Do novog šampiona kroz Najstariji paragvajski Klasik

Atipično prvenstvo Paragvaja, koje je obeležila pandemija korona virusa, promenila je do sada već ustaljen format Klausura i podelila ga na dva dela. Ligaški deo odigran je jednokružnim sistemom, sa tek 11 kola, stvorivši svojevrsno "sprint prvenstvo", što je umnogome pomoglo pojedinim ekipama da se nađu, za njih, na netipičnim pozicijama, koje vode u narednu rundu takmičenja.

Tako smo u polufinalu imali prilike da vidimo Sol de Ameriku, koja nije uspela da se izbori sa najtrofejnijim paragvajskim klubom. Iako je odolevala napadima Olimpije celo jedno poluvreme, čitava odbrana Amerike urušila se u nastavku meča, gde su crno-beli postigli četiri gola za nepunih pola sata igre. U samom finišu, ekipa iz Vilja Elise uspela je da postigne dva pogotka i prepolovi deficit, ali vremena za nešto više nije bilo, te su se tako Kraljevi kupova našli u borbi za 45. nacionalni trofej u istoriji kluba.

U suprotnom delu kostura eliminacione faze viđena je i ovosezonska senzacija, Guairenja. Klub nastao pre samo četiri godine i to pod velom najboljih ekipa opštinske lige, dospeo je u debitantskoj sezoni u najjačem rangu paragvajskog fudbala do polufinala plej-ofa Klausure, gde mu je rival bio klub Guarani. Sastav iz Viljarike imao je dobre šanse da dospe čak do finala, kada je u 56. minutu Lukas Gonzales glavom poslao loptu iza leđa golmana Gaspara Andreasa Servija. Međutim, glavni arbitar meča Mario Dijaz de Vivar, nakon konsultacije sa Eberom Akinom pomoćnikom iz VAR sobe, poništio je pogodak, zbog navodnog ofsajda u kojem se nalazio napadač Guairenje. Samo 15 minuta kasnije Hose Florentin je uhvatio ubitačan volej na asistenciju Migela Beniteza, i postigao jedini regularan pogodak na meču, kojim je zakazan finalni susret, u kome će se posle 20 godina sastati sa Olimpijom.

Noćas u 23.30 po srednjoevropskom vremenu, na stadionu Defensores de Čako, dva najstarija kluba u zemlji suočiće se u borbi za još jedan trofej u svojim vitrinama. Sukob Guaranija i Olimpije, smatra se najstarijim Klasikom u Paragvaju, koji datira još od 1906. godine i samog osnivanja ligaškog sistema u ovoj južnoameričkoj državi. Rivalstvo nije doživelo neku globalnu popularnost, kao onaj između Olimpije i Sera koji se smatra Nacionalnim klasikom, već je ostao nekako u okvirima Asunsiona, kao gradski rivalitet, a zbog svog višedecenijskog postojanja nazvan je Clásico Más Añejo iliti Najstariji klasiko.

Do danas, susreti ovih klubova u svim takmičenjima odigrali su se 303 puta, u kojima je Olimpija upešnija sa 141. pobedom, naspram 85 Guaranijevih, dok je 77 duela ostalo bez pobednika.

Poslednji put kada su Guarani i Olimpija međusobno odlučivali o nekom trofeju bilo je to u Kupu Paragvaja 2018. godine. Iznenađujuće, finale se nije održalo u Asunsionu, već u gradu Pedro Huan Kabeljero, na samoj granici sa Brazilom. Na lokalnom stadionu Rio Parapiti, tog 5. decembra, našlo se nešto više od 25.000 gledalaca. Crno-beli su poveli u 32. minutu preko Fernanda Kardoza, ali samo minut kasnije usledilo je izjednačenje golom Pabla Velaskeza. U nastavku susreta, Olimpija je ponovo došla do prednosti pogotkom legendarnog strelca Rokea Santa Kruza, ali u samom finišu meča Gabriel Esparaza je odveo dvoboj u jedanaesterce, u čijim izvođenjima je njegov tim bio precizniji sa 5:3. Tragičar je bio pomenuti Santa Kruz, nekada udarna igla minhenskog Bajerna, Blekburna i Mančester Sitija.

Iako su definisali naslov Kupa za 2018. godinu, Najstariji klasik nije igran u finalu glavnog paragvajskog turnira još od 3. decembra 2000. Na istom stadionu koji je poprište i večerašnjeg sukoba, odigran je i taj drugi finalni okršaj. Pod arbitražom Ubalda Akvina i pred oko 19.000 gledalaca, Olimpija je trijumfovala sa 3:1 i tako samo potvrdila minimalnu pobedu iz prvog meča, postavši apsolutni šampion godine, pošto se krunisala i u prethodno završenom formatu Apertura. Bila je to poslednja titula za crno-bele, koji će, pod dominacijom Libertada, na sledeći uspeh čekati narednih 11 godina.

