Dan posle antologijskog polufinala: Budućnost Barselonina, ali je sadašnjost Interova

Kapiten Lautaro Martinez je sinoć potvrdio posle utakmica da je primarni cilj, od početka sezone, bilo finale u Minhenu i osvajanje Lige šampiona. Tvrdo jezgro Intera koje je igralo protiv Sitija Pepa Gvardiole, od Lautara preko Nikola Barele, Hakana Čalhanoglua, Denzela Damfriza i Federika Dimarka, pa do Frančeska Ačerbija i Alesandra Bastonija, napravilo je pakt da će „izginuti“ da izbore još jednu priliku da osvoje pehar sa velikim ušima.

Nije slučajno da su sinoć upravo oni bukvalno ostavili srce, noge i dušu na terenu. Lautaro je igrao uprkos povredi i riziku da bude primoran na veoma dugu pauzu u slučaju da je pokidao mišić, a verovatnoća je bila velika. Kapiten ne samo da je postigao gol već je obezbedio i penal.

Nikolo Barela je bio duplo plućno krilo i duša Nerazura. Kada su svi posustajali i kočili, on je dizao tim i ubrzavao. Naravno, napravio je više grešaka nego uobičajeno, ali je veznu liniju on držao. Nije slučajno da Inzagi samo njega nije zamenio od veznih igrača.

Frančesko Ačerbi je ganuo sve svojom predstavom u 37-oj godini života protiv najefikasnijeg tima Evrope. Svoju monstruoznu pariju je krunisao golom u stilu vrhunskih golgetera. Da sve bude luđe, desna nije njegova jača noga.

Denzel Damfriz je iscedio iz sebe poslednji atom snage. Na kraju je tražio zamenu jer više nije mogao da stoji na nogama. Ako gledamo učinak na oba pulufinalna meča on je ključni čovek Nerazura sa dva gola i dve asistencije, odnosno četiri od sedam golova Intera nose njegov potpis.

Alesandro Bastoni je izrastao u jednog od najboljih ako ne i najboljeg defanzivaca na planeti. On je prototip modernog fudbalera: visok, brz, inteligentan, ima dobar pregled igre i tehniku daleko iznad proseka za defanzivca. Jedina mana, ako već hoćemo da je tražimo, je neka vrsta „tarzanke“ izabrana za frizuru.

Alesandro Bastoni i Lamin Jamal (AFP)

Federiko Dimarko nije u najboljoj fizičkoj kondiciji. Muči muku da se vrati u formu posle povrede, ali je juče izvukao iz sebe najviše što može u ovom trenutku, i pružio jednu od najboljih partija. Dimarko, sa Barelom i Bastonijem, čini tvrdo jezgro Interista igrača kojima su roditelji još u jaslicama stavili dres Nerazura. Njima se u međuvremenu pridružio, po intenzitetu vezanosti za Inter, Lautaro Martinez. Nije preterano reći da pomenuta „četiri musketara“ Intera predstavljaju neku vrstu atavizma u modernom fudbalu.

Ne sme se zaboraviti ni Stefana De Fraja, a ni Mateo Darmjan dve rezerve na papiru a u suštini „starteri na klupi“. Holanđanin je i sinoć dao ogroman doprinos i pored toga što je igrao samo 15 minuta. To što Inter nije mnogo rizikovao u drugom produžetku duguje u dobroj meri De Fraju. I Darmjan je pošteno obavio svoj deo posla. Zbog godina ne može da igra tri vezana meče u nedelji, ali za epizodne uloge je i dalja koristan.
"Starosedeocima“ Intera treba dodati i nove junake, golmana Jana Zomera, od sinoć ga svi u Italiji zovu „il gatto“ (mačor). Švajcarski čuver mreže je napravio barem četiri volšebne parade dokazujući još jednom da visina u njegovom slučaju nije presudan fatkor.

