Da li nas čekaju bolji dani? Čović, Radujko, Mijatović i Zbijić kažu: Da!

No, ako se ipak usredsredimo na prvo pitanje, čini se da je generalni zaključak večerašnjih sagovornika – potvrdan. Mora biti bolje i za fudbalsku, i za košarkašku reprezentaciju Srbije, i generalno za srpski fudbal, makar nego što je bilo u ovoj, odlazećoj 2025...

“Za nas je 2025. bila godina velikih očekivanja, da ćemo kao Srbija konačno osvojiti zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu, nažalost to se nije dogodilo, ima puno razloga zašto. Svetislav Pešić je plansi završio jedan ciklus, došao je Dušan Alimpijević. Mlad, ali vrlo iskusan trener, jako ambiciozan, krenuo je sa dve važne pobede u novim kvalifikacijama. Potreban mu je sistem i mir u kući, jer sve nelogičnosti koje se eventualo događaju odražavaju se na reprezentaciju” – poručio je Čović.

Nebojša Čović

I Branko Radujko čvrsto veruje u bolje dane, ne samo na terenu, gde nam je svima veliko uporište za optimizam dolazak Veljka Paunovića, nego i zbog nekih potencijalnih velikih događaja u našoj zemlji:

“Poznato je da smo suorganizatori Ebropskog prvenstva za mlade 2027. godine. Da je prihvaćena naša kandidatura, mada će se tek odlučivati ko će to biti, za organizaciju finalne utakmice Lige Evrope u 2028. godini. Posebno bih istakao da smo u aprilu bili domaćini UEFA kongresa, prvi put, i da je gospodin Čeferin konstatovao da je bio najbolje organizovan dugo godina unazad. To nam je jak adut za sve naredne domagaje. To što se nismo plasirali na Svetsko prvenstvo je veliki udaracm ali ne možemo da vratimo vreme, idemo napred. Nadam se da ćemo gledati našu reprezentaciju i na EP 2028. i na SP dve godine kasnije, nadam se da će tamo svima biti zanimljiva, a možda i hit nekog od tih prvenstava.”

Potencirao je gensek FSS neke poteze koje javnost ne vidi na prvu loptu, a jako su značajne za razvoj fudbala u jednoj državi.

“Sve odluke koje smo donosili usmerene su na tri stvari: kvalitetniji igrači, klubovi, bolja reprezentacija. Što se tice infrastrukure, gotovo na svim stadionima imamo vrhunsku podlogu u Superligi. Ubeđen sam u bolje dane, sve mere u tom smislu doneli smo posle detaljnij analiza. Bez trenera nema igrača, oni zaslužuju svoje prilike, prošle godine smo imali preko 50 promena trenera. Ni bez sudija ne može da se igra fudbal, mi smo među najugroženijima, najmanje se ljudi prijavljuje da budu sudije” – istakao je Radujko.

Branko Radujko

Priznaje Nebojša Čović da situacija sa infrastrukturom u košarci nije tako dobra kao u fudbalu:

“Očekujem da se izgrade određeni objekti. Dvorana “Aleksandar Nikolić” i hala sportova “Ranko Žeravica” su prvaziđene.  Potrebna nam je i modernija kuća košarke. Optimista sam što se tiče košarke za 2026. godinu, a za dalje Svetsko prvenstvo, pa Olimpijske igre... Sve zavisi od strukture igrakog kadra u kvalifikacijama i potencijala koji budemo imali. Potreban je veliki rad, ma ko se bavio ovim poslom kojim se ja trenutno bavim.”

Neki novi vetrovi duvaju i u srpskom klupskom fudbalu. Ako ništa drugo, zanimljivije prvenstvo odavno nismo imali. Poslednjih nekoliko kola, uloga favorita više ništa ne znači. Zvezda je počela da prosipa bodove, tri poraza bio je vezao i Partizan, Vojvodina je dva puta savladala šampiona u mesec dana, a u međuvremenu gubila od IMT-a i Radnika.

“Kad se ja kao predsednik Vojvodine okrenem iza sebe, izgubljena Evropa u poslednjem kolu, na stadionu Partizana, najteži je momenat ne samo za mene kao funkcinera, nego za sve zaposlene u klubu, veliko razočaranje. Shvatili da nam treba veliki reset. Ali, istovremeno, bio sam srećan, jer se na primeru mog kluba potvrdio integritet takmičenja, a ne neke čaršijske priče” – počeo je priču Dragoljub Zbiljić.

