Došli su fudbal da dele, jer hleb i mir ne mogu: Pobeda za žrtve najveće humanitarne krize na svetu

Od aprila 2023. u Sudanu sve gori. Ujedinjene nacije to nazivaju najgorom humanitarnom krizom na svetu. Rat između regularne vojske i paravojnihsSnaga pretvorio je Kartum u grad senki, Darfur u pozornicu masovnih etničkih zločina, a milione ljudi u izbeglice bez adrese. Više od 40.000 mrtvih po zvaničnim podacima, iako humanitarne organizacije veruju da je stvarna cifra višestruko veća. Četrnaest miliona raseljenih, glad koja se širi, epidemije koje dolaze bez upozorenja.

U zemlji u kojoj su bolnice pretvorene u ruševine, gde se bolesti leče molitvom jer lekara nema, gde se smrt broji kao statistički podatak, a imena žrtava ne pamte, na fudbalsku reprezentaciju gleda se kao na antiratni manifest i zato se milioni napaćenih večeras osećaju ponosno. Sudan je pobedio u utakmici Kupa afričkih nacija prvi put posle skoro 14 godina. Na semaforu stadiona u Kazablanki stajalo je 1:0 na kraju utakmice protiv Ekvatorijalne Gvineje, a ključni momenat dogodio se u 74. minutu, kada je autogol dao Saul Koko, najbolji igrač poraženog tima, član Torina. Taj autogol nije bio samo fudbalski događaj, bio je redak trenutak radosti nacije koja već skoro tri godine živi bez prava da razmišlja o budućnosti.

Sudan danas faktički ne postoji kao država. Ne zato što mu nedostaje ime ili granica, već zato što su nestale sve one nevidljive niti koje jednu zemlju drže na okupu. Nema centralne vlasti koja upravlja, nema policije koja štiti, nema sudova koji presuđuju. Struja dolazi kao slučajnost, voda je luksuz, gorivo privilegija. Banke su ostale bez novca, a novac bez vrednosti. Plate i penzije ne postoje, institucije ne funkcionišu.

Preživljavanje se ne planira, improvizuje se. Ko ima sreće, dočeka humanitarnu pomoć, iako ona često ne stigne tamo gde je najpotrebnija. Ko nema, snalazi se u sivoj zoni, prodaje, menja, švercuje, gubi dostojanstvo da bi sačuvao život. A oni koji mogu beže. Iz gradova bez svetla, iz domova bez ulatnih vrata, iz zemlje u kojoj je ostanak postao čin očajničke hrabrosti.

©AFP (totalno siromaštvo vlada u Sudanu)

Sudanska reprezentacija, poznata pod nadimkom "Sokolovi Džedijana", nije igrala nijednu kvalifikacionu utakmicu kod kuće. Trenirali su u iznajmljenim terminima, igrali u tuđim državama, menjali baze kao izbeglice sa kopačkama. Domaća liga je suspendovana, stadioni zatvoreni ili uništeni. Najveći klubovi, Al Hilal i Al Merih, nastupaju u stranim prvenstvima, od Mauritanije do Ruande, samo da bi preživeli kao sportski entiteti.

Prošle godine je Sudanski fudbalski savez pokušao da organizuje takozvanu "elitnu ligu", trajala je manje od mesec dana. I to je bio maksimum normalnosti koji je zemlja mogla da podnese.

Ipak, iz tog haosa, Sudan se kvalifikovao za Kup afričkih nacija. I ne samo to, pobedio je Ganu u kvalifikacijama, izbacivši jednu od najvećih fudbalskih sila kontinenta. Već tada je postalo jasno kakvo srce imaju ti igrači, anonimni ne samo nama iz drugih delova sveta, već i prilježnim ljubiteljima afričkog fudbala.

Sudan je turnir počeo porazom od Alžira, a potom ga je zadesila nova nesreća: povrede. Tri napadača, kapiten i bek otpali su iz konkurencije. Selektor Džejms Kvesi Apija otvoreno je govorio o nemoći:
"Teška je situacija. Ponekad mi nije prijatno ni da pričam o tome, ali moram da radim sa onima koji su dostupni. Pre svake utakmice molimo se da što više ljudi u Sudanu preživi.“

©Reuters (Većina reprezentativaca igra za sudanske klubove u ligama susednih zemalja)

Došli su sudanski fudbaleri na Kup afričkih nacija fudbal da dele, jer hleba i zdravlja da dele ne mogu. Došli su sa zastavom države za koju mnogi već govore da postoji samo na papiru, sa pesmom umesto sirena. Rat ne pravi razliku između dana i noći, sudanski fudbaleri danas igraju u ime onih koji više nemaju legitimne razloge da se nadaju boljem životu.

U takvom Sudanu, reprezentacija ne postoji kao sportski projekat. Ona je pokretna uspomena. Igrači dolaze iz izbeglištva. Ipak, sad su pobedili protiv Ekvatorijalne Gvineje, autogolom Saula Koka i na nekoliko minuta otvorili prozor kroz koji je u Sudan ušla radost. Za njih, svaki gol je poruka: još smo živi.

A, sa sportske strane zaista Sudan ima čemu da se nada, jer je sa ova tri boda sebi širom otvorio vrata prolaza makar sa mesta jedne od četiri najbolje trećeplasirane selekcije. Uzimajući u obzir rasplet u ostalim grupama, čini se da će tri boda skoro sigurno biti dovoljno za prolaz dalje. U drugoj utakmici grupe sastaju se Alžir i Burkina Faso, a ako Pustinjske Lisice ostanu neporažane Ekvatorijalna Gvineja će već večeras izgubiti šanse za prolaz. U poslednjem kolu sastaće se Sudan - Burkina Faso i Alžir - Ekvatorijalna Gvineja.

KUP AFRIČKIH NACIJA – 2. KOLO

GRUPA A

Zambija - Komorska Ostrva 0:0

Maroko - Mali 1:1 (1:0)
/Dijas pen 45+5 - Sinajoko pen 65/