Dale Boca! Kultna Bombonjera ispisuje novu stranicu istorije

Tamo gde je započeo svoje postojanje. Među drvenim kućama s mirisom ustajalog pristaništa prekookeanskih brodova. Iz tog susedstva, grupa mladića, sedeći na dokovima ugledala je švedski brod kako pristaje u luku. Od njegovih jedara otkinuli su platno kraljevsko plave i zlatno žute boje, što će kasnije činiti nadaleko prepoznatljivu zastavu. Jednog dana njihov klub morao je da ode. Morao je da napusti prljavo lučko naselje, prenatrpano svojim izbeglim sugrađanima iz Đenove.

Rat saopštenjima: Boka VS predsednik lige, tema odlaganje mečeva sa Banfildom i San Lorencom

Bili su daleko. Neki kažu da je tako moralo da bude. Moraš otići, jer jedino ćeš tako moći da odrasteš. Ipak, toplina doma, koja se činila izgubljenom, vremenom se sve više pojačavala. I dok se zastava pobedonosno vijorila, vetar je sve više raspirivao vatru nostalgije. Plamen je nastavio da raste sve dok jednog dana nije izazvao pravu buktinju u srcima navijača. I bilo je odlučeno. Boka se vraća!

Mesto hodočašća iz ranih godina i skromno zdanje sa drvenim postoljima u poslednjem bloku naselja na raskrsnici ulica Brandsen, Iberlusea, Aristobulo i Južnoj železničkoj pruzi, bilo je srušeno. Religiji Đenovljana tada je nedostajao hram, a isti je stigao samo nekoliko godina kasnije, pod istrajnim vođstvom Kamila Kičera.

Ovo je kratka priča, da kratka koliko god to naizgled čudno zvučalo, o jednom od najpoznatijih stadiona na svetu. Onog koji se kreće, drhti i kuca. Onog neuporedive mističnosti, koji odbija da da bude zamenjen, premešten, skrhan. Onog koji se i danas ponosno izdiže iznad trošnih krovova La Boke, dično predstavljajući simbol identiteta, ne kluba, već jedne religije. Ovo je priča o stadionu Alberto Hose Armando, ali ono po čemu je ovo zdanje nadaleko poznato u svetu fudbala je njegov legendarni nadimak, La Bombonjera.

02.00: (4,00) Boka Juniors (3,35) San Lorenco (1,98)

Istorija najpopularnijeg stadiona u Argentini počinje pre nešto više od osam decenija, prijateljskim susretom između Boke Juniors i San Lorenca. Upravo ova dva velikana argentinskog fudbala noćas (02.00) će se po jubilarni 200. put međusobno sastati u odmeravanju snaga u trećem kolu nacionalnog šampionata. Njihovi susreti oduvek su privlačili posebnu pažnju fudbalske javnosti, a naročitu težinu imaju oni okršaju na Bombonjeri, mestu od neizmerne sentimentalne vrednosti za pristalice žuto-plavog dela prestonice, ali i šire u unutrašnjosti zemlje Gaučosa.

Huan Antonio Farenga, sin jednog od pet osnivača Boke, prisetio se istorijskog dana 25. maja 1940. godine kada je Bombonjera inaugurisana u prijateljskoj utakmici sa San Lorencom, kojoj je prisustvovao pošto je svedočio celokupnom procesu gradnje na istim terenima gde je stajao stari drveni dvor, termin koji se i danas zadržao za nekadašnji stadion. Huan danas ima 94 godine, ali sećanja na te bezbrižne dečačke dane i dalje su živa i neizbrisiva u njegovom umu, a kada govori o tim vremenima, čini se i opipljiva.

Kao dete prve korake u načinio je po prašnjavoj kaldrmi susedstva La Boke, gde su njegov otac, zajedno sa stričevima Teodorom, Santijagom Sanom, Alfredom Skarpatijem i Estebanom Baglietom osnovali Boku Juniors, 3. aprila 1905. godine na dokovima luke pored trga Solis.

