Desno krilo je Zvezdin prioritet, а zadatak da osigura ključne šrafove

Crvena zvezda je zimus ostala bez gotovo kompletne odbrane, što je sa sobom proizvelo očekivane oscilacije u igri ekipe Vladana Milojevića, mada se nakon osvojenog Kupa Srbije može reći da je to opredeljenje bilo plodonosno po klub iz Ljutice Bogdana, s obzirom da su mladi štoperi Veljko Milosavljević i Andrej Đurić upravo protiv Vojvodine odigrali jedan od najboljih mečeva u tandemu ove sezone.

Ipak, sa eksperimentima slične vrste je zvanično završeno. Uprkos evidentnom napretku dvojice mladih igrača, čelnici kluba sa stadiona Rajko Mitić uveliko rade na kompletiranju novog, znatno iskusnijeg tandema centralnih defanzivaca, koji će morati da se uigraju do kraja jula i drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona. Sa druge strane, apsolutno je jasno da se ostale ključne pozicije i tandemi u ekipi se ne smeju dirati, kako se konstrukcija tima i usvojeni prinicipi u igri ne bi u potpunosti poremetili. Naravno, mnogo uticaja će imati i prelazni rok, odnosno eventualne ponude koje bi mogle da stignu na stignu na stadion Rajko Mitić za nosioce Zvezdine igre.

Upravo u borbi za trofej su mogli da se vide kvalitet, iskustno i uticaj Radeta Krunića. Ne samo na Zvezdinu igru, već i na njegove najbliže saradnike. Konkretno, Timija Maks Elšnika, koji igra sa mnogo više sampouzdanja, ali i rasterećenja, kada je na terenu bivši igrač Milana. Upravo je ovaj tandem u srcu Zvezdinog manevra ključna karika u lancu Zvezdine igre. Krunićeva prinudna transfromacija na štopersku poziciju i te kako je imala uticaja na pad igre crveno-belih u poslednjih mesec dana u Mozzart Bet Superligi. Kada se vratio na svoje prirodno mesto, u saradnji sa slovenačkim vezistom, kapije Zvezdine odbrane bile su čvrsto zatvorene.

Ipak, vrlo često tokom ove sezone Kruniću i Elšniku je nedostajala prava osmica ispred njih i neko ko bi predstavljao konekciju veznog reda sa napadom. Ne zato što Vladan Milojević nema igrače takvog profila na raspolaganju, jer su to Mirko Ivanić i Andrija Maksimović, već zbog toga što su obojica završila na krilima. Upravo je kroz krilne pozicije ove sezone prodefilovao najveći broj igrača i ona se moraju prioritetno rešiti. To se pre svega odnosi na desni bok, jer od rastanka sa Silasom, crveno-beli nemaju igrača kojem je to prirodno mesto u timu. Sa druge strane, na levom boku vrlada ozbiljna gužva, jer se iz povrede vraća Piter Olajinka, a tu je i Nemanja Radonjić, kao igrač koji može da nanese najveću štetu protivničkim odbranama kada je optimalno spreman za igru.

Dakle, za očekivati je da se Ivanić tokom leta i na početku naredne sezone prekomanduje na svoju prirodnu poziciju, a da bude alternativno rešenje za levi bok, jer i te kako ume da napravi ozbiljan višak na krilu. Suprotna će biti jedna od prioritetnih kada je u pitanju predstojeći prelazni rok. Nju u ovom trenutku, pored Maksimovića, pokriva Felisio Milson, iako je i on levo krilo. Fudbaler iz Angole je imao svoje blistave momente u ovoj sezoni, kako na domaćoj sceni, tako i u Evropi, ali nije ubedio stručni štab srpskog šampiona da je najbolje moguće rešenje za crveno-bele. Prilično je evidentna ta njegova fizička inferiornost, a ni brzina nije ni približna onoj koju je imao Osman Bukari. Ipak, poseduje neki poseban instikt za gol, što je pokazao u finalu Kupa Srbije protiv Vojvodine, kada je iznenadio kompletnu protivničku odbranu i praktično rešio pitanje pobedika. Na desnu stranu bi možda mogao i Radonjić, s obzirom da mu ta uloga nije nimalo strana, ali se daleko prijatnije oseća kada sa suprotnog krila napada protivnički gol.

Među šrafovima koji se ne smeju odvijati predstojećeg leta nalazi se i Jong Vu Seol. Korejac je pokazao da može da bude dugoročno rešenje za poziciju desnog beka. Njegov uspon je i te kako vidlji, što je potvrdio i u finalu kupa, ali je njegov najjači adut to što deluje da ima još mnogo prostora za razvoj. U radu sa Milojevićem je i te kako korigovao nedostatke u defanzvi, što je na svojoj koži u Zaječaru Jusuf Bamidele, koji je bio gotovo neprimetan tokom 90 minuta igre, a trebalo je da bude jedan od ključnih igrača Novosađana u ovoj utakmici.

Među pozicijama koje bi takođe trebalo da ostanu netaknute su i one napadačke. Šerif Endijaje ne samo da je bio najefikasniji i ove sezone, već je postao igrač bez kojeg se ne može zamisliti Zvezdin tim u ovom trenutku. Čak i onda kada ne postiže golove, Senegalac je neophodan crveno-belima, jer radi mnogo prljavog posla na terenu, s obzirom na to da fizički ozbiljno opterećuje protivničke štopere, što omogućava njegovim saigračima da reaguju iz drugog plana. Jedan od tih saigrača je Bruno Duarte, koji se ovog proleća i te kako potrudio da sve u klubu ubedi da se na njega ozbiljno može računati i u narednoj sezoni. Crvena zvezda ima i prvog i drugog špica, ali pre svega napadače koji su kompatibilni, a to je neophodno svakom timu.