Dejan je u Zvezdi stvorio stručnu mašineriju

Mnogo simbolike sadržano je u fotografiji ovekovečenoj 21. decembra 2019. godine, kada je na opšte iznenađenje javnosti Dejan Stanković promovisan u naslednika Vladana Milojevića na klupi Crvene zvezde. Kada je završio obraćanje medijima, tada trener početnik postavio je obe ruke u visini prepona, i potom dočekao šake svojih saradnika u stručnom štabu srpskom šampiona. Bio je tu Nenad Milijaš, dugogodišnji Dejanov saborac iz reprezentativnih dana, zatim Miloš Milojević sa oreolom uspešnog trenera u Švedskoj i kao simbol iskustva Nebojša Milošević.

Pomenuti trio i italijanski deo stručnog štaba bio je detalj jednog projekata sa neizvesnom budućnošću, ali koji je - opet ne iznenađenje mnogih - pomerio brojne rezultatske barijere. Skupljao trofeje, uspešno se takmičio u Ligi Evrope i postavio temeljac kuće koja bi trebalo da bude dodatno renovirana i dobije na luksuzu potencijalnim učešćem u Ligi šampiona. Ostao je Stanković prethodne godine bez inventivnih ideja Miloša Milojevića, stručnjaka koji je odlučio da se vrati u Švedsku (dobio poziv Malmea), a ovog leta ne iznenađenje mnogih stručni štab je napustio Nebojša Miloševića. Nije bilo svađe, oštrih reči, ali je nekadašnji trener Rada i BSK Borče, odlučio da ponovo krene samostalnom stazom. Pa dokle stigne.

Period u Crvenoj zvezdi ostaće kao najlepši deo karijere o čemu je naišroko pričao u intervju za Mozzart Sport, prisetio se dvoipogodišnjeg staža i na koji način je osetio da će sublimacija Dejanovog talenta i upornosti za direktnu posledicu imati istorijske rezultate.

”Ovo je nesumnjivo najlepši deo moje karijere. Crvena zvezda je definitivno nešto posebno, to čovek može da shvati kada oseti tu vrstu pritiska i takmičarskog očekivanja, tenzije i emocije posle uspeha. To je nešto neobjašnjivo. Dijametralno suprotno je takmičenje negde u inostranstvu sa nekim klubom, u odnosu na ovo ovde sa posebnom emocijom svih nas koji smo unutra. Vrlo sam ponosan i privilegovan što sam bio član stručnog štaba Dejana Stankovića, na početku njegove, uveren sam, uspešne trenerske karijere. On je već sada uspešan, ali uveren sam da će to biti na višem nivou. I u rezultatskom smislu, i kada je reč o nekim klubovima na višem nivou. Crvena zvezda raste i ostvaruje snove. Nekada smo morali da sa ovog podneblja odlazimo u druge klubove da bismo igrali na višem nivou. Sada se to dešava kod nas, objektivno dominantan smo klub na ovim prostorima”, rekao je na početku Nebojša Milošević.

Kada ste se okupili decembra 2019. godine da li ste iskreno verovali da možete da sve ovo uradite? Dejan je, iako veliko ime, bio neiskusan i došao je posle zlatnog perioda Vladana Milojevića.

”Ja sam sarađivao sa Dejanom dve i po godine oko osmišljavanja i kreiranja kampa “Deki 5”. I to mi je period za ponos, jer smo svi zajedno pomerili standard. Ne kada je reč o dečijem sportu i fudbalu, to prevazilazi taj pojam. Postavljen je mikro-model formiranja mladih ljudi, sportista i fudbalera. To je ključno. Ko je hteo da isprati, on je mogao da se uveri kako se u jednom mikro nivou promene dešavaju. U tom periodu smo Dejan i ja sarađivali, postali porodični prijatelji”.

“ZA DEJANA NE POSTOJI PREPREKA, IMALI SMO SAMO TRI REZULTATSKA NEUSPEHA”

Dakle, nije Vas iznadio njegov poziv da se priključite stručnom štabu, bez obzira što ste do tada uglavnom bili šef?

