Eduardo Kamavinga - od izbegličkog kampa u Angoli i spaljene kuće u Francuskoj do dresa Kraljevskog kluba

Real Madrid je klub koji ne bije reputacija da predstavlja plodno tle za razvoj mladih fudbalera. Nije se u 21. veku mnogo puta desilo da Kraljevski klub pogodi kada dovede klince i lansira ih u stratosferu. Čast izuzecima koji su ušli u legendu (poput Serhija Ramosa, Marsela... pa možemo reći da delić te titule pripada i Rafaelu Varanu), mnogo je veći broj onih koji u prestonici Španije nisu uspevali da blistave fudbalske predispozicije pretoče u neizbrisiv pečat.

O Robinju se i dan danas priča kao o jednom od najvećih talenata brazilskog fudbala, većem čak i od Nejmara, Fernando Gago nikada nije opravdao obeštećenje od 20.500.000 evra koje je Real platio Boki, u prevodu se izgubio i Rojston Drente, kao i Nuri Šahin jedan od većih talenata turskog fudbala na u ovom veku. Martin Edegard nije uspeo da se nametne i ostavi dublji trag (mada ga je Real njegovo prodajom u Arsenal debelo profitirao), Rodrigo je pre dve godine plaćen Santosu 45.000.000 i nije se profilisao kao bitan faktor na Bernabeuu.

Svi ovi, svojevremeno ili još uvek klinci, dolazili su u Real znajući da im niko neće garantovati mesto u startnoj postavi i poznajući ne tako obećavajuća iskustva svojih prethodnika. Ali to je samo potvrda da je, kada Kraljevski klub pozove, jedini odgovor "da".

Tako je bilo i sa Eduardom Kamavingom. Tinejdžer nije želeo da produži ugovor sa Renom, spekulisalo se da bi mogao u Pari Sen Žermen ili Mančester junajted, ali je poslednjeg dana prelaznog otišao u redove najtrofejnijeg evropskog giganta u transferu vrednom 31.000.000 evra. Ozbiljan novac za momčića koji još nema punih 19 godina i koji je ušao u poslednju sezonu ugovora.

Doduše, znao je Real na šta troši pare, na jedog od najvećih mladih talenata Evrope, a Kamavinga je znao gde dolazi i kakvu će ulogu imati u društvu Realovih majstora na sredini terenea, Luke Modrića, Tonija Krosa i Kazemira. Čak mu ni status prve izmene nije garantovan pored ambicioznog Fedea Valverdea.

Međutim, put do dresa Kraljevskog kluba bio je popločan trnjem u skladu sa čuvenom latinskom izrekom "per aspera ad astra" ("Preko trnja do zvezda"). Nije još dosegao zvezde, ali na odličnom je putu čim ga je poželeo jedan Real Madrid. Imajući u vidu šta je sve proživeo od ranog detinjstva do tinejdžerskih dana, Kamavinga je već potpiso za Real, odnosno debijem za seniorsku reprezentaciju Francuske prešao igricu.

Rođen je u izbegličkom kampu u Angoli u koju su njegovi roditelji prebegli zbog ratnog stanja u matičnom Kongu. Treće je po redu od šestoro muške dece u porodici i preselio se u Fuzer, gradić na severu Francuske od oko 20.000 stanovnika. Na 50 kilometara od Rena, njegov fudbalski talenat je izbio na površinu. Do 11. godine je terao loptu u lokalnom Drapeu, pre nego što su ga primetili skauti Rena u kojem je nastavio da oživljava svoj potencijal.

Međutim, u Bretanji je naišao na novu prepreku. Imao je 13 kada je požar sravnio sa zemljom porodičnu kuću. Izgubio je sve, uključujući i dokumenta koja su usporila proces dobijanja francuskog državljanstva. Dok se porodica selila zahvaljujući lokalnoj pomoći i milostinji, Kamavingu je zanimao jedino fudbal. To mu je bio ventil, način da pobegne od nesreće koja ga je zadesila.

"U danu kada mi je kuća izgorela, pojavio sam se na treningu", rekao je Kamavinga u jednom intervjuu i to je sve što bi trebalo da znate o mentalnom sklopu ovog mladića.

Ali nije fudbal prvi sport sa kojim je Kamavinga imao kontakt. Izabrao je džudo, ali je otac Selestino morao da mu promeni kurs nakon što je mali Eduardo počeo da po kući lomi sve što mu je palo šaka. Sa sedam je prešao na fudbal, a nepunu deceniju kasnije postao je najmlađi debitant u istoriji Rena. Ušao je igru na minut protiv Anžea aprila 2019. i ostao upisan u istoriji crveno-crnih - imao je 16 godina i četiri meseca. Zaigrao je u jednom kratkom periodu i sa Hatemom Benom Arfom, a jedan od većih talenata francuskog fudbala u ovom veku bio je impresioniran.

"On poseduje sve, kompletan je vezni fudbaler. Sa 16 godina u stanju je da fizički u potpunosti kontroliše igru i sjajno igra levom nogom (jača noga)", rekao je nekadašnji reprezentativac Trikolora.

Fudbalskom stručnjaku poput Didijea Dešana naravno nije promakao vanserijski talenat, te je Kamavingu učinio najmlađim debitantom Francuske reprezentacije od Drugog svetskog rata. Ako ste propustili debitantski gol već u drugom meču za A tim protiv Ukrajine, uživajte u majstorskoj improvizaciji.

A tek treba da raste. Teško da je mogao da dobije bolje mentore od Luke Modrića i Tonija Krosa, odnosno Karla Ančelotija koji je i sam bio centralni vezni fudbaler. Inteligencija, brzina, okretnost, tehnika... Sve je tu. Trnovit put iz dečačkih dana ga je očeličio. Vreme je za zvezde.