Čedo seoskog milionera u Bundesligi: Cela varoš staje na stadion, recept iz apoteke pisan 37 godina

Harts je u subotu ostao bez titule šampiona Škotske na nekoliko minuta pred kraj sezone i tako je propala ultimativna šansa da slave svi fudbalski romantičari od "Enkoridža do Vladivostoka". Kada već Srca nisu uradila ono što nije niko 41 godinu, moramo da se dovijamo na sve moguće načine kako bi se nekako utešili, pa tako pronalazimo lepe momente u titulama Đera u Mađarskoj ili Univerzitatee iz Krajove u Rumuniji. Ipak, jedna romantična priča ispisana je u nedelju i u Nemačkoj.

Tamošnji fudbal je dočekao jednu od većih bajki u modernoj istoriji. Mali Elverzberg je novi član Bundeslige! Pobedom od 3:0 nad otpisanim fenjerašem Minsterom, ovaj klub je zvanično overio drugo mesto na tabeli Cvajte zbog bolje gol-razlike od trećeplasiranog Paderborna i tako ušao u elitu prvi put u 119 godina dugoj istoriji kluba. Ali, ko zapravo stiže u društvo Bajerna, Dortmunda, Lajpciga, Leverkuzena, Štutgarta...?

U Bundesligu ulazi klub iz mesta od jedva 13.000 stanovnika koja nema mnogo toga, ali ima viziju seoskog milionera Franka Holcera. Bez basnoslovnih miliona i kupovine zvezda, ovaj fudbalski patuljak postao je najmanja opština u istoriji nemačkog fudbala koja je stigla do prve lige, pretvorivši lokalnu apotekarsku priču u najlepšu fudbalsku bajku Evrope.

Da bismo uopšte shvatili razmeru ovog čuda, moramo da lociramo Špizen-Elversberg na mapi. Reč je o mestu u pokrajini Sarland koje administrativno nema čak ni status grada. Nemaju zgradu opštine, nemaju železničku stanicu, a lokalni stadion "Ursafarm Arena an der Kajzerlinde“ prima 10.000 ljudi. Kada Elverzberg igra kod kuće, to praktično znači da cela opština može da stane na tribine, dok u goste dolaze klubovi čiji stadioni mogu da progutaju pet njihovih rodnih mesta.

©Guliver Image (cela opština iz koje dolazi Elverzberg ima 13.000 stanovnika)

Ipak, iza ove fudbalske romanse ne stoji luda sreća, već hirurški precizan projekat čoveka koji spaja nespojivo. On je Frank Holcer, u javnosti etiketiran kao "seoski milioner", ali u stvarnosti bivši bundesligaški fudbaler i vlasnik farmaceutske kompanije Ursafarm. Kada je preuzeo klub u jesen davne 1989. godine, Elverzberg je tavorio u amaterskim, seoskim ligama.

Frank Holcer, generalni direktor kompanije Ursafarm, nekada je i sam bio profesionalni fudbaler. Igrao je za Sarbriken i Ajntarht Braunšvajg, rame uz rame s legendarnim Feliksom Magatom. Upravo je Magat bio gost na njegovom 70. rođendanu pretprošle godine, što najbolje svedoči o vezi dvojice bivših saigrača i prijatelja.

Nakon što je povreda kolena prekinula njegovu karijeru 1980. godine, Holcer je preuzeo porodičnu farmaceutsku firmu, paralelno razvijajući strast prema klubu iz svog kraja - Elverzbergu. Godine 1990. postao je predsednik kluba, koji se tada nalazio na marginama nemačkog fudbala. "Кlub je bio u problemima. Preuzeo sam odgovornost i krenuli smo da se penjemo“, izjavio je jednom skromno Holcer.

©Guliver image

Kao i na terenu, nije se zadovoljio prosekom. Ursafarm, koji ostvaruje prihod od preko 250.000.000 evra godišnje (podatak iz 2020), postao je motor pokretač Elverzberga, ali bez galame i megainvesticija. Holcer je umesto toga ulagao u infrastrukturu, kadrove i atmosferu. U međuvremenu, Elverzberg radi na proširenju kapaciteta i gradi savremeni trening centar u obližnjem Sankt Ingbertu. Sve pod dirigentskom palicom porodice Holcer.

Osnovan još 1907. godine kao FK Germanija Elverzberg, klub je većinu svog postojanja proveo u trećim, četvrtim i petim rangovima takmičenja. Iako su kratko okusili treći rang prvi put u istoriji još u sezoni 2013/14, brzo su se vratili u regionalnu ligu (četvrti rang), gde su sve do 2022. pokušavali da probiju stakleni plafon. Bilo je neuspeha u plej-of doigravanjima, ali je trener Horst Štefen (u klubu bio od 2018. do 2025) ostao uporan i klub je iz godine u godinu rastao, treće, pa drugo mesto, pa šampionska sezona u Regionalnoj ligi jugozapad i onda istorijski korak u Cvajtu prvi put u istoriji 2023. godine.