Najpre pomenuvši svoje u sali prisutne saradnike, Milku Forcan i Danka Lazovića, što je vrlo implicitno s obzirom na kontekst aktuelnog trenutka, Predrag Mijatović vratio se na period dolaska ove uprave u klub, pre oko godinu dana.

“Mi smo prošle godine sleteli na tešku situaciju, nasledili dosta problema ne samo u sportskom sektoru, nego u svim stzrukturama kluba. Suočili se sa golimom problema, imali status privremene uprave, što je možda bilo i olakšavajuće za nas, ali i obaveza da napravimo korake ka boljitku. Bilo je to vrlo hrabro, možda i najkomplikovaniji trenutak u istoriji Fudbalskog kluba Partizan, krenuli smo u avanturu, napravili pomake. Ja sam optimista Parizan da će to ići koracima, blagim za sada, kasnije i većim ka boljitku i vraćanju na staze stare slave.”

Predrag Mijatović

Dotakao se Zbiljić ozbiljnih rezova koji tek treba da budu načinjeni u budućnosti:

“Pozivam i državu da isprati sva dešavanja u fudbalu, biće potrebne i represivne mere, i policija i sud da se uključe i budno prate, jer ispadaju četiri ekipe, da svaku sumnju ispratimo.Ova je sezona interesanta, naredna još više, ona tamo biće najinteresantnija. Koncentriše se kvalitet, razgovaraćemo o licenciranju klubova. Moraće letvica da se podigne visoko, da ekipe nauče da žive elitni rang, da Superliga bude ‘super’ po svemu, kad izađemo u Evropu da sva četiri tima skupljaju bodove za srpski fudbal, ne samo Crvena zvezda. Ono što još nismo uradili dobro, nismo našli sponzora za sudije. Moraju da budu na platnom spisku, da imaju platu, doprinose... Da gospodin Mesina podmladi listu sidija. Pa onda da ih kritikujemo kad ne sviraju penal za Radnički, a poguraju Partizan malo u prošlom kolu” – istakao je Zbiljić i izazvao smeh prisutnih.

Još jednom Mijatović pravi paralelu sa ovim periodom pre godinu dana...

“Mi smo se opredelili za taj projekat mladosti, za našu decu. To je bilo planski, ne slučajno.  Mnogi su se zaljubili u tu decu koj svakog dana napreduju. Brojčano nam je mali Upravni odbor, ali jako se dobro zna ko šta radi, koliko dodrinosi. Mi ćemo nastojati da se proširi, da bude još ljudi iz privrede drugih struktura društva. Da dobijamo poverenje svih struktura društva. U fudbalu pogotovo kad se radi o istorijski važnim klubovima, nema aliibija ni vremena za čekanje, u jednom momentu smo bili izgubili respekt kod drugih klubova, sada ga vraćamo. Prošle godine u ovo vreme kada smo stigli u klub, imali smo 15 ili 16 bodova manje od Zvezde, naglu promenu trenera posle ostavke Sava Miloševića, bili smo treći na tabeli... Uradili smo puno i na infrastrukturnom planu, i na saniranju finansija, ali i na rezultatskom polju.”

Dragoljub Zbiljić

Konsolidovana je finansijski i Vojvodina, ali i rezultatski sa Miroslavom Tanjgom na klupi, o kome je Zbiljić morao posebno da kaže koju rečenicu:

“Od minus 13 miliona evra, sada smo u plusu pet. U vrednosti igračkog kadra, sad kad bismo izašli na tržište, imamo 25 plus miliona evra. Struka vodi poslovanje, sa Dušanom bajatovićem I sa mnom na čelu, mislim da imamo jedan od najjačih urpavnih odbora u Srbiji. Tanjga je doneo timu takmičarski karakter. Nas su mučili nerešeni rezultati poslednjih godina, zato smo I ostali bez Evrope. Sada uvek idemo na pobedu, pa makar i izgubili, I to se meni sviđa. Tanjga je u aprilu 2022. godine proglašen za trenera meseca u Seriji A. Ja sam ga molio dve godine da on prihvati mesto na klupi, dugo je odbijao, ali sada živi taj svoj san.”

I na kraju, povratak na pitanje iz naziva ovog panela – sagovornisi su se složili, biće zanimljiva šampionska trka utroje!

“Što prošlih godina nije bio slučaj. Prevsntvo se rešavalo u oktobru, novembru, a to nije dobro” – poentirao je Peđa Mijatović.