Dani patnje, besa i nemoći: Vladavina nestručnih i podobnih razara afričku silu

Najnovije vesti

Fudbal

Rasim Ljajić o Novom Pazaru: Smučilo mi se što moj trud nije vrednovan! Svaki incident se meni fakturisao

Fudbal

Predsednica Lokomotive potkačila Stankovića pred derbi: On je „maglovit" trener

Ostalo

MVP by Mozzart Sport: Ko su najbolji odbojkaši i odbojkašice u Srbiji?

Košarka

Jokić dočekao sina, pa se vratio tripl-dablom: Nije me bilo tri meča, ali nema šanse da će to da promeni naš stil

Ostalo

Rasel na prvoj poziciji za Veliku nagradu Las Vegasa

Vreme čitanja: 8min | pon. 18.11.24. | 10:00

Na primeru Crnih zvezda uviđa se jasan model urušavanja fudbala u jednoj zemlji, narod Gane izašao na ulice kako bi iskazao protest protiv rukovodstva fudbalskog saveza koji je višegodišnjim planom varao čitav narod, logičan sled okolnosti bio je nastavak šokantnih rezultatskih neuspeha

Taj trg, taj vreli tiganj u centru Akre, bio je prepun. Poslednji su pokušavali da se uvuku, žene, deca, stari, nije bilo razlike. Svi su ludi za fudbalom i niko više ne želi da trpi represiju nad jednom od retkih igara koje izmučenom narodu čine veliku radost. Oznojena gomila je stajala satima na suncu, uzvikivala parole i sportsko-politički miting započela domoradačkim ritualnim plesovima.

Možda je narod Gane još zaglavljen u nekim oblicima paganstva, ali razume sve i to jasno i poručuje: "Bože, sačuvaj nas od ovog nesposobnog naroda koji nikoga ne poštuje i stalno laže; Fudbal je naša strast, ne ubijajte to; Crne zvezde su postale šema za pranje para; Naši programi razvoja mladih moraju biti procenjeni". U jeku novembarskog reprezentativnog termina, dok se na većini drugih kontinenata vode bitke za odlazak na Mundijal 2026. godine, u Africi se odlučuje o putnicima na verovatno najživopisnije fudbalsko takmičenje na svetu. Fudbalska reprezentacija Gane je iz pet utakmica protiv Angole, Sudana i Nigera osvojila samo tri boda i tako kolo pre kraja ostala bez šansi za plasman na Kup afričkih nacija.

Izabrane vesti

Knedlu koju niko u naciji od 34.200.000 stanovnika nije želeo da proguta tiče se onoga što je uradio predsednik saveza Kurt Edvin Simeon Okvaru. Čovek koji je poznat po korumpiranosti i nezakonitom prisvajanju novca, ušao je u svlačionicu igrača i počeo da deli lekcije o moralu i časti Mohamedu Kudusu, Tomasu Partiju, Injakiju Vilijamsu i ostalim Crnim zvezdama, pa se u Akri već danima priča samo u neuspehu reprezentacije i zlim, pokvarenim demagozima koji stoluju na čelu tamošnjeg fudbalskog saveza. Na primeru afričke velesile, jasno se može uvideti model po kom se zarad interesa desetak sebičnih pojedinaca, fudbalski sistem jedne zemlje urušava iz godine u godinu i stvara generaciju izgubljenih talenata, između ostalih i one koja je osvojila Svetsko prvenstvo za igrače do 20 godina 2009. godine, kada je u finalu (gle slučajnosti) pobeđen Brazil.

S istorijske tačke gledano, neke činjenice su potpuno jasne i gotovo sve govore isključivo u prilog veličine Gane, kao jedne od nekoliko najznačajnijih fudbalskih nacija u Africi. Ako bismo po količini doze nesreće govorili, ono što su Crne zvezde u afričkom fudbalu, najbolje je uporedivo s onim što je Južna Koreja u azijskom. Reprezentacija koja je decenijama po igračkom kvalitetu u samom vrhu na svom kontinentu, ali je isuviše dugo bez trofeja najboljeg. Četiri titule osvojila je Gana 1963, 1965, 1978. i 1982. godine, a onda nijedan do danas, uprkos činjenici da je u svakoj generaciji imala velike fudbalere. Nije se titulom afričkog prvaka ovenčala generacija Abedija Pelea i Entonija Jeboe devedesetih, a onda ni ona sa Majklom Esijenom, Samjuelom Kufurom, Stivenom Apijom, Asamoom Đanom i Salijem Muntarijem dvehiljaditih.