Markus Tiram nije postigao gol sinoć, ali je tokom 130 minuta sve vreme bio u igri, i kad je Inter imao loptu u posedu i kad je nije imao. Francuski reprezentativac je ono što je nedostajalo Interu u prethodna dva evropska finala u poslednjih pet godina i na Alijancu će biti dodatna vrednost Inzegijevog tima.

Henrik Mhitarjan ima samo jedan problem: krštenica. Prava je šteta što Jermenin nema barem dve-tri godine manje. Njegova lucidnost, vizija igre, prefinjena tehnika i tektička inteligentnost predstavaljaju vrh fudbalske veštine.

Davide Fratezi igra svoju najgoru sezonu od kada je u Seriji A, međutim u Ligi šampiona je postigao najvažnije golove za Intere, pogotke koji su odveli Nerazure u finale LŠ. Koliko pati italijanski reprezentativac videlo se sinoć kada se toliko uzbudio zbog postignutog gola da se onesvestio na trenutak, srećom brzo se oporavio. Njegov peh je da je savremenik Barele i da igra na istom mestu i u reprezentaciji Italije i u Interu.

Sinoć je čak i Medi Taremi dao primetan doprinos. Shvatili smo da Iranac nije golgeter, ali sinoć je Interu mnogo više trebao fajter na sredini terena i vodonoša nego napadač i Taremi je taj zadatak besprekorno obavio.

Simone Inzagi je potvrdio sinoć da je specialista za kup takmičenja i nokaut faze. Pogreši po neku utakmicu i Simone, ali mnogo manje nego u prvenstvu. Ako je neko mogao da zaustavi Barselonu ove godine bio je to on. Iskoristio je maksimalno minimalni broj slabosti koji ima Flikov tim a imao je i hrabrosti da igra, koliko to Barselona dozvoljava, otvorenu utakmicu.

Inzagi, presednik Bepe Marota i sportski direktor Pjero Auzilio su konstruisali Inter sa minimalnom svotom novca za fudbalske prilike i pogodili su najviše igrača na isteku ugovora u istoriiji Kalča.

Inter je u poslednjih pet godina realizovao ogromne plusvalence prodajući Ikardija, Hakimija, Lukakua, Onanu, Brozovića i seriju mladih fudbalera, poput Kazadeija. Istovremeno, među starterima Inter, osim Pavara, Fratezija i Barele nije platio nijednog drugog igrača više od 20 miliona. Štaviše, bez evra obeštenja ili za par miliona evra, angažovani su golman Zomer, Ačerbi, De Fraj, Bisek, Darmjan, Čalhanoglu, Mhitarjan, Markus Tiram..

Cena te politike su visoke plate fudbalera i visoka prosečna starost tima, oko 30 godina.

Bez obzira kao se završi finale 31.maja u Minhenu, Marota ne sme da ponovi grešku Moratija od pre 15 godina. Bolećivost bivšeg patrona Nerazura prema osvajačima triplete plaćena je gotovo decenijskim tavorenjem u senci Juventusa. Morati nije imao petlju da proda Milita, Samuela, Lusija, Majkona, Stankovića, Kivua, da se zahvali Havijeru Zanetiju na fantastičnoj karijeri i tako se klub našao sa igračima koje više nije mogao da proda, sa velikim platama i u evidetnom padu forme i fizičke kondicije.

Drugim rečima, i pored velike uloge za drugo finale Lige šampiona u tri godine, ovog leta se treba zahvaliti Ačerbiju, Darmjanu, Mhitarjanu, Arnautoviću, ali i igračima koji očigledno nisu za Inter, od Aslanija do Taremija. Srećom Korei ističe ugovor i nikome ne pada na pamet da mu ponudi produžetak.

Inter mora da napravi kontrolisanu evoluciju tima ka podmlađivanju ako želi da izbegne scenario da za godinu dana mora da proda svoje igrače u najboljim godinama.