Olimpija trenutno poseduje 44 titule nacionalnog šampiona, od kojih je četiri uzastupno sakupila u sezonama 2017. i 2018. kao apsolutni prvak. Sa druge strane, Guarani nosi epitet prvog fudbalskog šampiona Paragvaja, nakon osvojenog prvensta 1906. godine. Do danas, ukupno 11 puta krunisan je za prvaka države, a poslednji put 2016. u formatu Klausura, završivši na čelnoj poziciji sa samo bodom prednosti nad Olimpijom. Mada su se sastali u poslednjem 22. kolu, kada su crno-beli slavili sa 0:1 pogotkom koji je postigao Salustijano Kandija u 69. minutu sa bele tačke, ekipa popularnih Domorodaca je pre poslednjeg datuma imala nedostižnu prednost od četiri boda.

Klub Guarani relativno skoro imao je jedan duži period u kome nije uspeo da savlada rivala sa Manuel Ferera stadiona. Poslednji uspeh protiv Olimpijaca datirao je od 29. oktobra 2017. godine, kada je bilo 3:0 u korist žuto-crnih. Period neuspeha u međusobnim duelima trajao je sve do početka ove godine, kada je Guarani 9. februara u okviru 4. kola Aperture na svom stadionu slavio sa 4:2. Viđen je pravi spektakl.

Dva puta je Raul Bobadilja dovodio u prednost svoju ekipu, i dva puta su crno-beli uspevali da izjednače, poslednji put u 87. minutu preko Santa Kruza. Kada je sve ličilo da će se meč završiti 2:2 na scenu je stupio povratnik u otadžbinu i svoj matični klub, Fernando Fernandes i sa dva pogotka u 90. i 95. minutu, ostavio sva tri boda na Lorenco Livijersu. Bar je tako izgledalo.

U tom fantastičnom izdanju fudbalera Guaranija postojao je jedan mali problem. Naime, prema pravilu saveza jednom klubu je dozvoljeno da u istom trenutku u polju za igru ima samo pet inostranih igrača. Na poluvremenu, kormilar domaćeg sastava Argentinac Gustavo Kostas odlučio je da iz igre izvede Valtera Klara, a umesto njega na teren pošalje svog zemljaka Nikolasa Manu, potpuno previdevši da je Guarani već u tom trenutku imao pet stranaca u igri. Kada je Mana kročio na teren, broj stranaca popeo se na šest, kršeći pritom pravila lige. Uprkos svim urgencijama, opravdanjima i molbama, 25. februara disciplinski sud APF-a susret je registrovao rezultatom 3:0 u korist Olimpije.

Revanš meč u formatu Apertura odigran 21. avgusta na Manuel Ferera stadionu i završen je slavljem Guaranija 2:1, a posle potpunog preokreta koji je u 85. minutu susreta režirao Raul Bobadilja. Upravo nekadašnji špic Borusije iz Menhengladbaha i Augzburga trenutno je u centru skandala i nalazi se pod istragom zbog neprimerenog slavlja prilikom pogotka koji je postigao u četvrtfinalu protiv Libertada pre šest dana. Bobadilja je umalo pokazao polni organ, ali kako "suđenje" još traje, nema dileme da će biti deo finalnog spektakla.

Što se tiče jedinog meča u formatu Klausura za 2020. godinu, on je odigran pre nešto manje od mesec dana, tačnije 7. decembra u okviru 9. kola, i tada su Domoroci slavili, ovoga puta sa 2:0, golovima Kristijana Baeza sa bele tačke i Fernanda Fernandesa.

Noćašnji susret igra se po već ustaljenom običaju na gradskom stadionu Defensores de Čako, kao i prethodni dueli koji su igrani na strani žreba u kojoj se nalazila Olimpija, dok je ostatak održan na stadionu Sero Portenja, General Pablo Rohas. Razlog prmeštanja svih mečeva eliminacione faze na dva najveća stadiona u Paragvaju je primena VAR tehnologije, koja će biti u opticaju i u finalnom susretu.

Roke Santa Kruz nezamenljiv je šraf u mehanizmu kojim upravlja Nestor Gorasito. Vremešni napadač prvi je strelac lige sa 17 postignutih golova (10 u Aperturi i sedam u Klausuri). Pored njega na poziciji levog krila se ističe veoma hitri osamnaestogodišnjak Dijego Žoel Tores, ali i iskusni vezista Huan Rohas, nekadašnji igrač belgijskog Beršota, a tu je i Alehandro Silva povratnik iz Montreal Impakta, kao i član šampionskog Lanusa u sezoni 2016.

Što se Guaranija tiče, najveća opasnost leži u napadu ove ekipe, koji predvode Fernando Fernandes i Sesilio Domingez, a njihova zamena je legendarni Bobadilja, koji i pored ulazaka sa klupe ima najveći broj pogodaka u svojoj ekipi.

PARAGVAJ 1, KLAUSURA - FINALE PLEJ-OFA

Sreda

23.30: (3,25) Guarani (3,25) Olimpija (2,15)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