Dug spisak gubitnika u Primeri: Bumbar Real, penal koji je ubio Atletiko i kolo sreće u Sevilji

Poređenje prognoza sa početka sezone sa rezultatima i utiscima na kraju uvek je zanimljivo. Posebno zbog toga što iz godine u godinu potvrđujemo da u fudbalu jedan plus jedan nije uvek dva, da sve ono što bi moralo ili trebalo da se dogodi može da se okrene naopačke, i da će uvek biti prisutna doza nepredvidivosti koja često nedostaje drugim sportovima.

Ni sam Đoan Laporta nije verovao da će bez velikih problema da osvoji špansku ligu, dva kola pred kraj. Klub koji je u ulični rečnik uveo termin „palanca“, iliti finansijska poluga, koji je kuburio sa fer plejom i registracijom igrača, čiji je pali idol Ćavi Ernandes ostavio bezbroj sumnji u kvalitet tima, teško je na početku mogao da sanja ovakav ishod. Od avgustovskog naslova „Barselonina drama i milioni u vazduhu“, do čudesa Flikove i Jamalove lige u maju kao da je protekla čitava večnost. Samo 14 odsto anketiranih čitaoca Marke navelo je da bi Barsa mogla biti šampion, a čak je i njoj najskloniji medij, Sport, ovu sezonu nazvao „procesom rekonstrukcije“.

I dok se jedni raduju, drugi plaču. Radost u Barseloni, u Bilbau čiji su lavovi već u Ligi šampiona ili u Viljarealu koji je na pragu, slavlje Betisa sa predstojećim finalom Lige konferencije, ispunjenje u Vigu koje je tako nedostajalo u sezoni stogodišnjice, optimizam i iščekivanje u onom malom delu Madrida po imenu Valjekas koji se bori sa Osasunom i Majorkom za poslednje evropsko mesto, pa čak i u prerano sahranjenoj Valensiji – stoje nasuprot neuspesima, onim iznenađujućim, i onim očekivanim - ali ne zato manje tragičnim. 

Od Reala pred kojim se trebala tresti cela Španija i koji mora da se zadovolji već zaboravljenim Superkupom Evrope, pa sve do samog dna tabele gde se sa samo 16 bodova grca napušteni Valjadolid, više timova ovu sezonu može da shvati samo kao pouku i da je što pre zaboravi.

REAL MADRID

Hronika neuspeha mora da započne sa kraljem. Na početku ove sezone je sve osim apsolutnog trijumfa Real Madrida spadalo u domen neverovatnog. Magija i mistika, uspesi i preokreti - nešto poput metafore o bumbaru koji po zakonima fizike nikako ne bi mogao da leti – doveli su celi svet u ubeđenje da će bumbar, kada ga zajaše još Embape, prozujati Španijom i Evropom i odneti sve pred sobom.

Sezona je počela Superkupom Evrope, nastavila Interkontinentalnim kupom, i Real je postao zvanični kandidat analitičara za sve postojeće domaće i međunarodne trofeje. Završila je – sa Superkupom Evrope i Interkontinentalnim kupom, i sa neobičnim osećajem da je došlo do kraja jedne epohe, premda je prosečna dob njegovih igrača 26 godina.

„Nije stvar vere, nego povreda“, objašnjava Ančeloti sada, kada je već postao trener Brazila. Istina, Real je desetkovan u odbrani. Bez Militaa, Alabe, Mendija, Karvahala, u potpunosti je izgubio balans. Jer je u takvoj situaciji ležernost napadača postala je više nego očigledna – i posebno opasna.

Vera ne može sve, a pitanje je da li je i vera bila dovoljna. Požrtvovanost i intenzitet iz prethodnih sezona, više nisu viđeni. Dolazak Embapea je, možda i više nego povrede u odbrani, poremetio balans u timu. Setimo se samo izjave Luisa Enrikea i izjave da ima igrača koji na terenu radi ono što on hoće, a ne ono što mu trener govori. A u Realu se francuski princ susreo sa brazilskim princem – čija je težnja bila potpuno ista.

Embape na kraju sezone može da se pohvali rekordnim golgeterskim ciframa za kraljevskog debitanta. Samo svi koji su ga gledali tokom sezone znaju da nije učinio ništa senzacionalno i posebno da je nestao kada je timu najviše trebao. Belingem je pomeren unazad, gde je pokušavao da bude radilica, neprestano protestvujući protiv kolega koje se šetaju terenom (i sudija). A Rodrigo verovatno celu sezonu razmišlja kako da se preseli u drugi klub.

