Danas biser Partizana, sutra u Srpskoj ligi! Danas tragičar Javora, sutra otkrovenje Superlige

Javor se ove jeseni specijalizovao za rezultate 2:2. Tim ishodom završeni su dueli sa Radničkim iz Kragujevca, Vojvodinom i TSC-om, sve predstavnicima Srbije u Evropi ove ili prošle sezone, u kojima je dojučerašnjem prvoligašu malo ko davao šanse da će ostati neporažen...
“Umetnuo se tu i remi sa Napretkom bez golova. Imali smo četiri nerešene u nizu. Mislim da su nas mnogi rivali ove sezone unapred potcenili, da nisu očekivali ovako tvrd Javor, a bez neke lažne skromnosti smatram da imamo jednu od najboljih poslednjih linija u Mozzart Bet Superligi.”

Igraj tikete klasičnog klađenja za minimalno 200 rsd sa minimalnom kvotom 10 ili uživo klađenja za minimalno 200 rsd sa minimalnom kvotom 5... A Mozzart ti vraća keš za gubitne tikete od utorka do petka, svakim danom sve više!

A u njoj, bilo da igra sa trojicom, kao u uvodnom delu sezone, ili dvojicom štopera, kao pre neki dan protiv Nišlija, Petar Petrović, nakon što je presedeo na klupi ceo meč na premijeri protiv Zvezde na Marakani, nezamenljiv je u startnoj postavi. Samo je protiv Vojvodine izašao iz igre nakon sat vremena, sve ostale mečeve je i počeo i završio.   
“Drago mi je da trener Ćurčić ima toliko poverenja u nas iz odbrane, da je u stanju da menja formacije, sa četiri ili pet pozadi, i prilagođava taktiku našim protivnicima.”

Vraćamo se na to, kobno veče u trećem kolu i duel sa OFK Beogradom u Staroj Pazovi. Mala trivija – u izveštaju našeg portala već pripremljenom za objavljivanje, Petrović je bio određen za igrača utakmice. A onda, šok u sedmom minutu sudijske nadoknade...
“Bezera je uputio centaršut, a mene lopta pogađa, ni sam ne znam kako. Taj trenutak nikada neću zaboraviti, u prvom momentu sam zaista pomislio da je ružan san, da se to meni ne dešava. Video sam ja loptu, nije da nisam, da sam bio zaklonjen, ali nisam očekivao da će mene da pogodi, imala je neku dropku, nezgodno se odbila i završila u mreži...”

Sledi lekcija broj jedan, ne samo za mlade igrače, koju najavismo na početku teksta...
“Te večeri sam baš bio smoren. Ali, sutra je novi dan, i ja sam već počeo da razmišljam o utakmici protiv Radničkog iz Kragujevca što nas je čekala. Nije bilo mnogo prostora za tugovanje. Imao sam veliku podršku trenera i saigrača, svi su me starateljski podržali da izađem iz toga, jer sam jedan od mlađih u timu.”

I po nepisanom životnom pravilu, po kojem se na kraju sve nekako izniveliše, samo par nedelja kasnije, Petru u 90+5. minutu utakmice u Bačkoj Topoli, posle kornera, lopta pada pred nogu, za gol vredan boda protiv TSC-a.
“Pa, i ja na to gledam kao da mi se vratilo za ono protiv OFK-e. Ali, ne znam da li ćete mi verovati, proradilo mi je neko šesto čulo tog dana, imao sam osećaj da ću dati gol. Kao da sam predvideo ono što će se i dogoditi.”