” Kada me je pozvao radio sam u Egiptu. Ko poznaje Dejana znaće o čemu pričam. Tokom telefonskog razgovora pokazao je enormnu količinu energije, strasti, motivacije... On kada hoće nešto da uradi, teško je postaviti prepreku koju ne može da preskoči. Shodno njegovom karakteru i ličnosti mudro je koncipirao stručni štab, ljude koji ga okružuju. Postavio je nove standarde za ove prostore, i po kvantitetu i po kvalitetu. Zaista, bila mi je privilegija da budem njegova desna ruka uz Miloša (Milojević prim. aut), Nenada, Italijane, kasnije Nikolu Popovića. Mi smo odrastali stručno, u tom stručnom štabu ima sedam ii osam fakultetski obrazovanih ljudi, uz dopunu drugih kvaliteta kao što su liderstvo, psihologija, vođenje grupe... Vremenom se stvarala, neću da preteram ako kažem - stručna mašinerija. Sistem koji je odgovarao izazovima. Bilo je tu mnogo usputnih stanica, koje smo prelomili na našu stranu. Uvek sam verovao u to, podstaknut sam bio Dejanovom energijom i uverenjem u uspehe. Birao je saradnike koji to dele. To je raritet na ovim prostorima, funkcionisali smo bez problema. Ko živi i radi u takvom ritmu, gde su utakmice na svaka tri dana, zna koliko je to izazovno”. 

Početak nije bio sjajan. Posle prvih zajedničkih priprema usledila je pauza usled korone, potom poraz u polufinalu Kupa protiv Partizana, eliminacija od Omonije?

”Tu je bio presudan stav klupskog rukovodstva, da stane iza tog projekta. Sećam se utakmice na Banovom brdu protiv Čukaričkog kada je Dejan debitovao. Svi su došli da vide šta se to dešava zbog Dejana. Bila je ozbiljna psihološka tenzija, koja prevazilazi ozbiljnu takmičarsu utakmicu. Dolazi korona, prekid, diskonituitet u radu... To je za normalan život bilo vrlo problematično, a kamoli za sport. Tu ostaje polufinale Kupa gde smo izgubili od Partizana, i dve kvalifikacione utakmice u Ligi šampiona protiv Omonije i Šerifa. To su tri od 123 meča, označena kao neuspeh”.

“MOJIH PET STRUČNIH ŠTABOVA I 215 UTAKMICA U ZVEZDI”

Koliko je Dejanu značili Vaša pomoć, jer ste kao član brojnih stručnih štabova bili svedoci teških vremena za Crvenu zvezdu i imali veliko iskustvo?

“Ja nisam bio fudbaler u Crvenoj zvezdi, bio sam drugoligaški igrač sa stažom u kragujevačkom Radničkom kakvih ima more. Kao trener u stručnom štabu Crvene zvezde odradio sam 215 utakmica, bio sam član pet stručnih štabova. I u trenucima kada je bilo teško raditi u Zvezdi, kada je bilo potrebno mnogo hrabrosti i upornosti. Znam šta je to, kakvu to težinu ima. Ja sam se trudio da budem od pomoći, bio sam deo toga, što mi stručno i prijateljski jako prija”.

Nije lako živeti u senci šefova, mada Vam je Dejan i kućni prijatelj?

“Počeo sam kao trener Zvezinog B tima u Sremu iz Sremske Mitrovice, potom kod Pižona divno iskustvo. Bio je turbulentan period sa Dostanićem i Krstićem, posle sa Lalatovićem i na kraju ovaj najlepši period sa Dejanom. Živim i radim kao trener 25 godina. Svuda sam radio samostalno, osim u Crvenoj zvezdi. Fudbal je toliko kompleksan, da traži ljude različitog profila. Trener više ne može da bude solista, već da bude dirigent u simfonijskom orkestru. Svaki instrument je važan. To je savrmeni fudbal, u tom pravcu ide fudbal. Moj profil je takav, uvek sam bio samostalan osim u Crvenoj zvezdi i u inostranstvu gde sam sarađivao sa Slavišom Stojanovićem. I Dejan i Slaviša su kvaliteni ljudi. Svako ima svoje ideje i vizije, meni je kao saradniku zadatak da im pomognem u metodologiji rada i koncipiranju trenažnog procesa. Da oživimo ideju koja će da bude prezentovana na utakmici”.