©Reuters

Elverzberg je prošlu sezonu 2024/25 počeo kao 15. tim po tržišnoj vrednosti u Cvajti od 18 klubova (oko 15.000.000 evra), daleko iza platežno najmoćnijih timova lige, što samo dodatno veliča ovaj sportski podvig (sada tim vredi 28.000.000 evra). Klub je na kraju završio kao treći na tabeli, a u baražu za ulazak poklekao je u dvomeču protiv 16. tima Bundeslige Hajdenhajma. Ipak, to se nije ponovilo ove sezone sa novim trenerom Vinsentom Vagnerom, 40-godišnjakom koji je prethodno tri godine vodio drugi tim Hofenhajma, a ranije omladince Bohuma i Rot Vajs Esena.

Sin Franka Holcera, Dominik, danas je predsednik kluba, dok se Frank povukao u nadzorni odbor. No, vizija ostaje ista. Porodica je glavni investitor i u lokalnoj ugostiteljskoj mreži "Place2b", koja razvija gastro-imperiju u Sarbrikenu i Sankt Ingbertu. Posebnu pažnju privuklo je dovođenje šefa kuhinje Martina Stopa, vlasnika Mišelinove zvezde, koji sada kuva u restoranu nedaleko od stadiona.

Magat je u dokumentarcu za Holcerov 70. rođendan 2024. godine rekao: "Frank nije odustajao, jer je ovo njegov kraj i njegov klub. Neuspeh ga nije obeshrabrio. Samo je nastavio da gradi. To ga čini posebnim". U istom intervjuu, Holcer je sa osmehom rekao: "Sa 60 godina smo stigli do treće lige. Za 70. rođendan smo ušli u drugu. A za 80… videćemo.“

Danas, dve godine kasnije, to "videćemo" je postalo - "Ušli smo u Bundesligu".

©Reuters

A, na samom terenu najefikasniji igrači Elverzberga u tekućoj sezoni bili su Bugarin Lukas Petkov sa 13 golova i Nemac marokanskog porekla Junes Ebnutalib sa 12 golova. Prvog je Elverzberg doveo za 500.000 evra iz Augzburga, a drugog za tričavih 50.000 evra iz četvrtoligaša Gisena. Ipak, transfer Ebnutaliba u Ajntraht Frankfurt je još zimus dogovoren i 23-godišnjak će za 8.000.000 evra preći na stadion u šumi.

Inače, Elverzberg je postao 59. klub u istoriji koji je obezbedio učešće u Bundesligi, a prvi posle 33 godine iz pokrajine Sarland. Poslednji bundesligaš pre istorijskog ulaska Elverzberga iz ove pokrajine bio je Sarbriken, koji je u elitnom rangu igrao u sezoni 1992/93. Nakon što su te sezone ispali kao poslednjeplasirani na tabeli, fudbal u ovom regionu nije imao predstavnika u najvišem rangu.

Pored njih, jedina preostala dva kluba iz Sarlanda koja su ikada osetila barut Bundeslige su Homburg: Mali klub iz istoimenog grada koji je u eliti proveo ukupno tri sezone (1986 -1988 i poslednji put 1989/90), ostali su upamćeni po velikom skandalu kada im je Fudbalski savez Nemačke zabranio da na dresovima nose logo sponzora koji je proizvodio kondome; i Borusija Nojnkirhen - istorijski klub koji je igrao u prvoj i drugoj sezoni od osnivanja moderne Bundeslige (1964 -1966), kao i u sezoni 1967/68.

©Reuters

Međutim, romantična bajka već od ponedeljka prerasta u ozbiljnu logističku i birokratsku trku sa vremenom. Dok navijači još leče mamurluk, uprava kluba se suočava sa surovom realnošću elitnog ranga. Stadion podno Kajzerlindea u ovom trenutku jedva ispunjava uslove i za drugu ligu, a kamoli za stroge standarde Bundeslige. Sa kapacitetom od 10.000 mesta, od kojih je dobar deo na montažnim tribinama, Elverzberg će morati da prođe kroz građevinski pakao kako bi ugostio mašinerije poput Bajerna ili Borusije Dortmund. Nemačka fudbalska liga (DFL) ne prašta, pa se već sada spekuliše da bi klub u uvodnim kolima naredne sezone svoje domaće utakmice mogao da igra u obližnjem Sarbrikenu ili čak Kajzerslauternu, dok se dom ne "ušminka" za bundesligaške televizijske prenose i reke gostujućih navijača.

©Reuters

Ali, koga je briga za građevinske dozvole i propise u danima kada se piše istorija? Fudbalski romantizam je u subotu u Škotskoj možda doživeo kliničku smrt na nekoliko minuta pre kraja, ostavivši navijače Hartsa u suzama, ali je vaskrsao u nemačkoj provinciji. Sledeće sezone, na meniju su Alijanc Arena, Vestfalen, Mercedes Benc Arena (iliti MHP Arena) i ostala velelepna zdanja. Mali Elverzberg, predvođen svojim apotekarom i kuvarom sa Mišelinovom zvezdom, izlazi na najveću pozornicu. Neka se spreme giganti, jer seoski milioner ne planira da bude samo prolaznik u njihovom elitnom dvorištu.