"Počeo sam da šetam La Bokom sa ocem. Kad sam imao pet godina, išli smo svake nedelje na stari drveni dvor. Bio sam sedmi od osmoro braće, i dok su oni gledali utakmicu, sa mojim mlađim rođacima ja sam sa mlađim bratom šutirao loptu u Pinzonu i Irali iza tezgi na železničkoj pruzi“, sećao se.

Oskar Romero (©AFP)

Sa iznenađujućom svežinom kada se pričao o tome, Huan kaže:

"Sa osam godina počeo sam da idem na stadion i imao sam sreću da vidim tadašnje idole poput Panča Varalja, Roberta Čeroa, Beniteza Kaseresa. Uvek sam sedeo na jednoj strani stare drvene platforme koja je gledala na reku Riačueljo. Početkom 1932. godine kupljeno je zemljište starog dvora, a 1938. godine počeli su da ruše i postavljaju betonske temelje za novi hram fudbala. Petkom popodne išli bismo sa mojim starcem da vidimo izgradnju stadiona. Sećam se da sam stajao u središnjem krugu, kao i danas. Stupio sam na teren za igru pre nego što se otvorio, tada su se na njemu nalazile kante za kreč i građevinski materijal. Sećam se da me je stric jednom doveo u kancelariju inženjera Delpinija, a na njegovom radnom stolu stajala je maketa novog stadiona. U mojim dečačkim očima, izgledala je nestvarna“.

Ćorci u Buenos Ajresu: Boki samo bod u gradskom derbiju

Građevinski inženjer Hose Luis Delpini, bio je glavni zadužen za projekat, a izgradnjom strmih tribina rešio je izazov okupljanja više od 60.000 gledalaca na vrlo ograničenom području jednog urbanog bloka koji mu je bio na raspolaganju. Slovenački arhitekta Viktor Sulčić, zajedno sa svojim partnerima Raulom Besom i Hoseom Luisom Delpinijem, 1934. godine, angažovani su od strane kluba kako bi izgradili novi hram fudbala. Već su se proslavili dizajnom i oblikom čuvenog Merkado de Abasta u Buenos Ajresu, inače projekatom koji je impresionirao i osvojio mnoge nagrade. Ovaj put izazov je bio ozbiljniji, morali su da se prilagode ograničenom raspoloživom fizičkom prostoru usled prenaseljene lučke četvrti. Radovi su započeli 6. avgusta 1938. godine i trajali su dve godine. Boki nije bilo lako da se suoči s troškovima izgradnje. Tadašnji predsednik kluba Kamilo Kičero podigao je hipoteku na sopstvenu kuću kako bi imali potrebna sredstva. Pošto to nije bilo dovoljno, morao je da zatraži zajam od države. Argentinski predsednik Agustin P. Husto izašao mu je u susret, pod uslovom da ga njegov zet nasledi na toj funkciji. Tako je Eduardo Sančez Terero zapovedao sudbinama kluba od 1939. godine i upravo tokom njegove vlade inaugurisana je Bombonjera.

Zašto je poznata kao Bombonjera? Tako ga je Sulčić nazvao, po kutiji čokolade koju je dobio na poklon i koja je imala isti oblik kao i njegov projekat. Prvobitna skica je predviđala da stoji na sve četiri strane, ali ograničene dimenzije primorale su dizajn na prilagođavanje kako bi se napravila neka vrsta latiničnog slova „D“ . Odatle se objašnjava i poznata akustika, pored osećaja bliskosti između igrača i navijača, usled optimizacije prostora tribina koje su postavljene sa specifičnim nagibom.

Drugi, obično oni iz suprotnog tabora, ovaj nadimak pripisuju činjenici da tribine imaju oblik kutije koje su nosila kola koja su sakupljala konjske balege, što je u to vreme bio vrlo uobičajen posao. Po njihovoj verziji priče, tada je stadion i dobio ovakav nadimak, a navijači Boke okarakterisani su kao "Bosterosi".

