Dobri momci pobede na kraju… U inat debelom Grku

Kada su osvojili FA kup prošle sezone u finalu protiv Mančester sitija, delovalo je to kao ona prolazna bajka i fudbalski incident koji se i dalje pripisivao slabosti favorizovanog rivala. Kada su ponovili uspeh letos u Superkupu Engleske protiv šampiona Liverpula, opet je to bilo nedovoljno cenjeno zbog same prirode Komjuniti šilda i početka sezone na kojem niko nije ni blizu maksimuma.

Sada kada su osvojili i evropski trofej pobedom nad Rajo Valjekanom u finalu Lige konferencije, niko više ne može da poteže argumente poput slučajnosti i faktora sreće. Kristal Palas je najuspešniju epohu u istoriji kluba zaokružio evropskim peharom za koji suštinski nije ni trebalo da se bori. Trebalo je da igra ove sezone u Ligi Evrope.

I to je ono što ne zaboravljaju…
„Jedna stvar je učestvovati u Evropi, putovati okolo, ali doći i pobediti je nešto potpuno drugačije. Neverovatno dostignuće. Sjajno je doći ovde i ući u Ligu Evrope, gde zaslužujemo da budemo. To samo pokazuje da ponekad dobri momci na kraju pobede. Kada sam kupio klub, nisam bio siguran da ćemo ikada igrati u Evropi, a kamoli osvojiti trofej. To je ostvarenje sna. Sada želimo da nastavimo. Podigli smo se na viši nivo i moramo pokušati da ostanemo tamo. Imaćemo nedelju dana da proslavimo, a onda ćemo vredno raditi tokom leta”, rekao je sinoć vlasnik kluba Stiv Periš nakon trijumfa u Lajpcigu.

Da se podsetimo. Palas je plasman u Ligu Evrope zaslužio osvajanjem FA kupa. Ulazak ozloglašenog Amerikanca Džona Tekstora u vlasničku strukturu kluba oduzeo je igračima, stručnom štabu i navijačima ono što su zaslužili na terenu.

Tekstor je preko svoje kompanije „Eagle Football Holdings” imao 43 odsto vlasničkog udela u Kristal Palasu, dok je istovremeno bio većinski vlasnik francuskog Liona. Kako je i Lion uspeo da obezbedi plasman u Ligu Evrope kroz francusko prvenstvo, aktivirao se Član 5. UEFA pravilnika. Ovo pravilo najstrože zabranjuje da dva kluba pod kontrolom istog vlasnika ili investicione grupe igraju u istom evropskom takmičenju, kako bi se sprečile potencijalne malverzacije i dogovaranje utakmica.

UEFA je pred početak sezone donela odluku na štetu engleskog tima iz dva ključna razloga:

Propušten rok: Klubovi su imali rok do 1. marta 2025. godine da restrukturiraju vlasništvo ili prebace akcije u tzv. „blind trust”. Pošto Kristal Palas u tom trenutku nije verovao da realno može do Evrope, administracija je zakasnila sa podnošenjem dokumentacije.

Pozicija u domaćoj ligi: Kada dva kluba prekrše ovo pravilo, prednost ima onaj koji je završio na višoj poziciji u svom prvenstvu. Lion je završio kao šestoplasirani u Ligi 1, dok je Palas bio tek 12. u Premijer ligi, pa je Lion zadržao mesto u Ligi Evrope.

Klub je uložio žalbu Sudu za sportsku arbitražu (CAS) u Lozani, ali je ona u avgustu 2025. zvanično odbijena. Velikim delom zahvaljujući i „tužibabama” iz Notingem Foresta. Čim je postalo jasno da je Palasova kandidatura za Ligu Evrope problematična, uključili su se Šumari i njihov vlasnik, osebujni Evangelos Marinakis, da se dokopaju nečega što im nije pripalo na terenu. Forest je sezonu u Premijer ligi završio na sedmom mestu i plasirao se u Ligu konferencije, ali je shvatio šansu da može da zauzme Palasovo mesto u Ligi Evrope. Atraktivnije takmičenje i više para. Vrlo jednostavan motiv.

Svesni pravila, čelnici Foresta predvođeni Marinakisom podneli su zvaničnu prijavu UEFA. Zahtevali su striktnu primenu pravila jer bi izbacivanjem Palasa oni automatski napredovali u znatno profitabilniju Ligu Evrope.

Kada je UEFA u julu donela odluku da izbaci Palas, londonski klub je uložio hitnu žalbu Sudu za sportsku arbitražu (CAS) u Lozani. S obzirom na to da je njihovo učešće zavisilo od ishoda ovog suđenja, Notingem Forest je zakonski uvršten kao zvanična strana u sudskom postupku pred CAS-om, zajedno sa UEFA i Lionom. I isterao je svoje.

„Otimanje” mesta stvorilo je ogroman animozitet između dva kluba, ali je priča na terenu dobila ironičan epilog. Notingem je u Ligi Evrope završio u polufinalu, dok je Palas na kraju osvojio evropski trofej.

Dobri momci su na kraju pobedili.

I zaokružili najuspešniju epohu u istoriji kluba. Arhitekta uspeha je austrijski stručnjak Oliver Glazner koji je potpisao tri trofeja u roku od godinu dana. On je nakon osvojene Lige Evrope sa Ajntrahtom ušao u retko društvo trenera sa dva različita evropska pehara.

Uradio je ono što je bilo do njega, podigao klub na istorijske visine i prerastao ga. Sada želi nešto atraktivnije i ambicioznije.

Iako se zimus pominjao kao kandidat za klupu Mančester junajteda, iako su ga dovodili u vezu sa Totenhemom i brojnim klubovima, deluje da je povratak u Bundesligu najrealnija opcija. Bajer Leverkuzen čeka njegovo zeleno svetlo.

Kristal Palas ostaje prelepa uspomena za austrijskog stručnjaka. U trenerskom mandatu na Selhurst Parku lansirao je Majkla Olisea, Marka Geija, Eberečija Ezea, Žan-Filipa Matetu, Maksensa Lakruu, Adama Vortona… I pobeđivao.

Na kraju je "dobre momke" doveo tamo gde je i trebalo da budu. Osvajanjem Lige konferencije je obezbedio direktan plasman u Ligu Evrope naredne sezone. Tamo će morati bez njega...