Najveći tragičar ove sezone je ipak Vinisijus Žunior. Da li je kriv dolazak konkurencije, razočarenje zbog Zlatne lopte ili njegov karakter koji niko nije uspeo (a možda ni pokušao) da obuzda, ali Vini u poslednje vreme odaje utisak da je na rubu nervnog sloma koji nevešto krije arogancijom. Jer ko se ljuti, uvek gubi. U igri je samo senka protekle sezone, Bernabeu se ne libi da mu zviždi, a mnogi u klubu i van njega neće plakati ako ode.

„Nikada neću kritikovati igrače kao Valverde, Vinisijus, Rodrigo ili Kurtoa. Dali su mi toliko radosti“, kaže Ančeloti. I uz svo dužno poštovanje, Karleto je najviše pogrešio zbog vernosti određenim igračima. Izlišno je ponavljati kako Toni Kros nije adekvatno zamenjen. Kontrolisanu minutažu Luka Modrića i povrede Danija Sebaljosa je možda postepeno mogao da počne pokrivati Arda Guler. Endrik i Braim su možda mogli biti nešto više od „sad ga vidiš, sad ga ne vidiš“. Raul Asensio je jedan od retkih igrača Realove akademije koji je dobio direktan posao u prvom timu – i to zbog preke potrebe. Možda se mogao pojaviti još neko.

Sa druge strane, ono što je Ančeloti tražio, nije mu se dalo. Što nas sve vraća na činjenicu Realov tim montira Florentino Peres po vlastitom nahođenju. A imamo dokaze da se na ovaj isti način već jednom debelo prevario.

ATLETIKO

Dugo će klub, navijači i fudbaleri Atletika vraćati film na 12. mart 2025. na Metropolitanu i kobni penal Hulijana Alvaresa koji je obeležio početak kraja ovogodišnjih iluzija. Ubrzo nakon polemičnog dvostrukog kontakta, kolčonerosi su izgubili sve. Polufinale Kupa, trku za Ligu i volju za životom.

Od aprila se Atletiko više ne bori ni za šta. Sezona je rešena. Ali pitanje je da li je za to, kao što bi neki želeli da poverujemo, kriva UEFA, ili su krivi oni sami što su protiv najlošijeg Reala u poslednje dve decenije, na vlastitom stadionu, dozvolili da se dođe do penala. 

Teško je razočarati onoga ko ne očekuje mnogo. Ali uprava Atletika mora da shvati da je crveno-belu porodicu već jako teško ubediti da je njihov domet treće mesto na tabeli i plasman u Ligu šampiona. Iluzije i entuzijazam su ove sezone bili ogromni. A pad je bio jako bolan.

19.00: (1,75) Atletiko Madrid (4,00) Betis (4,50)

Hulijan Alvares, Sorlot, Le Norman, Galager, Lengle… stigli su kao deo novog projekta, kao Atletiko 2.0 koji će, konačno, dati kvalitativni skok sa trećeg mesta. Potrošeno je 185.000.000 evra. Sada oni „realni“ mediji govore da se ipak videlo blago poboljšanje u odnosu na prethodnu sezonu i da Atletiko ipak ne može očekivati da će svake godine posećivati Neptunovu fontanu. Rivali su teški, a mogućnosti ograničene, jer ipak ne govorimo o „velikom klubu“.

„A šta nas to sprečava da budemo veliki klub?“, zapitaće se onda kolčonerosi. Novac? Pokazalo se da novca ima, i da je uprava spremna da ga potroši. Kvalitet? Crveno-beli ga imaju sasvim dovoljno da pariraju svakom timu u Evropi. Motivacija, intenzitet? Strah od neuspeha? Nedostatak prave ambicije? Definisan plan igre? Ovde već počinju da se promaljaju ključne reči.

Trener? Dok i najlojalnijim čolistima postaje jasno da nije tim, nego u svece dignuti šef stručnog štaba crveno-belih taj čiji domet ne prelazi treće mesto na tabeli, Simeone je toliko srastao sa klupom Atletika da niko ne dovodi u pitanje njegov ostanak. Čeka se, mada sa slabom nadom, klupski Mundijal.