Vredi istaći da su srpski selektori ostvarili velike uspehe sa Ganom u prvoj deceniji tekućeg veka. Najpre ju je Ratomir Dujković odveo na debitantski Mundijal u Nemačku 2006. godine, a onda je Milovan Rajevac kreirao novu stranicu istorije i te 2010. u Južnoj Africi učinio tim sa zapada kontinenta tek trećom afričkom selekcijom u četvrtfinalu planetarne smotre. U nešto kraćem periodu Ganu su u poslednjih dvadesetak godina vodili i Milan "Bard" Živadinović i Goran "Plavi" Stevanović.

Jeste da Gana nije decenijama osvajala Kup afričkih nacija, ali je uvek bila pri vrhu, igrala finala i polufinala, beležila korektne rezultate i na Mundijalima, samo je trofej nedostajao. Da je budućnost svetla, činilo se posle osvajanja titule na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina, na to se nadovezalo i čuveno četvrtfinale 2010, kada je samo ruka Luisa Suaresa sprečila Ganu da postane prva afrička selekcija u polufinalu Svetskog prvenstva.

Sve je izgledalo pozitivno i po pitanju upliva renomiranih fudbalskih akademija iz Evrope. Od kasnih 1990-ih, evropski klubovi i preduzetnici počeli su da osnivaju fudbalske akademije u Gani. Među prvima su bili Ajaks, Fejenord i Right to dream (danas poznat kao regrutni centar za Nordsjeland). Za razliku od drugih domaćih omladinskih timova u Gani, akademije iz inostranstva nudile su obrazovno okruženje uz fudbalsku obuku, nigde drugde u Africi takav model nije postojao pre implementiranog u Gani.

Tokom 2010-ih, lokalne akademije su počele da niču širom zemlje. Kralj Džejms Asuming osnovao je Kumasi sportsku akademiju u Kumasiju, koja je za razliku od većine akademija u Gani, nudila program i za devojčice. Osnovana je i Unistar fudbalska akademija u gradu Kasoa-Ofakor. Unistar je takođe poznat po svom urbanom uticaju. Privukao je nove posetioce, preduzeća i stanovnike, poboljšavajući gradsku infrastrukturu i opšte blagostanje. Fudbalska akademija Mandela osnovana je u Akri sa glavnim ciljem da se iskoristi univerzalna privlačnost fudbala za unapređenje širih vizija osnaživanja mladih i zajednice. Sve je izgledalo kao iz bajke, samo što nije bilo. Sve je to bilo postavljanje figura za pozorišnu predstavu koja će uslediti, u kojoj će grupa prepredenih prevaranata ugrabiti svu fudbalsku vlast u zemlji za sebe i izvući ogromne sume novca.

No, krenimo redom.

Na Kupu afričkih nacija 2022. Gana je doživela je prvi krah, budući da je eliminisana u grupnoj fazi porazom od Komora, što je bio najlošiji plasman Gane u istoriji. Loš rezultat u dobroj meri ublažen je odlaskom na Svetsko prvenstvo u Katar, gde je ostvarena pobeda protiv Južne Koreje, uz poraze od Portugala i Urugvaja. Po završetku turnira na Bliskom istoku, na mesto selektora zaseo je Kris Hjuton. Posle niza godina provedenih na klupi engleskih timova iz Premijer lige i Čempionšipa, bivši reprezentativac Republike Irske odlučio je da prihvati poziv i postane selektor očeve zemlje.

Imao je Hjuton snažan tim; Mohamed Kudus (Vest Hem), Injaki Vilijams (Atletik Bilbao), Tomas Parti (Arsenal), braća Andre i Džordan Aju, Antoan Semenjo, Mohamed Salisu, Osman Bukari... Činilo se da će sve to biti dovoljno za pristojan rezultat, ali je zimus Gana i drugi put zaredom ispala u grupi. Hjuton je u međuvremenu otišao, a zamenio ga Oto Ado, nekadašnji igrač Borusije Dortmund i svojevremeno pomoćni trener Jirgena Klopa na Vestfalenu. Sa Adom, Gana sada nije otišla na Kup nacija, a nezadovoljstvo je kulminiralo. Sve je izašlo na videlo.

