Danijel Aleksić završio karijeru: Bio sam privilegovan...

Utisak je da je po talentu možda mogao i se popne još koji stepenik više, ali kad se bude osvrnuo iza sebe Danijel Aleksić neće imati za čim da žali. No, posle 12 klubova, osam zemalja i dve utakmice u dresu Srbije, došlo je vreme da 35-godišnji fudbaler okači kopačke o klin.

U penziju će poneti pehar Liga kupa osvojen sa Sent Etjenom, mada uz minimalan doprinos, te titulu prvaka Turske u dresu Istanbul Bašakšehirom 2020. Kad je već bio jedan od bitnijih igrača u timu. Oni nešto stariji ljubitelji fudbala setiće se ipak kakav je to potencijal bio i po nagradi za najboljeg fudbalera Evropskog U17 prvenstva 2008. kada je postigao oba gola za Srbiju u generaciji Adema Ljajića, Luke Milivojevića, Nemanje Gudelja i ostalih.

Na tom turniru igrali su, samo primera radi, i Tijago Alkantara, Aleksandar Lakazet, Gokhan Tore,  Džerdan Šaćiri, pa i Zvezdinim navijačima dobro poznati Holanđani Radživ van la Para ili Lorenco Ebisilio,

Debitovao je u na velikoj sceni u dresu Vojvodine, u to vreme bio drugi najmlađi debitant u Mozzart Bet Superligi posle Slavka Perovića, jurili su ga Crvena zvezda i Partizan, pisalo se čak da su njegove utakmice gledali skauti Reala, Viljareala, Hamburga, Herte i Hofenhajma, da bi 2010. prešao u Đenovu za 2.250.000 evra što je tada bio mnogo veći novac nego sada.

Igrao je kasnije i za Grojter Firt, Sent Etjen, Arl, Lehiju iz Gdanjska, Sent Galen, Jeni Malatiju, Al Ahli, Istanbul Bašakšehir, Konju, da bi prošlu sezonu proveo je u turskom Čorumu koji je, uglavnom kao rezervista, poveo kroz drugu ligu do prve u Turskoj. Od juna je slobodan igrač, a sada i – bivši igrač, pošto očigledno nije dobio ponudu koja bi zadovoljila njegove ambicije.

Ali još jedno, nema zbog čega da bude nezadovoljan, respektabilna karijera u svakom smislu zbog čega Aleksić i sam u oproštajnom pismu kaže: “Bio sam privilegovan”.

Neka je srećna penzija.