Četvrti dečko sa čuvene fotografije: Ne dotiče me što me seku! Ludo smo proslavili titulu u vikendici

Prethodnih meseci na društvenim mrežama je među navijačima Partizana postala popularna fotografija na kojoj se nalaze Matija Popović, Ognjen Ugrešić i Vanja Dragojević. Ovaj prvi je dugo vremena bio u pregovorima sa Partizanom, posao je maltene već bio sklopljen, čekali su se lekarski pregledi i potpis, da bi na kraju propao, a Popović završio u CSKA iz Moskve. Sa druge strane, Ognjen Ugrešić i Vanja Dragojević su za kratko vreme postali možda i najvažniji igrači za tim Srđana Blagojevića, Ugrešić je dobio poziv i za seniorsku reprezentaciju Srbije.

Foto datira iz perioda kad je pomenuti trojac igrao za kadetsku selekciju Parnog valjka. Međutim, postoji i takozvani "četvrti dečko" na fotografiji, koga ljudi jednostavno – iseku.

Ko je taj dečko, čime se bavi, da li je uopšte fudbaler ili samo neko ko je svratio kod drugara da se zajedno sa njima proveseli i popije po koju, kad je već tu? Mozzart sport je krenuo u potragu za tim momkom i uz nekoliko kontakata uspeo da mu „uđe u trag“. Nije nikakav ortak u pitanju, već je to – Mihajlo Isailović, nekadašnji šampion sa Partizanom u omladinskoj i kadetskoj ligi. Ovo je njegova priča.
„Ta, sad već čuvena fotografija, nastala je u vikendici van Beograda sa zajedničkog slavlja pre dve godine. Tad su omladinska i kadetska selekcija Partizana osvojile titulu u istoj sezoni, maltene u istom minutu. Mi smo završavali našu utakmicu sa Brodarcem, a onda sam čuo spikera koji kaže da su i kadeti postali šampioni. Dodeljivali su nam medalje i pehar na stadionu u Humskoj, a istog dana je i prvi tim imao utakmicu, išli smo do juga da pevamo sa navijačima. Posle odlazak u vikendicu - kako smo tu tek slavili – pamtiću do kraja života, bilo je ludo i nezaboravno, naježim se dok pričam o tome, slike mi se vraćaju. Kao da je bilo juče, a ne pre dve godine“, priseća se Isailović u razgovoru za Mozzart sport.

Razlog zbog kojeg je foto postao popularn je pre svega što Ugrešić, Dragojević, Popović i Isailović drže transparent na kojem piše „šampioni!“.
„Mnogo mi je drago što su Vanja i Ogi došli do prvog tima Partizana, znam koliko im znači i koliko vole klub. Sto puta smo išli zajedno na utakmice, pevali, bodrili, nervirali se, bilo je smeha i tuge. Najbitnije od svega, postali su kapiteni. Nije to mala stvar, pogotovo za njihove godine“.

©Instagram

Mnogi bi se našli uvređeni ako su isečeni sa fotografije, međutim, Isailović na sve to gleda malo drugačije.
„Ispostaviće se kao sam ja tu neki „random“ lik koji se pojavio, ali, budimo realni, 99 posto ljudi ne zna da sam ja taj isti dan osvojio titulu sa omladincima Partizana. Ne dotiče me to što me seku, ne spominju. Ja znam šta sam uradio, ne mora niko drugi to da zna osim mene. Najbitnije mi je da sam svestan kakav sam uspeh naprravio, to što ostali ne znaju – njihova stvar“.

Partizan daje bar dva gola u Subotici, kvota 1,72

Kad pogledate širu sliku, Mihajlo je momak koji je zapravo ostavio traga u mlađim kategorijama Parnog valjka. Bio je deo ekipe koja je u sezoni 2020/21 došla do titule na impresivan način, a uloga momka rodom iz Kraljeva je bila ozbiljna.
„Bio sam jedan od glavnih igrača te sezone. To je generacija koju ću pamtiti ceo život. Sa mnom su bili Stjepa (Mateja Stjepanović), Trifke (Nemanja Trifunović), Ćićko (Mihajlo Petković), Samed Baždar je odigrao nestvarnu sezonu, postigao 40 golova. Oborili smo sve moguće rekorde, izgubili samo jednu utakmicu, dali najviše golova (142), primili najmanje (22), imali niz od 26 pobeda zaredom. Tako nešto nije viđeno od one generacije kadeta u kojoj je bio Aleksandar Mitrović, dakle više od deset godina. Definitivno, najlepši period u mom životu. Posle toga sam potpisao profesionalni ugovor. Ostaje žal što nisam barem jednom otišao na pripreme sa seniorima“.

Kao i većina igrača i Mihajlo nije baš imao dobar odnos sa prethodnom upravom Partizana, pogotovo sa Milošem Vazurom.
„Ostali su mi dužni neke plate, mislio sam da je u pitanju nešto sitno, ali kad sam video kolika je suma u pitanju, uopšte nije bilo malo. Otac, menadžer i ja smo pričali sa Vazurom, gde je on rekao da klub želi da mi isplati šta treba, ali kako se to nije dešavalo - pokrenuli smo tužbu, u tom momentu, svaki dinar je značio. Na kraju je došla nova uprava i isplatila mi sve. Krivo mi je što je palo na njih, ljudi nisu krivi za to. Da su došli ranije, možda bi sad bio u prvom timu, ali dobro, bilo pa prošlo“.

©FK Partizan

Stariji navijači Partizana se sećaju Dragana Isailovića, nekadašnjeg napadača Parnog valjka iz devedesetih godina, pa se mnogi pitaju ima li Mihajlo neke rodbinske veze sa njim.
„Nema ko me nije pitao isto od ljudi na Teleoptiku, od trenera do nekih bivših igrača, ljudi sa strane. Nismo u srodstvu, nisam ni znao ko je on dok nisam ukucao njegovo ime na Guglu. Ja sam iz Kraljeva, za njega ne znam odakle je rodom, znam samo da mu sin igra fudbal, ako bi malo dublje ušao u sve, možda mi i dođe neki dalji rod . Mali broj porodica nosi prezime Isailović.

Posle završetak puta sa vršnjacima i prelaska u seniore Teleoptika, usledio je angažman u Bosni i Hercegovini. Tačnije, ligi Republike Srpske i ekipi Sloboda Novi Grad.
„Kad sam otišao iz Teleoptika imao sam ponude iz Srpske lige, ali sam u dogovoru sa roditeljima odlučio da odem u BiH, da se oprobam tamo. Iskreno, jedino što je bilo dobro je prvih šest meseci. Igrao sam redovno, sve dok uprava nije smenila trenera i onda se sve pokvarilo. Manju minutažu sam imao, krenemo na letnje pripreme i trener bukvalno odstrani 80 posto ekipe i dovede 18 novih fudbalera. Iskustvo iz BiH definitivno nije bilo najlepše. Sad sam trenutno u Srpskoj ligi Zapad – Omladinac Zablaće, ostajem do decembra, pa idem dalje. Nemam nameru da se zadržavam dugo u srpskom fudbalu. Vidite svi kakva je situacija“, poentirao je Mihajlo Isailović.