I baš tim golom, Javor je nekako završio sa nerešenim rezultatima. Nakon reprezentativne pauze, obe pobede na domaćem terenu, na Stadionu kraj Moravice, i u obe – po jedna Petrovićeva asistencija za gol. Protiv IMT-a ubacivanje po desnom krilu i centaršut za Bajerea, što je slomio otpor Traktorista, a protiv niškog Radničkog savršen osećaj i dubinski pas u prostor za Aleksu Radonjića – gol u 86. minutu za tri boda.
“Ta prva situacija je posledica činjenice da sam proletos u dresu Zlatibora igrao na poziciji desnog beka i tu sam najviše stekao taj neki osećaj za ofanzivu. Ubacio sam se kao krilni bek, kako vi, novinari volite da kažete, i asistirao protiv IMT-a. Protiv Radničkog sam poneo loptu posle presečenog pasa, video veliki prostor, odlično je utrčao moj saigrač Radonjić i dali smo gol za pobedu u idealnom momentu, pred sam kraj meča.”

(@MNPress)

A onda lekcija broj dva, sada posebno za mlade igrače. Jer, vraćamo se u prošlost, ne tako davnu, pre nešto više od godinu dana, kada je napustio Partizan, mediji, i to baš italijanski, pisali su o interesovanju Fjorentine, Verone, Atalante, Udinezea... A, on završio u zapadnoj Srbiji. Pardon, ne završio, već izabrao!
“Počeo sam fudbal da igram u Batajnici, ali sam vrlo brzo, među prvima iz moje gerenacije 2005, došao u Partizan. Dve sezone sam proveo u Teleoptiku, pa se vraćam među crno-bele, gde smo imali odličnu sezonu. Ne toliko u Omladinskoj ligi Srbije, tu smo, ako se ne varam, završili na četvrtom mestu, ali je sav fokus bio na omladinskoj Ligi šampiona. Tu smo u dvomečima prošli Univerzitateu iz Krajove i Šerif, ja sam u jednoj utakmici protiv Rumuna imao gol i asistenciju, a onda smo nažalost eliminisani od Brage u plej-of rundi za osminu finala. I tada su stizale te ponude iz inostranstva, ali ja sam ipak odlučio da treba da idem korak po korak, da seniorski fudbal treba najpre da zaigram u Srbiji, pa tek onda sve po redu...”

Bila su to ona, mračna vremena u Humskoj ulici, kada su brojni talenti odlazili poput Petrovića. Niti su primirisali prvi tim, niti ih je Partizan “unovčio”. Da tada nije došlo do rastanka, junak ove priče bi danas možda bio jedna od “Blagojevićevih beba”. Ipak, on ne želi do detalja na tu temu...
“Možda bi i bilo tako, ne znam zaista. Bila je to sjajna generacija – Ugrešić, Dragojević, Roganović, pa Simić i ja u tandemu kao štoperi, Mirčetić, Jevremović, Stjepanović, Alilović, Janković... Sa jedne strane, stvarno mi je drago što su moji drugari sa kojima se znam ceo život, a i dalje smo povremeno u kontaktu, napravili tako dobru priču, sa druge strane jeste mi žao što nisam tu... Stvarno im svaka čast, posebno na načinu na koji su letos odigrali evropske kvalifikacije. Gledam po sebi, to su izrazito mladi ljudi, tek zakoračili u seniorske vode. Zaslužuju sve što im se dešava. Opet, možda nije ni toliko čudo, jer to je, u mlađem uzrastu, bila baš, baš moćna ekipa, čija je okosnica, eto, ostala na okupu.”

Njega je put odveo na sasvim drugu stranu...
“U Javor sam otišao, nisam igrao prvu polusezonu u Prvoj ligi, onda sam pozajmljen Zlatiboru, gde mi je bilo baš lepo. Odigrali smo finu polusezonu, ostavili ekipu u Srpskoj ligi – kada sam ja stigao bili su u zoni ispadanja, vratio sam se u Ivanjicu i, evo, postao standardan. Idemo korak po korak, u nedelju nas čeka Čukarički na Banovom brdu, da probamo da dopišemo još neki bod na konto i u dobrom raspoloženju odemo na dvonedeljnu pauzu” – zaključio je Petar Petrović u razgovoru za Mozzart Sport.

A jednog dana, ko zna... Ako je iz ove priče išta jasno, to je da sa njim ništa nije nemoguće. Pa možda ni da jednog dana ponovo bude sa svojim crno-belim vršnjacima.