REAL SOSIJEDAD

A polufinale Kupa Kralja je bilo maksimalni domet Real Sosijedada u sezoni koja je počela sa entuzijazmom i verom da će se plasirati u Evropu šesti uzastopni put, pa čak i da bi mogao dospeti do finala Lige Evrope komšijskom stadionu. Samo je 12 odsto anketiranih Marke pogodilo da će Baski završiti na sredini tabele, nasuprot skoro 70 odsto ubeđenih da će zauzeti neko evropsko mesto.

Sada je od trojke koja je dovela do sportskog i ekonomskog prosperiteta plavo-belih ostao samo predsednik, Jokin Aperibaj. Istog dana su otišli Imanol Algvasil i sportski direktor Roberto Olabe – jednako kao što su istog dana došli pre sedam godina.

Teško je bilo pretpostaviti da će Real Sosijedad u maju gledati na sat i moliti se da sve bude što pre gotovo, da bi ponovo krenuli od nule. U 36 odigranih kola izgubili su 17 mečeva, a u 18 nisu ostvarili nijedan pogodak. Iako su na 12. mestu, po bodovima su veoma daleko od čela tabele.

Razlog neuspehu najviše treba tražiti u fudbalerima koji su stigli u tekućoj i protekloj sezoni. Od „interesantnih pojačanja“, kako ih je u avgustu nazvao Sport, u 2024/2025 opravdao je poverenje samo Serhio Gomes. Ori Oskarson još je jedan za sada neuspeli eksperiment od 20.000.000 evra. Luka Sučić, zamena Mikela Merina, nije se proslavio ni igrom, ni izjavama kada je Real Sosijedad nazvao odskočnom daskom za neki veći klub. Zameraju mu da mu, uprkos očiglednom kvalitetu, fali regularnost, a ponekad i da mu se jednostavno ne igra. Prošlogodišnja interesantna pojačanja kao što su Odriosola, Zaharijan i Beker, praktično nismo ni videli.

Imanol se, imajući sve u vidu, povukao na vreme. Jer budućnost je neizvesna. Na leto odlazi i Martin Subimendi, prema pouzdanim izvorima na prodaju je i Brajs Mendes, dok budućnost Takea Kuba zavisi od plana za narednu sezonu. Uz to, igrači imaju visoke plate i dugotrajne ugovore, i biće teško rešiti se balasta. Svakako, radi se o kraju jedne etape koji je utoliko teži, kad se zna da rivalu iz Bilbaa cvetaju ruže i da će uskoro imati priliku da zaigra u Ligi šampiona.

SEVILJA

Ipak, ako ima neko ko zaista gorko pati - dok komšiji cvetaju ruže, to je Sevilja. Skoro dve decenije Sevilja je u ovom periodu slavila dok je Betis grizao nokte. Sada je situacija potpuno obrnuta.

Kralj Lige Evrope je poslednji put krunisan nedavno, pre samo dve godine pod vođstvom Hosea Luisa Mendilibara. Ligaški pad koji je krenuo već tada, zahvaljujući lošoj novčanoj situaciji, dodatno iskomplikovanom 2024., ove godine je završio grotesknom slikom slavlja zbog spasa i ostanka u prvoj ligi.

Navijači crvenih, takozvani Biriji, već mesecima luduju po tribinama i sriču stihove protiv predsednika Hose Marija del Nida mlađeg, mada krivicu u najmanju ruku može podeliti sa ratobornim ocem koji svaku skupštinu akcionara Sevilje pretvara u jeftini cirkus. Trenutno je Del Nido na meti huligana, zajedno sa sportskim direktorom Viktorom Ortom, čije su se moderne kalkulacije pri dovođenju trenera i igrača ispostavile kao potpuni promašaj (setimo se samo eksperimenta sa Dijegom Alonsom, najlošijim trenerom u istoriji kluba).

Silazni put koji je počeo 2023/2024, nastavio se i ove sezone sa Garsija Pimijentom, a potom i sa Hoakinom Kaparosom koji je uspeo da „izbori“ matematički ostanak u Primeri dva kola pred kraj, koju je proslavio radikalnim navijačima.

Kako i neće. Biriji su nakon poraza od Selte napravili zasedu timu, napali autobus gađajući ga čime su stigli, i naterali Gudelja i kolege da prenoće u sportskom kompleksu, jer izlazak iz njega policija nije smatrala bezbednim. A pod policijskom zaštitom je odrađen i trening narednog dana. Popevke „Juniore, odlazi“ sa tribina Sančes Pishuana pretvorile su se u fizičke pretnje, pa Junior sa sobom vodi i telohranitelja.

