda strmoglavi pad. Kad bi prošao dobro Inter bi završio u Ligi Evrope.
Kad se bude pisala istorija naših dana nema sumnje da će se kao kamen temeljac novog zlatnog perioda Intera uzimati dan dolaska Bepea Marote u Apijano Đentile. Iskusni i trofejni italijanski sportski rukovodilac je bukvalno „otpisan“, kao prevaziđeni kadar, u generacijskoj smeni u Juventusu koju je želeo Andrea Anjeli.
Familija Žang je uhvatila priliku, stari Latini bi rekli „carpe diem“. Vlasnici Intera iz nekadašnje kineske prestonice Nankina znaju napamet Sun Cuovo „Umeće ratovanja” u kojem zauzima važno mesto maksima: ako ne poznaješ svog neprijatelja i sebe samog, izgubićeš svaku bitku. Sledeći Sun Cuov savet, otac i sin Žang su angažovali čoveka koji najbolje poznaje neprijatelja i koji zna kako se osvajaju trofeji i stiže u vrh evropskog fudbal: Bepea Marotu.
Drugi dobitnički potez je bilo angažovanje Antonija Kontea sa svim njegovim vrlinama i manama, egocentričnošću, nadmenošću, cepidlačenju i sindromom Kalimera, znate ono pače što su mu uvek drugi krivi a svet je stalno nepravedan prema njemu. Valja reći da je i tu Juve odigrao bitnu ulogu. Nije tajna, Konte je želeo da se vrati na klupu Stare dame. Praktično je bilo sve dogovoreno sa Partičijem i Nedvedom, ali se isprečio Andrea Anjeli i stavio veto, ne samo za prošlo leto, nego zauvek, to jest dok su Anjeli gazde Juvea, a to mu dođe na isto.
Treći stub na kome je nastao novi Inter je baziran na hendlovanju prelaznog roka prošlog leta. U simbiozi, Marota i Konte su očistili Inter od „trulih jabuka“ (Ikardi, Perišić, Najngolan) mada je poneka ostala (Brozović), ali izolovana nije mogla da kreira nove probleme. Dragulj u kruni prošlog prelaznog roka Intera je Lukaku i tu zasluge moraju da budu pripisane Konteu, jer je bio taj koji je insistirao na Belgijancu čak i kada je Mančester junajted postigao dogovor sa Juventusom o razmeni za Paula Dibalu.
Ako bismo hteli da budemo cinični mogli bismo da kažemo da je Juve u dobroj meri doprineo izranjanju aktuelnog gladnog i ambicioznog Intera. Izbacivanje Marote, odbijanje Kontea i Dibalino „veliko ne“ Junajtedu omogućili su da se rodi današnji Inter.
Svet se okrenuo u proteklih mesec dana za Antonija Kontea i njegov Inter. Posle remija sa Veronom, Nerazuri su skliznuli na četvrto mesto na tabeli Serije A: ne samo da su izgubili sve šanse u trci za skudeto nego su rizikovali da završe prvenstvo iza Lacija i Atalante. Konte je počeo da traži krivce za prvu neuspešnu premijernu sezonu kreirajući napete odnose sa klupskom upravom.
Bivši italijanski selektor je svuda, osim na startu svoje karijere u Atalanti, u premijernoj sezoni postizao najbolje rezultate: spasao je Areco ispadanja, uveo Bari i Sijenu u Seriju A, doneo prvi skudeto Juveu posle Kalčopolija, a osvojio je i Premijer ligu u prvom pokušaju sa Čelsijem.
„Zeru tituli”, vraćala se kao bumerang famozna opaska Žozea Murinja kada je 2010. godine nabrajao kako su svi slavni klubovi u Italiji ostali bez titula, osim njegovog Intera. Naravno, ova sezona može još uvek da se završi sa „zeru tituli“ za Kontea, ali završnica prvenstva Serije A, osvajanje drugog mesta i finale Lige Evrope, već predstavljaju zadovoljavajući učinak. Gotovo deset godina Inter nije završavao na pobedničkom postolju šampionat i igrao finale nekog kup takmičenja.
Da se ne lažemo, Konte bi dao sve Lige Evrope da prekine Juventusovu seriju skudeta, ali uspeh u evropskom takmičenju je veoma važan za njegovu karijeru i skidanje etikete da nije spososoban da osvoji evropska kup takmičenje.
Prelomni momenat u završnici sezone bio je pronalazak startne postave, po Konteovoj meri i ukusu: kombinacija kvaliteta, snage, brzine i radnika, štaviše fudbalskih rudara, koji se tako sviđaju treneru iz Lećea. Sećate se Đakerinija? Konte je napravio haos kada je Juve, bez njegove dozvole prodao Đakerinija, kao da su mu oduzeli Pirla. Štaviše, ni za Maestra ne bi podigao takvu prašinu.
Inter je na poslednjih devet utakmica primio samo tri gola, a Handanović čak sedam puta sačuvao svoju mrežu. Tome su kumovale dve rotacije i jedan prinudan izbor. Škrinjar i Kandreva su tokom većeg dela sezone imali prednost nad Godinom i D’Ambrozijom koji su tek u finišu šampionata i u Ligi Evrope pronašli način da ubede Kontea da su bolja rešenja. Galjardini je na sredini terena postao starter u odsustvu drugih rešenja pošto su se Sensi i Vesino povredili.
Konteovi rudari u ovom Interu su D’Ambrozio, Bastoni i Galjardini, dok Brozović, Barela i Jang uz kilometre i ostavljanje srca na terenu poseduju i zavidan fudbalski kvalitet. De Fraj je izrastao u jednog od najboljih defanzivaca, a Godinovo iskustvo je postalo suvo zlato u završnici Lige Evrope. Handanović je posle nekoliko, za njega apsolutno neuobičajenih, kikseva nanovo onaj stari Samir. Lukaku je standardno dobar cele sezone, nedostaje mu samo jedan gol da se izjednači sa Ronaldom koji je u sezoni 1997/98 postigao 34. Slučajano ili ne, Ronaldo je te godine doneo prvi trofej Masimu Moratiju, Kup UEFA, a Lukaku bi mogao da napravi isti poklon Žanagovima. U međuvremenu se probudio i Lautaro Martinez koji je protiv Šahtjora postigao prve golove u Ligi Evrope. Eriksen, Sančez i Mozes su, više manje, uvek bili tu da pomognu.
Poznato je rivalstvo između Intera i Juventusa, i u petak veče bi tifozi Nerazura mogli da dobiju novu municiju u prepucavanju sa svojim kolegama Bjankonerima: Juventus jeste osvojio devet uzastopnih skudeta, ali jedini italijanski klub koji je osvajao evropske trofeje u poslednjih deset godina je Inter!
Piše: Željko Pantelić