Aktuelni predsednik Fudbalskog saveza Gane je čovek po imenu Kurt Edvin Simeon Okraku. On je bivši sportski novinar, koji je svoju vezu s fudbalom započeo početkom 1996. kada je osnovao klub Kolts i shvatio kako od fudbala ozbiljno može da se zaradi. Kako je jedan period života radio kao marketinški stručnjak u Izraelu i Velikoj Britaniji, tamo je pekao zanat i po povratku u domovinu krenuo da pravi nove akademije. S godinama je rastao njegov uticaj u Gani, širio je svoju mahinacijsku mrežu, biran na pozicije udruženja predsednika lige Gane, zatim postao deo stranke predsednika države Nane Akufa Adoa i dobio angažman na mesto ministra sporta, a 2019. je postavljen za šefa Fudbalskog saveza Gane.

Za sve ove godine javna je tajna da je Okraku nezakonito prisvojio više miliona evra na ime izdavanja poreza za transfere igrača iz Gane u Evropu, ali je sve počelo da preliva čašu u oktobru, kada je Okraku ušao fudbalerima u svlačionicu i počeo da se izdire na njih i drži im petnaestominutni govor, gde je pametovao igračima i bio na ivici da pređe u vređanje reprezentativaca. Okraku, čija pojava u medijima u Gani izaziva najčešće gađenje, počeo je da glumi autoritet i viče na Kudusa, Injakija i ostale i deli im lekcije o "poštenom i časnom igranju za tim, o tome kako nisu dovoljno požrtvovani" i slično. Od tada se sve promenilo i narod je buknuo. Prestao je da zamera nezadovoljnim igračima, koji su vođeni od politički podobonog selektora Ota Adoa i usmerio nezadovoljstvo na Okrakua, protiv kog danima protestuje.

Oglasio se i legendarni Toni Jeboa.

"Taj čovek je zao i pokvaren. Polovina igrača ne nastupa za reprezentaciju zbog svojih zasluga, već na osnovu toga ko može da plati, a to je veliki problem. Jednom sam preporučio igrača za reprezentaciju, a zvaničnik saveza mi je tražio novac, kako bi mi zahtev bio uvažen. Trenutno rukovodstvo saveza odbacuje sve savete, koje mi bivši igrači i bivši reprezentativci nudimo, jer se kosi sa njihovim interesima ", jasan je nekada najbolji strelac Bundeslige.

Krivice se odriče i selektor Oto Ado.

"Razumem da su mnogi kritični prema mom radu, ljudi mi sada sude zbog loših rezultata, ali zar uopšte nema težine to što sam radio sa Jirgenom Klop, Edinom Terzićem i Matijasom Zamerom. Da li sam kompetentniji ja ili oni koji pričaju bla, bla, bla i nikada nisu bili treneri".

Gana će posle dve uzastopne eliminacije u grupnoj fazi Kupa afričkih nacija i propuštanja predstojećeg nastaviti kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2026. godine, ali igrači sigurno neće igrati bolje dok god se nestručni zvaničnici saveza ponašaju toliko nadobudno u odnosu s njima. Igrači su u čitavoj priči na najmanjem udaru javnosti, ako su uopšte i na udaru. Sistem urušavanja fudbala u zemlji, koja je devedesetih godina odisala najvećim potencijalom na kontinentu, dostigao je najveći obim otkada su podobni moćnici počeli da imitiraju privid sisema Ajaksa i Fejenorda, kako bi zadovolji svoje sitne interese. A narodu u Gani ostaje da se oznojeni, nasred vrelog tiganja kakav Akrom žari svakog dana izbori za ozdravljenje svoje omiljene igre, jedne od retkih koja im olakšava život.

KVALIFIKACIJE ZA KUP AFRIČKIH NACIJA – 6. (POSLEDNJE) KOLO

GRUPA A

Ponedeljak

20.00: (1,40) Tunis (4,40) Gambija (9,00)

20.00: (2,30) Komorska Ostrva (3,10) Madagaskar (3,40)

GRUPA B

Ponedeljak

20.00: (4,20) Centralnoafrička Republika (3,45) Gabon (1,90)

20.00: (1,05) Maroko (14,0) Lesoto (35,0)

GRUPA C

Utorak

16.00: (1,37) Egipat (4,50) Bocvana (10,0)