U subotu 25. maja 1940. godine započela je istorija jednog od najneobičnijim stadionom na svetu, a na dan otvaranja, tribina na prvom spratu s pogledom na Kasa Amarilju, bila je još uvek u izgradnji. Na sredini terena, predsednik kluba Eduardo Sančez Terero, zet bivšeg predsednika nacije Agustina P. Hustoa, izveo je početni udarac. Tu je bio i Kamilo Kičero, predsednik pre Sančeza Terera, koji je svojim nasledstvom odobrio kupovinu zemlje. Utakmica je odigrana dva puta po 35 minuta, zbog nedostatka veštačkog svetla, pošto je prethodna ceremonija trajala oko tri sata. Boka je savladala San Lorenco sa 2:0.

Iste godine 12. avgust, Boka je pobedila Independijente za koji je tada nastupao Arsenio Eriko, igrač koji i dan danas drži rekord argentinskog klupskog fudbala po broju postignutih golova. Đenovljani su tog popodneva slavili sa ubedljivih 5:2, a sve golove za domaći sastav postigla su tri od nekadašnjih "pet Musketara“ kluba Fero Karil Oeste. Sa dva gola Sarlange i Gandulje i jednim pogotkom Raula Emeala, Boka je prvi put postala prvak na novom stadionu.

Haos u Brazilu: Bokini igrači se tukli s obezbeđenjem, policija suzavcem u svlačionicu

Dva meseca kasnije, u novembru 1941. godine, otvoren je i drugi prsten, a 1953. pušteni su treći sprat i osvetljenje. Od tog trenutka, bilo je nekoliko reformi usmerenih na modernizaciju stadiona, povećanje njegovih kapaciteta i poboljšanje objekta. Neki od njih su bili osvetljenje, administrativne prostorije, postavljanje elektronskog semafora, izgradnja VIP lože. Sredinom 1986. godine, na inicijativu komisije koju je vodio Antonio Alegre, odlučeno je da se stadion imenuje Kamilo Kičero, a 2000. godine preimenovan je u Alberto Hose Armando, po čuvenom predsedniku institucije koji je predsedavao u dva mandata sa ukupno 21 godinom vršenja dužnosti na toj funkciji. Tokom njegovih mandata, tim je osvajio 12 odlikovanja, uključujući i najrelevantnije titule na međunarodnom nivou. Pored svega toga, 2001. godine otvoren je i muzej s ciljem da podseti na najvažnije događaje u istoriji kluba.

Ipak, istorija Bombonjere započela je mnogo pre 25. maja 1940. godine, dana njenog inauguracije. Pošto je imao druge stadione i lutao po različitim kvartovima Buenos Ajresa, klub je 1922. godine unajmio isto zemljište koje danas zauzima, a koje je stečeno tek 1931. godine. Radovi na prvom igralištu sa drvenim tribinama završeni su 1924. godine, a neke od tih dasaka danas su deo stadiona Rikardo Ečeveri u Kabaljitu, inače domu kluba Fero Karil Oeste, gde je Boka igrala svoje utakmice kao domaćin prilikom izgradnje svog novog doma.

Boka Juniors postala je šampion 15 puta na travnjaku Bombonjere, uključujući dva izdanja Kopa Libertadores 1978. i 2001. godine i dve Kopa Sudamerikane 2004. i 2005. godine. Lokalni naslovi osvajani su u sezonama 1940, 1954, 1962, 1965, Metropolitano 1981, Apertura 1992, 1998, 2000 i 2011, Prvenstvo prve lige 2015 i Super lige 2019/20. Tokom svoje istorije, Boka je odigrala 1.621 utakmicu na Bombonjeri, od toga ostvarila je 985 pobedu, 392 remija i zabeležila 244 poraza. Jedan od ovih poraza bio je na meču sa San Lorencom, njihovim noćašnjim rivalom, koji je odigran 1991. godine, a koji je izgubila sa 1:0. Utakmicu su obeležile nemile scene, stadion je bio suspendovan do kraja prvenstva zbog ubistva navijača Saturnina Kabrere tokom poluvremena.

