Danteova ’božanstvena starost’: Ne razmišljam o penziji, vodim računa i uživam i sa 40 godina
Vreme čitanja: 3min | čet. 16.05.24. | 14:00
Štoper Nice trenutno je najstariji igrač u ligama petice ako ne računamo golmane
Brazilski štoper pesničke duše koji voli povremeno da svira i uživa u muzici Dante Bonfim trenutno je kapiten Nice i sa 40 godina i 211 dana najstariji aktivni igrač (ne računajući golmane) u ligama petice. I ne da mu nije dosadilo, nego u intervjuu za Marku ističe da ne planira uskoro da se povuče, a ove poslednje mesece – ili godine? – na terenu iskoristiće da se pripremi za budućnost u kojoj sebe vidi kao trenera.
U fudbalu je već dugo i ponešto sigurno zna, a sam staž na ovom nivou govori da mu ne manjka ni radnih navika.
Izabrane vesti
“Osećam se počašćeno, jer da biste ovo postigli morate da budete disciplinovani, profesionalni, i voleti igru“, kaže Dante za Marku usput zbijajući šale na račun svog imena, koje je odavno proslavio jedan od najvećih italijanskih pesnika, inače autor Božanstvne komedije.
“Moj otac je umetnik i veliki obožavalac Dante Aligijerija. Moraću da ga pitam da li se tako u zovem u njegovu čast“.
Nazad na ozbiljnije teme, a kada se neko pune 22 godine na najvišem nivou jasno je da prilično ozbiljno shvata svoj posao. Priznaje Dante da povremeno sebi dozvoli čašu crnog vina, ali...
“Veoma vodim računa o tome šta jedem, šta pijem, koliko sati spavam. A onda je vreme da se žrtvujem, da dajem primer kako morate da trenirate čak i ako ste umorni“.
Imao je i on teških trnutaka. Posebno se seća 2004. kada je kao 20-godišnjak seleteo na aerodrom pred transfer iz brazilskog Žuventudea u francuski Lil.
"Počeci su bili veoma teški. Nisam govorio francuski, niko me nije poznavao, a bio je januar. Bilo je veoma hladno."
Pa ipak, snašao se. Igrao kasnije za Šarlrou, bio prvak Belgije sa Standardom, u Bundesligu stigao preko Borusije Menhengnadbah, a osvojio je sa Bajernom. Zatim igrao za Volfzburg, a u Nici je još od 2016. godine.
“Tada sam potpisao ugovor na tri godine, razmišljao sam o povratku u Brazil, ali sam izgradio veoma jaku vezu sa klubom u kome sam sada već punih osam godina. Zbog njih se osećam važnim. Penzija će doći, ali ne razmišljam mnogo o tome. Razmišljam samo o tome da uživam. Zašto da se patim sa nečim o što ne kontrolišem?“, pita se Dante.
Iskustvo govori iz njega. Iskustvo toliko da je Dante čak pet godina stariji od Nicinog šefa struke Frančeska Fariolija.
“Možda sam ja igrao na višem nivou, ali on je gazda, on je glavni i trudim se da ga slušam i pomognem mu koliko mogu“.
Mladima svakako pomaže mnogo. Još jedan detalj koji ga gura ka trenerskim vodama.
“Zaista uživam dok gledam kako mladi tumače igru. Pride, pošto mi ne umu da budem trener pomaže mi da se pretvorim u budućeg mister Dante: Znam šta žele, šta im smeta. To je svakodnevni proces učenja“.
Kao lideru na terenu dobro mu ide. Brazilac predvodi odbranu Nice koja je primila najmanje golova francuskoj ligi, samo 27. Takođe, on je igrač koji dolazi u kontakt sa najviše lopti, šesti je u ligi po prosečnom broju presečenih lopti, deveti po procentu uspešnih pasova.
“Volim da vidim ovu statistiku jer to znači da sam i dalje od velike pomoći... Ja sam defanzivac, volim da branim, ali volim i da pronalazim rešenja sa loptom“.
Uostalom, u Bajernu je igrao kod Pepa Gvardiole, a znamo da kod njega i golmani moraju da igraju nogom, kamoli štoperi.
“On je najbolji trener sa kojim sam radio. Rekao sam mu: 'Vaš način treniranja nas tera da svi želimo da budemo treneri’. On svake sezone ponovo izmisli sbee. U Barseloni je igrao bez klasične devetke, a sada ima jednu od dva metra“, našalio se Dante misleći naravno na Erlinga Halanda.