„Potreban nam je mir“, zatražio je Kaparos. Ko ga je čuo, čuo, jer Del Nido ne namerava da ode, njegov tata ne namerava da odustane, a „nesvrstanima“ se otežava kupovina akcija. Pritom, mesto na tabeli upućuje na to da će i novčani prilivi – što od televizijskih prenosa, što od nepostojećih evropskih takmičenja – i dalje opadati.

ĐIRONA

Nije prvi put da jedan tim u istoj sezoni igra Ligu šampiona i bori se za opstanak. Niti je prvi put da jedan tim nakon sjajne sezone bude operušan od strane većih klubova i ostavljen bez najboljih igrača.

Nakon meseci patnje, čak 11 uzastopnih mečeva bez pobede, Đirona se konačno spasla druge lige. Ali ne i utiska da je verovatno najveće ovosezonsko razočarenje. Izlišno je i podsećati da je u Ligi šampiona izgubila sve susrete osim onog sa Slovanom iz Bratislave.

Bilo je jasno da će biti teško održati nivo nakon gubitka igrača kao što su Artem Dobvik, Savinjo, Aleiš Garsija, Jan Kouto ili Erik Garsija. Sportska direkcija Đirone je skenirala tržište i dovela u zamenu čak 12 novih fudbalera koji su – maltene svi – podbacili. I to daleko ispod svakog očekivanja.

Ali možda je najviše podbacio Mičel, jer nije shvatio da Jaser Asprilja, Abel Ruis, Arno Danžuma, Ladislav Krejči i drugi jeftiniji transferi nisu u stanju da igraju onako kako on želi. Lepo povezivanje, vertikalna igra i precizne kombinacije mogli su se realizovati prošle sezone. Ove godine nije uspeo da se prilagodi tehničkim sposobnostima tima i Đirona je postala predvidiva, tvrdoglavo ponavljajući identičnu formulu kojoj se rivali sada odupiru sa lakoćom.

VALJADOLID

Ovaj pregled ne bi bio potpun bez hronike najavljene smrti – sloma Valjadolida koji je možda još strašniji jer je odavno neumitan, jer ga čak i neposredni akteri posmatraju kao nemi svedoci. Sa samo 16 bodova – duplo manje od Las Palmasa koji se nalazi neposredno iznad njih na tabeli, od aprila više nema za opstanak. A da bi sve bilo još teže, i košarkaški tim je ispao iz ACB lige.

Potpuni haos koji se živi na terenu i u kancelarijama ima jedno ime – Ronaldo Nazario. Brazilski šampion koji je 2018. stigao obećavajući Ligu šampiona, „vodio“ je svoj klub igračku kao i svoju fudbalsku karijeru - po principu „lako ćemo“. Uspeo je da ga tri puta potopi u drugu ligu, da smanji procenat uspeha za 10 odsto i napravi potpunu ekonomsku i emotivnu ruinu.

Kada je Ronaldo, koji se inače retko viđa u loži stadiona Hose Sorilja, snimljen kako u pripitom stanju izlazi iz jednog madridskog restorana, isto veče dok tim pokušava da opere ono malo obraza što mu je ostalo protiv Barselone, navijači su se konačno razbesneli. Udruženje navijača Valjadolida je poslalo zahtev gradskoj skupštini da ga proglasi nepoželjnom osobom i da u svakom slučaju  sa klubom ne postiže dogovori o koncesijama gradskog zemljišta g. Nazariju kojeg optužuju da mu je stvarna namera bila spekulacija u izgradnji.

ŠPANIJA 1 – 37. (PRETPOSLEDNJE) KOLO

Nedelja

19.00: (1,75) Atletiko Madrid (4,00) Betis (4,50)

19.00: (1,95) Barselona (4,10) Viljareal (4,50)

19.00: (1,90) Selta (3,60) Rajo Valjekano (4,50)

19.00: (3,40) Las Palmas (3,40) Leganes (2,15)

19.00: (2,25) Majorka (3,10) Hetafe (3,50)

19.00: (1,87) Osasuna (3,50) Espanjol (4,30)

19.00: (2,15) Real Sosijedad (3,35) Đirona (3,45)

19.00: (3,40) Sevilja (3,50) Real Madrid (2,10)

19.00: (2,40) Valensija (3,10) Atletik bilbao (3,20)

19.00: (6,00) Valjadolid (4,00) Alaves (1,57)

***Kvote su podložne promenama