Dva cilja Milana Bojovića: Mladost da stigne do plej-ofa, a ja do “stotke” po broju golova

Posle šest kola superligaška tabela je za stanovnike Lučana izgledala jezivo. Kažu u šali, nisu smeli da daju deci da pogledaju novine. Mladost je imala svih šest poraza i bila vlasnik “fenjera” u domaćem prvenstvu.

A, onda je mašina proradila. Sedam kola kasnije Mladost je na desetom mestu tabele sa 14 bodova. Pa iako raspored u naredne četiri runde ne ide na ruke Plavima, samopouzdanje ekipi je dodatno poraslo povratkom na teren najboljeg strelca u istoriji Superlige. Milana Bojovića.

Posle dva i po meseca odsustva zbog povrede kolena iskusni golgeter se vratio na teren i već u drugom nastupu pokazao da nije zarđao: u mrežu Kolubare ubacio je dva gola. Priznaje i Bojović, sada se u Lučanima lakše diše.

“Imali smo katastrofalan početak sezone, bez boda u prvih šest kola. Na to se nadovezala moja povreda kolena u prvom kolu, zbog koje sam dva i po meseca bio van terena. Ali, sada je napokon sve došlo na svoje mesto, uhvatili smo dobar ritam i ne planiramo da stanemo. Mnogo se lakše diše, jer niko nije mogao ni da pomisli da ćemo imati onakav početak sezone. Mi smo imali poprilično drugačije ambicije pre starta, pa nije bilo svejedno sa nulom u bodovnom saldu”, priča Milan Bojović za Mozzart Sport.

Niko nema ni danas jasno objašnjenje kako je Mladost od tima koji je “viđen” u gornjem domu, završio umalo sa rekordom po broju uzastopnih poraza na startu sezone.

“Sve je krenulo naopako još od prve utakmice protiv Radničkog, koju je trebalo da dobijemo 5:0, a izgubili smo je 1:0. Ja sam se tu povredio, stradalo mi je koleno. Onda smo ušli u nesigurnost, psihički nas je to poljuljalo, počeli su kiksevi koji nisu smeli da se dogode, jedno je vuklo drugo. Ali, Mladost ima iskusnu ekipu, nismo dozvolili i pored svega toga da potpuno posrnemo, uspeli smo da se stabilizujemo i da polako krenemo ka gornjem delu tabele”.

Sada tabela izgleda mnogo prijatnije za Lučance, ali ni deseto mesto njih ne zadovoljava.

“Kao što rekoh, naše ambicije su pre početka sezone bile mnogo veće od sadašnjeg desetog mesta, pa više ne pravimo velike planove. Sada idemo od utakmice do utakmice, sa željom da nastavimo da igramo dobro, pa još I bolje ako je moguće i nadam se da ćemo doći do mesta među prvih osam, da se borimo za plej-of”.

Bojović je protiv Radničkog na premijeri povredio koleno, pa je i to dosta uticalo na igre Mladosti.

“Bila je ozbiljnija povreda kolena, dva i po meseca sam proveo van terena. Mnogo mi je pomogao poznati hrvatski doktor Zoran Tocilj, kao i naš fiziotarapeut Periša Petrić. Bilo mi je jako važno da počnem da tresem mreže čim se vratim na teren, da odmah probijem tu barijeru, a i jako sam se uželeo pogodaka dok sam bio na oporavku. Ja od golova živim, njima se hranim i presrećan sam što sam već u drugoj utakmici po povratku dao dva”.

Sa ta dva, Bojović je došao do brojke od 82 gola i sada sam sedi na vrhu večne liste strelaca Superlige. Andrija Kaluđerović je u Uzbekistanu i ostaće do daljeg na 80.

“Andrija nije tu, ali mi je prošle sezone mnogo značilo što je igrao u Radu, jedan drugom smo davali vetar u leđa i zato smo bili toliko uspešni. Ne mogu da kažem da mi taj rekord ne znači, naprotiv, meni je plan da još dugo igram, samo da me zdravlje posluži. I samim tim da rekord još uvećam. Sada sam na 82 gola, a stotka pored mog imena bi bila baš lep broj i priznajem da sam razmišljao o tome. Da broj golova toliko uvećam da se momci koji dolaze u narednim godinama dobro preznoje dok me dostignu. A, ko me prestigne – svaka mu čast”, poručuje Milan Bojović, prva perla Mladosti iz Lučana.