Pobratimljeni na terenu i otuđeni van njega, Huan Roman Rikelme i Martin Palermo dele privilegiju da su postali rekorderi u istoriji Bombonjere, jedan po broju odigranih utakmica, a drugi kao najbolji strelac.

Rikelme, trenutni drugi potpredsednik kluba, svoj odnos sa stadionom definisao je slikovito i blisko: „To je dvorište moje kuće“. Tamo je debitovao u Prvoj ligi, u meču sa Union iz Santa Fea za turnir u Aperturi 1996. godine, a poslednji put je igrao u dresu Boke protiv Lanusa, u Klausuri 2014. godine, zabeleživši ukupno 206 nastupa.

"Ovaj stadion i ovaj teren su mi sve. Ovde sam proživeo svoje najbolje trenutke. Teško je objasniti, on je jedinstveno u svetu“, izjavio je Roman, glavni junak magičnih noći pod svetlima Bombonjere.

Poput onog od 24. maja 2000. godine, kada je Boka eliminisala River sa 3:0 u četvrtfinalu Kopa Libertadores, u kojem je Rikelme povukao antologijsku "lulu" kolumbijskom defanzivcu Mariju Jepesu, na istom meču posle dugog odsustva zbog povrede ligamenata, Palermo se vratio na teren i stavio tačku na ovaj dvoboj, ovekovečenim golom poznatim kao "muletazo".

"Postizanje gola na Bombonjeri je najveće zadovoljstvo i radost koju sam mogao da osetim. Bio je to trenutak adrenalina u kojem sam se povezao sa navijačima, podelili smo strast i sreću tog posebnog trenutka“, rekao je čuveni Titan.

Konačno, stiže najbolji argentinski fudbal

Palermo je najbolji strelac u istoriji Boke Juniors sa 236 golova, a 129 od njih postigao je na Alberto Hose Armandu. Prvi je bio 30. septembra 1997. protiv Independijentea (2:1) za turnir u Aperturi, a poslednji 15. maja 2011. U Superklasiku protiv River (2:0), koji se i danas smatra ključnim za pad Milionera u drugi rang takmičenja. Napadač koji je prošao školu Estudijantesa iz La Plate postigao je mnogo golova za pamćenje na ovom stadionu, a jedan je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kada je glavom, sa udaljenosti od 39 metara, pogodio u pobedi nad Velez Sarsfildom (3:2) za turnir Apertura 2009. godine.

Impozantna struktura stadiona Alberto Hose Armando ponosno se izdiže iznad trošnih krovova susedstva La Boke već duže od 81 godine. Njegov kapacitet iznosi blizu 55 hiljada gledalaca, a trenutno se analiziraju dva projekta kako bi se jednom zauvek proširio. Veliko ograničenje predstavljaju stambene zgrade smeštene u dva polubloka koja se nalaze iza tribina, a zbog kojih se često dolazilo do rasprave u gradskim većima o njegovom izmeštanju. Ali to je priča koja se nikad ne završava.

Danas, da zatvorenim vratima kao rezultat delikatne situacije koju proživljava čitav svet, ali sa svojim temeljima jačim nego ikad, posle toliko neizvesnosti u vezi sa njegovom budućnošću i sa idejom da su mnogi morali da grade drugo polje za igru, čini se da je novo rukovodstvo stavilo tačku na raspravu. "Ne odlazimo iz La Boke, ne odlazimo sa Bombonjere!" I to zvuči gotovo kao bojni poklič.

