V. TomkovićČemu ovo služi, a uz to i ne radi?
Vreme čitanja: 3min | pet. 05.06.26. | 10:33
I jesmo li sad spremniji za Ligu nacija
Gde si bio – nigde, šta si radio – ništa. Junski termin za reprezentacije potrošen je ni na šta. Osim što će u istorijskim knjigama pisati da su nas demolirali Zelenortska ostrva (0:3) i Meksiko (1:5). Kada vreme mine, niko se neće ni sećati, ni pitati, da li su Orlovi bili tamo u najjačem sastavu ili je to bio tim sastavljen samo od momaka koji su želeli da igraju.
Nekada se na tv ekranima prikazivao crtani film „Mikijeva radionica“, koji se završavao citatom Deda Staje: „Ne znam čemu ovo služi, a uz to i ne radi“.
Izabrane vesti
E, baš to je utisak sa junskih utakmica reprezentacije Srbije, koja je primila osam golova u dva meča. Bez najboljih igrača, koji su imali preča posla nego da igraju ove utakmice, sa mnogo fudbalera koji su ili debitovali ili imaju u nogama manje od pet nastupa za državni tim, selektor Veljko Paunović je doživeo dva teška udarca, koja sigurno neće rasplamsati veru nacije u dobar početak Lige nacija u septembru. Naprotiv.
Jun je poljuljao i Paunovića. Čovek koji je plenio energijom, dobrim raspoloženjem kada je došao, pominjao, onako usput, finala velikih takmičenja, posle svega sedam-osam meseci je priznao da je razočaran. Očigledno zato što ništa ne ide onako kako je zamislio. Ispalo je da su mu za jun veći protivnici bili u svojim redovima, nego u Meksiku ili Zelenortskim ostrvima.
„Jun je sa ovim utakmicama prošao, s obzirom na sve okolnosti na koje sam mnogo razočaran. Sve je palo na ove momke. S jedne strane mi je drago što su imali jako dobro iskustvo, dali su sve od sebe, predstavaljali svoju zemlju na najbolji način bez obzira na ova dva rezultata. Jako mi je krivo da se ovako ovaj prozor potroši. Pred nama je mnogo posla. Jako sam nezadovoljan i moraćemo da popravimo stvari. Verovatno je najbolje da jun ostavimo iza sebe i zaboravimo sve ovo“, rekao je Paunović posle meča sa Meksikom.
Prođe jun, koji je trebalo da bude generalna provera za početak Lige nacija u septembru, a mi se nismo pomerili ni za mrvu u odnosu na oktobar kada je Albanija slavila u Leskovcu ili na novembar, kada se Paunović uhvatio u koštac sa pakleno teškim zadatkom, koji ispada sve teži i teži kako vreme odmiče. Ne samo da nismo napredovali, nego je ovaj jun možda oterao Orlove u rikverc, sa ovako poremećenom atmosferom u timu i oko njega.
Ono što je trebalo da bude neka konačna provera, dodatno uigravanje za mečeve sa Grčkom i Holandijom u septembru, pretvorilo se u dve beznačajne utakmice, bez startera, bez najboljih igrača, iz kojih Paunović nije dobio ništa.
A, debitantski nastupi ni ovim momcima neće mnogo značiti, jer teško da ikom može da prija uloga glinenog goluba protiv bilo koga, a kamoli Zelenortskih ostrva i Meksika. Sreća pa se odustalo na vreme od meča sa Argentinom, prvakom sveta, a šteta što se nije moglo i od ove ekskurzije u Meksiku, kada je bilo jasno da će beli dres nositi momci koji žele, a ne koji bi trebalo da igraju.
Floskule o lekcijama koje treba naučiti i poukama koje treba izvući možda prvi put imao smisao. Na Paunoviću je da vidi šta će za septembar. Ali, neka njegova reakcija se očekuje. Jer, ovo je očigledno put koji vodi u ćorsokak. Vreme i utakmice koje su prošli ne mogu se vratiti, a u kakvom stanju čekamo Grčku to ne zna ni – selektor.
