Dajte malo podrške ovim momcima

Trenutno su u minus fazi. Znaju to i oni i svi oko njih. Primećuju navijači, novinari i stručna javnost da Vanja Dragojević i Ognjen Ugrešić na poslednjih nekoliko utakmica prikazuju partije u suprotnosti sa talentom, potencijalom i onim što ih je karakterisalo kad su prekomandovani među seniore, naročito u uvodnoj fazi sezone, kad su na sredini terena bili oslonci Partizana.

Biće opet, to je svima jasno. Zato što imaju igračke i ljudske kapacitete da prevaziđu prvu mini-krizu, ako je uopšte kriza. Pre će biti, zastoj. Na tom putu im je potrebna podrška kako bi se osetili bitnim kao pre, jer upravo su klasići iz generacije 2006. budućnost kluba, zbog čega ni u Humskoj ni u „Zemunelu“ ne smeju da dozvole da poslednji utisci nadvladaju sve što o A i mladom reprezentativcima znamo.

A znamo da su dobri i da će se vratiti na nivo kakav je potreban i njima i crno-belima. Pokazali su šta mogu i to ne može tako lako da se skloni u stranu.

Ovo što im se sad dešava je prirodno, normalno, razumljivo, jer igraju tek nekoliko meseci u prvom timu, osciliraju i najbolji primer da je sve očekivano svetluca pred očima. Neka pitaju Danka Lazovića kako je izgledao njegov ulazak u ekipu Ljubiše Tumbakovića i da li je sadašnji direktor imao uspone i padove kakvi sad prate Ugrešića i Dragojevića.

Partizan daje bar tri gola OFK Beogradu, kvota 3,35

Njihov usud je što žive u drugačijem vremenu onog u kome je Lazović odrastao. U eri interneta i društenih mreža svako može da (im) kaže šta misli o njihovim partijama i vrlo je moguće da ih i to uznemirava, jer čitaju kako nisu dobro odigrali derbi, kako je bilo propusta na prethodnim mečevima, kako su „pomislili da su igrači“.

Baš suprotno.

(Star sport)

Suština je da su Vanja i Ognjen sami sebi postavili visoke standarde na početku sezone. I sami očekuju više. Baš kao što ih deo javnosti doživljava kao lidere Partizana. Uostalom, klub ih je promovisao u kapitene u situacijama kad Bibars Natho nije na terenu. Pogrešno bi bilo očekivati od njih da na svakoj utakmici daju ili nameštaju golove, jer jednostavno, nisu taj profil fudbalera. Njihovi zadaci na terenu su malo drugačiji od navalnih fudbalera i to što bi pojedinci, čak i među navijačima, voleli da su im statističke kolone bogatije, ne znači da to moraju da rade.

Na kraju, tu je i pritisak očekivanja u velikom klubu, na koji bi Partizanova deca morala da se naviknu. Kad će, ako ne sad? Potrebno je da i sami reaguju na ovakve situacije. Što pre prevaziđu početnu psihološku barijeru biće im lakše da napreduju. Na tom putu je krucijalna uloga Srđana Blagojevića i njegovih saradnika u stručnom štabu, kao i svih ostalih relevantnih faktora. Sa Ugrešićem i Dragojevićem mora svakodnevno da se radi, na terenu i van njega. Paralelno, jer koliko je bitno da ostanu u timu, toliko je važno da zadrže mentalnu stabilnost, da ne dozvole da ih glasovi sa strane poremete. Taj izazov za Blagojevića je jednako značajan kao i osvajanje bodova na narednim prvenstvenim mečevima.

Ako je klub zakoračio na put afirmacije talenata iz škole i ako planira da nastavi da ih razvija, najpoštenije je da Vanju i Ognjena Partizan drži u igri sve vreme, jer samo tako mogu da se vrate tamo gde su do nedavno bili. I da opet uzlete. U njih ne bi trebalo sumnjati zbog ishoda 177. večitog derbija, niti ih skalnjati na klupu kao što se dešavalo nekim Partizanovim talentima čim bi upali u krizu pre nekoliko godina. Pošto je već zaokret, neka bude zaokret i u razmišljaju, pa da se dvojici dečaka pruži ruka u osetljivom procesu sazrevanja. Da se ne okreće odmah glava ka drugim igračima, ma koliko iskusniji bili Janis Karabeljov, Bibars Natho, pa i oporavljeni Gajas Zahid.

Kao što piše na zidu Partizanove svlačionice: „Ko, ako ne mi?“

E, tako i u ovom slučaju. Ko ako ne deca?

Talenti crno-belih moraju da uživaju podršku svih koji ih okružuju kako bi naredne komplikovane situacije (a biće ih tokom karijera, neminovno) dočekali spremni. I igrali kao što znaju. Na tom putu možda je dobro što im je prvi pretpostavljeni baš Srđan Blagojević. Trener crno-belih je „opravio“ Milana Vukotića, Nemanju Trifunovića, kod njega i Mario Jurčević igra najbolji fudbal otakako je došao u Beorgad, pa će tako biti i sa Vanjom Dragojevićem i Ognjenom Ugrešićem.

Pre ili kasnije, ali – biće.