Iznenadili ste odlukom da napustite stručni štab Crvene zvezde, posebno što nije bilo nikakvih lomova. Primećujemo da i dalje biranim rečima pričate o Dejanu?

“Osetio sam da se zaokružuje jedan ciklus. U ovim godinama i sa profilom imate ambiciju da se samostalno ostvarite, da nastavim neku priču. Isticao mi je i ugovor, negde sam osetio da je Zvezdin sistem jak, da se neće osetiti moj odlazak. Bio bih protiv sebe da u trenutku takmičenja napustim klub. To ne bih sebi dozvolio iz poštovanja prema Zvezdi i Dejanu. Ovo je pravi tajming, koliko god to meni bila teška i bolna odluka. Na Crvenu zvezdu se ne stavlja tačku, nego tri tačke...”

I šta dalje, pošto je Crvena zvezda nesumnjivo najviša tačka u Vašoj trenerskoj karijeri?

“Radio sam u Jordanu, Egiptu, Bugarskoj, Kini... Trajati u srpskom fudbalu je jako zahtevno, to podrazumeva beneficirani radni staž. Periodično potrebno je da se izađe napolje, da se uradi osvežavanje. Dok sam bi o u stručnom štabu nisam želeo da komuniciram sa ljudima koji su nudili neke projekte. Sada sam intenzivirao te projekte. Ima nekih razgovora, vidim sebe van Srbije”.

“SVI SU NAM ODALI PRIZNANJE POSLE MILANA I RENDŽERSA”

Konkretno, šta Vas čini posebno ponosnim kada pogledate zaostavštinu stručnog štaba čiji ste bili deo?

”Bio sam deo stručnog štaba koji je dva puta zarednom osvojio duplu krunu. To je istorijski podatak. Na Ligu Evrope sam posebno ponosan. Retko se dešava da Crvena zvezda ostvari neki neuspeh, kao što je ispadanje iz Evrope, a da svi budu zadovoljni. Mečevi protiv Milana i Glazgova su izazvali pozitivnu reakciju javnosti. Svi su bili zadovoljni. Ispunilo nas je to, mada nam je rezultatski malo falilo. Osetio sam i praznu Marakanu zbog korone, i one mečeve kada su deca napunila naš stadion. To je neverovatan osećaj. Glazgov, Braga, uspeh u Bugarskoj, ove sezone je prvenstvo bilo jako neizvesno. Ovde volimo da potcenio domaće takmičenje, ali kada bismo prebacili naše utakmice u drugačiji ambijent drugačije bi sve izgledalo”.

Široke naredone mase su Vas upoznale tokom duela sa Liberecom i Gentom kada ste odmenjivali suspendovanog šefa Stankovića i ostvarili maksimalan učinak?

”Nažalost, desilo se da Dejan dobije crveni. Moje je bilo da tehnički odmenim šefa. Sve što je rađeno pod njegovim uticajem da se prenese na teren, da se napravi interakcija sa klupom i igračima. Sve se pozitivno završilo, meni će to ostati kao izazov koji smo uspešno zajednički rešili. Tu su bili Nenad i Miloš... Jako složen trenutak. Imali smo prethodno poraz od Hofenhajama, potom i nedostatak Dejanove energije pored klupe. Ozbiljan hendikep, a imali smo dve utakmice kod kuće. Očekivalo se da uzmemo bodove. Mi smo samo ispratili Dejanovu ideju, ostvarili smo uspeh koji smo svi želeli. Dejan sigurno neće doći u situaciju da ponovo to uradi, zbog rutine i iskustva. Protiv Libereca smo odlično pripremili meč, došla je do izražaja naša ofanzvna trojka na levoj strani u sastavu Rodić, Ivanić, Katai. Nadam se da ćemo dobiti sličan kvalitet na desnoj strani, bili smo u disbalansu mnogo puta je pričano o tome”.

Iz stručnog ugla Crvena zvezda je za mnoge bila iznenađenje, jer je tokom evropskih utakmica igrala na različite načine?

