V. TomkovićCrtica iz Viljareala: Kuc, kuc, ima li koga?
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | pet. 27.03.26. | 08:41
Najmanji grad koji je osvojio evropski trofej je već u 21 čas grad duhova
Dok je klub Viljareal velikim slovima obeležen na fudbalskoj mapi Španije, grad istog imena ili sličnog, kako se uzme, jedva da može da se nađe bez ozbiljnog uveličavanja mape. Sat i nešto malo više vozom od Valensije, 15 minuta vožnje od nešto većeg Kasteljona, smestio se Vilja-Real, kako se ovde najčešće piše u originalu.
Grad od nešto više od 50.000 stanovnika, u kojem svaki drugi subotom ili nedeljom veče – ide na stadion. Dom žuto-plavih, Keramika, nekada ranije Madrigal, ima kapacitet od 23.500 gledalaca i vrlo često je popunjen. Bez dileme biće večeras (21.00), kada reprezentacija Španije istrči na teren posle osam godina odsustva iz ovog gradića. Na drugoj strani terena kao sparing partner biće Srbija. Lepo zvuči kada se kaže da se traži karta više za utakmicu Orlova, pa i da se prodaje na crnom tržištu po znatno višoj ceni. Znamo da nije zbog nas, ali opet...
Izabrane vesti
Žuta Keramika sija usred centra Viljareala. Kao da, recimo, u Beogradu tu negde kod skupštine nikne velelepni novi stadion. Neobično, ali je stilski urađeno tako da se spolja i ne vidi da je fudbalski hram u pitanju. Mogao bi komotno da prođe kao neki veliki tržni centar. Uveče sija Keramika, a opet, ne šljašti, ne baca svetla predaleko da se vidi iz svakog kutka, da zaklanja sve oko sebe. Sve je ovde sa merom.
Sve je to Žuta podmornica zaradila, stekla radom, delom, uspesima. Takav stadion, takvu posetu. Jer, u knjigama starostavnim stoji i dalje podatak da je Viljareal najmanji grad koji je ikada dao nekog pobednika evropskog kupa. Žuto-plavi su trofej Lige Evrope podigli 2021. godine pobedom nad Mančester junajtedom.
Rado bismo rekli da je te noći Viljareal “goreo“, ali nekako ne možemo to ni da zamislimo posle prve večeri provedene u ovom mestu. Jer već u 21 čas na ulicama u centru grada nema nikoga. I ničega. Ne radi niti jedan restoran, neki bar, niti ima za koga. Kao da je grad duhova. Da čovek u čudu poviče: “Hej, ima li koga?“
Tek na periferiji, dobrih dvadesetak minuta hoda od centra načičkani su poznati restorani brze hrane. Pa i oni mnogo više prazni nego puni.
I po danu može da vas pogodi maler da ostanete gladni, jer sve radi dvokratno, kao u mnogim gradovima ovog dela Evrope. Od 11 do 14 radi, pa možete tamo posle 17 časova da navratite ponovo. U periodu između toga – odmor. I svi ga se pridržavaju. Mir, tišina. Lagani ritam. Bez žurbe. Ponegde odjekne glas dece koja se vraćaju kući iz škole. A, dečaka ima u dresovima Viljareala, ali i obližnje Valensije, čak i Barselone.
Kažu da se Keramika puni za desetak minuta. Na pola sata pre početka utakmice bude četiri-pet hiljada ljudi, a onda odjednom – puno. Verovatno je tako i kada se utakmica završi. Pola sata kasnije, bar tako deluje, svi su već u toplim posteljama. Možda će neko pomisliti da kao u velikim gradovima ljudi žure na prevoz, da se vrate kućama u pristojno vreme, ali posebna zanimljivost ovog mesta je da nema ni gradski prevoz, niti taksi službu.
“Nemamo taksi ovde, jedino da pozovete onaj iz Kasteljona, pa ako je neki u prolazu ovde, da imate sreće da ga uhvatite“, objasnio je čikica srpskim putnicima namernicima na železničkoj stanici.
Miris mora je u vazduhu, plavetnilo se vidi sa viših spratova zgrada i hotela (ako ih ima više osim ovog jednog), poneki brod, ali bez prevoza - kako doći do njega?
Mir i tišina na sve strane. Kao da zaista svi žive u Žutoj podmornici...
.jpg.webp)
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