To je istorija ovog zdanja. Ona koja se kreće, drhti i kuca. Mesto bezbrojnih mitova i podviga. Hram u kojem se hiljade vernika okuplja da ispovedaju svoju religiju. Poznat i hvaljen širom sveta zbog svoje mističnosti, kuća u kojoj se nalazi jedinstvena i neuporediva strast, nemoguće je objasniti ovo mesto koje mnogo puta postane 12. igrač koji interveniše i direktno učestvuje u krajnjem ishodu meča.

Usput, ima onih koji se zaklinju da je ovaj stadion nedodirljiv, živ i da proganja sve one koji ga žele premestiti. Mišljenja je mnogo, kod nekih su plod mašte, dok kod drugih ona stvaraju mit u koji veruju, ili ne. Ipak u jednom stavu su svi složni za njih "Boka nije fudbalski tim, to je religija" i kao u svim religijama, postoje trenuci bola, gde vlada tišina, ali trenuci slave, gde se peva Aliluja.

Migel Anhel Ruso (©Reuters)

Kažu da u hodnicima prvog sprata živi misteriozna dama. Da postoje duhovi koji silaze da poljube travu. Ali da postoje i lovci na iste te duhove. To su sve urbane legende, itekako objašnjive i opipljive, one koje mistikom stvaraju legendu.

Tokom dana za vreme meča to je seizmički, cement se trese, dok je noću, u apsolutnoj tišini, to već religiozno iskustvo, zaklinju se domari. Ezekiel Feraud, jedan je od noćnih čuvara na stadionu. Njemu smena počinje oko ponoći i traje sve do osam ujutru. On se kune da se ne boji, ali...

"Čuo sam toliko priča, i nije mi sve jedno, naročito kada znam da su mnoge porodice pepeo svojih mrtvih rođaka, za života zagriženih fanatika Boke, posipali po travnjaku. Imam utisak da se njihove duše noću šetaju hodnicima i nazubčenim tribinama stadiona".

Serhio Espindola, čovek koji je zadužen za održavanje higijene na stadionu, priča kako su se nekada pre nego što je prvi stadion bio izgrađen, na ovom mestu nalazile kovačnice i zaklinje se u to da se noću na praznom tribinama čuje udaranje čekića o nakovanj. Ali drugi noćni čuvar, Adrijan, daje racionalno objašnjenje:

"Posle toliko skokova i pokreta na tribinama tokom utakmice, gvožđe se širi, ali noću temperatura pada, i ono počinje da se skuplja, pri čemu ispušta zvuke nalik onima koji su se mogli čuti iz nekadašnjih kovačnica“.

I nije teško pronaći kraj ove beleške. To je zapisano na tribinama i ponavlja se iznova, utakmica po utakmica. Ima samo osam slova. Dale Boca!

ARGENTINA 1 - 3. KOLO

Utorak

Urakan - Kolon u toklu

23.45: (3,25) Aldosivi (3,10) Rasing (2,35)

Sreda

02.00: (4,00) Boka Juniors (3,35) San Lorenco (1,98)

19.15: (2,45) Godoj Kruz (3,35) Atletiko Tukuman (2,95)

19.15: (2,50) Union Santa Fe (3,05) Banfild (3,05)

21.30: (2,70) Sarmijento (3,00) Platense (2,85)

21.30: (2,05) Velez (3,40) Defensa i Hustisija (3,70)

23.45: (1,85) Independijente (3,45) Patronat (4,60)

Četvrtak

02.00: (4,60) Lanus (3,60) River Plejt (1,80)

19.15: (3,05) Kordoba (2,95) Taljeres (2,55)

21.30: (3,25) Arsenal Sarandi (3,10) Argentinos Juniors (2,35)

23.45: (2,70) Gimnazija La Plata (2,95) Rosario (2,90)

Petak

02.00: (2,50) Njuels Old Bojs (3,00) Estudijantes (3,10)

***kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