"Došli smo da slušamo" Veljka Paunovića: Biću tamo gde fudbalu budem potreban

Još od nedelje i prepodnevnih časova kada je Dragan Stojković Piksi otišao sa mesta selektora, Srbija bruji o Veljku Paunoviću, čoveku kog tri četvrtine sportskih zaljubljenika u našoj zemlji (prema anketi Mozzart Sporta) želi da vidi u ulozi sledećeg selektora Orlova. Sada već bivši trener Ovijeda, oglasio se prvi put nakon iznenadne smene sa klupe tima koji je samo nekoliko meseci ranije uveo u La Ligu posle punih 25 godina.

Gostujući u videopodkastu lista MARKA pod nazivom „Hemos Venido a Escuchar“ („Došli smo da slušamo“), srpski stručnjak je otvoreno govorio o svom razočaranju, o emocijama nakon otkaza i o porukama koje je želeo da pošalje igračima i navijačima.

Paunović je prošle sezone preuzeo Oviedo deset kola pre kraja Segunde sa ciljem da izbori plasman u plej-of. Uspelo mu je: tim je kroz doigravanje izborio promociju u elitni rang španskog fudbala, izgubivši samo jedan meč od ukupno četrnaest, i to prvi duel finala protiv Mirandesa. Oviedo se posle četvrt veka vratio u Primeru, ali početak nove sezone bio je ispod očekivanja uprave i vlasnika, dve pobede u prvih osam kola. Ubrzo je stigla odluka o njegovom razrešenju.
„Naravno da sam razočaran, ali verujem u ljude. Ne gledam da li neko čini ovo ili ono. Sada mi postaju jasniji neki signali koje sam možda ranije propuštao“, rekao je Paunović, smirenim tonom, u pomenutom podkastu.

Emotivno je govorio Paunović o aktuelnom momentu.
„Nije ovo laka sedmica za mene. Moja porodica sve to doživljava mnogo teže. Supruga nije ni želela da pričam javno, ali ljudi su bili divni prema meni. Želim da iskoristim ovu priliku da zahvalim svima, navijačima, klubu, gradu i svima koji su me doveli. Zahvalan sam na svemu što sam proživeo, bez obzira na poslednje dane. U fudbalu sve ide brzo, i znam koliko je teško nekome u koga si verovao, reći mu da mora da ode.“

Paunović je naglasio da je sve radio iz dobre namere i sa maksimalnom strašću:
„Dolazim u miru. Ako je moj način rada ostavio dobar trag, pružimo ruku i raziđimo se kao ljudi. Ali ne znam do kada ćemo pokušavati da nađemo nešto čime bi mi se nanosila šteta. Sve što sam uradio, uradio sam od srca. Tačno je da sam ponekad previše intenzivan. Izvinjavam se zbog toga, ali ja sam trener, želim da pobeđujem, da izvučem maksimum iz svega što me okružuje. Ne predajem se i uvek zahtevam da svi daju sve od sebe.“

Nakon njegove smene, predsednik „Grupo Pachuca“ (vlasnika Ovieda), Hesus Martines, izjavio je da ne želi ni da čuje reč „opstanak“, već da očekuje da klub može da se bori za plasman u Evropu već u prvoj sezoni u Primeri. Čini se da je zbog takvog nerealnog gledanja na stvari predsednika Martinesa i došlo do razlaza.
„Unutar svlačionice sam stalno ponavljao: hajde da radimo svakog dana kako bismo postali iznenađenje šampionata. Šta to znači? Da postoje očekivanja da se tim stabilizuje u Prvoj ligi, ali i viša, da se jednog dana izbori Evropa. Ja sam najambiciozniji čovek na svetu, više od bilo koga. Nemam problem s tim. Ima li ekipa potencijal da igra u Evropi? Potencijalno da, ali u ovoj fazi sezone bilo bi neodgovorno davati konačne ocene.“

Mnogi su spekulisali da je legendarni Santi Kasorla, legenda Ovieda i španskog fudbala, imao uticaj na Paunovićevu smenu. Srbin je to kategorično odbacio.
„Nemam ništa da razjašnjavam sa Santijem. On je sam rekao istinu, i to mi je dovoljno.“

Upitan o svom nasledniku, Luisu Karionu, Paunović je kratko rekao:
„Ne želim da pričam o toj temi.“

Za kraj, Paunović je poslao poruku zahvalnosti i pomirenja:
„Želim da zahvalim svima u Oviedu, navijačima, igračima, zaposlenima u klubu, Don Hesusu Martinesu i njegovim saradnicima, koji su mi pružili priliku. Nemam nikakav gnev ni gorčinu zbog načina na koji se sve završilo. Fudbal ide dalje, život ide dalje. Samo želim da Oviedo ostvari ciljeve koje klub sebi postavi. Uvek ću navijati za njihov uspeh.“

Potom je dodao i završnu rečenicu, koja nagoveštava da bi Paunović uskoro mogao da se lati novog posla (osim onog stručnog konsultanta koji je sinoć obelodanjen).
„Biću tamo gde fudbalu budem potreban.“