“I to je Dejan doneo u protekle dve i po godine, da se na adekvatan način u dobroj meri adaptirate na rivala. A opet da Crvena zvezda zadrži identitet, što je jako važno. Zvezda nikada ne sme da gubi identitet. To je jako teško, jer u domaćem takmičenju moramo da imamo jedan model igre. Već u evropskim mečevima sve mora da se menja. To je složen proces, zahteva temeljnu pripremu i uverenje igrača da to sprovedu. Dejan je jako inteligentan i uporan čovek. Znao je u svakom trenutku da izvuče najbolje od svih. Mi smo se uvek ozbiljno takmičili”.

“SRNIĆEVA ULOGA U RAZGRADU I KAKO SMO TO POSTIGLI”

Da li ste nekada bili pozitivno iznenađeni? Niko nije očekivao uspeh u Razgradu usled velikih kadrovskih problema, pa i u Bragi gde ste za rivala imali tehnički moćan tim-

”Nikada nisam bio iznenađen kvalitetom igre. Svi su apostrofirali Srnića u Razgradu, ili Sanoga zbog pozicije. Ali teško da bi Srnić pokazao vanserijski kvalitet u specifičnom trenutku da se stručni štab njime nije bavio u trenucima kada nije bio u pravom planu. On ne bi mogao da iznese taj meč. Oni su to iznosili uz našu pomoć i zbog Dejanovog samopouzdanja, nisu želili da budu podređeni. Pogledajte utakmicu u Gentu. Gomila zdravstvenih problema, meč smo završili sa mnogo klinaca. Bilo je mnogo specifičnih stvari, bilo je jako stresno. Ali mi živimo od tog adrenalina”.

Prekidi su bili jedan od zaštitnik znakova Crvene zvezde?

”Rađeno je mnogo na tom segmentu tokom pripremnog perioda. Milunović je imao ulogu, imali smo dobre izvođače. Tu je visok nivo samopouzdanja. Na tome se radi, to je bitno oružje Zvezde. Nije to tehnička stvar realizacije šablona. Onda bi to bilo lako. To je miks toga, ali psihologije i uverenja da se dolazi u protivnički šesnasterac da se postigne gol, ne da se samo popuni prostor. To su trenodvi savremenog fudbala. Menja se ovaj sport, jedina konstanta je promena. To mora da se ima na umu stalno. Eto, rekao sam da je šef stručnog štaba dirigent. Mora da komunicira sa upravom, medijima, navijačima u jednu ruku. Trenažni proces je jako komplekstan, zahteva efikasan rad”.

“MORAMO LJUDSKI DA FORMIRAMO MLADE IGRAČE”

Šta vidite kao najveći nedostatak srpskog fudbala?

“Morali bismo da uđemo u revoluciju rada sa mlađim kategorijama i u periodu razvoja od 16 do 18 godina. Mi još uvek treniramo mlade, ja sam za to da ih formiramo. I ljudski i sportski. Talenat je limitiran svuda u svetu jer deca više nisu privilegovana da se igraju napolju. Sada sve to mora veštački da im se objasni. Treba da imamo otimalan miks takmičenja i razvoja. Glupa je priča da nas ne interesuje rezultat. To je sport, mora da postoji motiv. Ali sa druge strane ne može da bude dominantan. Klubovi sa ovog prostora lakše izlaze na kraj sa timovima iz nekih podneblja. Teško nam je sa ovim severnjacima koji ima brzinu,eksplozivnost, agresivnost. Imaju kulturu ponavljanja. Moramo da se ozbiljno bavimo time, i usavršavamo sposobnosti. Nadam se da struka razmišla o tome i da razvijamo takve igrače”.

Konkretno?

“Danas nije dovoljno biti samo dobar fudbaler. Danas su vrhunski sportisti natprosečnu inteligenti, donose brze i ispravne odluke. Podrazumeva se da tehnički dobro odradi posao. Ali igrač mora brzo da izanalizira situaciju, da vidi šta je najbolje rešenje, da čita dešavanja. To sve Katai radi lako. Ali moramo da podstičemo te reference. To je jako komplesna tema, verujem da je Zvezda mnogo napredovala, što rezultatski, što u organizaciji”.