Faruk Hadžibegić: U finalu ću navijati za Francusku

Uskoro će biti i naš plemeniti kladilac, 2383. u nizu, a svojevremeno je između džudoa, rukometa i fudbala odabrao najvažniju sporednu stvar na svetu. Čuveni fudbaler, Faruk Hadžibegić, je sa Sarajevom postao šampion tadašnje države dobivši Crvenu zvezdu sa 2:1. Pored Sarajeva dubok igrački trag ostavio je u Betisu, Sošou, Tuluzu, ali i nacionalnom timu. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 61 utakmicu, uz šest datih golova. Iz kopački odmah je seo na trenersku klupu. Sošo je doveo do polufinala UEFA kupa. Predvodio je reprezentaciju BiH, ali i mnogobrojne klubove poput Betisa, nekoliko turskih ekipa, Dižona, Bastije, Valensijana, francuske Crvene zvezde, kluba koji je osnovan 1897. godine. Osnivač Red Stara bio je čuveni Žil Rime, prvi predsednik francuskog Saveza i predsednik FIFA.

U momentu kada smo stigli do završnice Svetskog prvenstva u Kataru, kada znamo koga ćemo gledati u finalu, Faruk Hadžibegić je pravi čovek za mundijalske razgovore. Verujemo da će naš sagvornik u finalu navijati za Francusku u kojoj živi više od trideset godina što svakako respektuje.

Prvo smo, do pre nekoliko meseci selektora Crne Gore, pitali da li je očekivao Francusku i Argentinu u borbi za prvaka sveta?

“Najiskrenije video sam, kao potencijalne finaliste, tri reprezentacije, Argentinu, Francusku i Brazil. Nisam puno promašio i mislim da mi je bio dobar osećaj. Finalisti su zasluženo u poslednjoj utakmici na Mundijalu koji je po mom mišljenju bio kvalitetan. Ne vidim da je neka reprezentacija podbacila mada se svi pitamo gde je Nemačka, gde Španija i još neke selekcije. Meni se nameće pitanje, a gde je Italija?”, kaže na početku razgovora, za Mozzart Sport, Faruk Hadžibegić.

I Vi se slažete sa stavom da je fudbal prilično napredovao?

“Imamo dobre ekipe i one malo slabije. Nema loših protivnika i nije iznenađenje što su upravo Francuska i Argentina u finalu, bili su najkonstantniji”.

Da li Vas je neka selekcija baš prijatno iznenadila?

“Za mene je najprijatnije iznenađenje što smo gledali baš dobar fudbal od prvog dana. Rekao sam, viđena je kvalitetna igra, a finalisti su bili na najvišem nivo. Normalno, bila su neka očekivanja koja su izneverena. Da Španija ode dalje, da Srbija napravi više, da Brazil uđe u finale…Zakoni fudbala učinili su da stignemo ovde gde smo, nema iznenađenja jer je prvenstvo bilo jako kvalitetno. Maroko je maksimalno iskoristio svoje mogućnosti i boriće se za treće mesto. Nema razloga da Marokanci žale za finalom jer je pobedio kvalitet”.

Za protivnike će imati Hrvate. Šta mislite o komšijama?

“Zasliženo su poraženi u borbi za finale. Na njima je da se izbore za treće mesto jer su dobro igrali. Argentina je bila organizovana, disciplinovana i iskoristila je greške odbrane Hrvata. Dobro su ušli u meč i do gola nisu bili slabiji protivnik, a kod 2:0 teško su se mogli, protiv Mesija i drugova, vratiti u igru”.

Vi ste prilično kompetentni da pričate o francuskom fudbalu?

“Ne pamtim da su nekada, u jednom momentu, imali toliko kvalitetnih igrača. Nisu zvali igrača da zameni jednog Benzemu, najboljeg igrača Evrope. Nije se osetilo što nije igrao Rabio, potom,Upamekano, koji su fenomenalni igrači. Izašla je sjajna generacija francuskih igrača koja će dominirati u narednih desetak godina jer svi sa svojim klubovima igraju jaka takmičenja. Prisutna je i glad za reprezentativnim trofejima”.

Da li se očekuje otvorena igra od finalista?

“Ne vidim bunker ni sa jedne strane jer imaju puno ofanzivnih igrača. Adute imaju i Argentinci, i Francuzi, da osvoje prvo mesto. Poenta je da se ne prave greške jer će protivnička strana to kazniti. Prednost dajem Francuskoj jer je kompletnija na svakoj poziciji bez obzira što nema jednog Mesija. Najboljeg igrača u Kataru”.

Ko je, po Vašem mišljenju, najbolji fudbaler svih vremena, Pele, Maradona, Krojf, Ronaldo ili Mesi?

“To je veoma teško reći. Radi se o velikim igračima koji su igrali u različitim vremenskim periodima. Ni sama pravila nisu bila ista kada je igrao Pele i sada kada igra Mesi. Svi su obeležili svoj period igre, moj period obeležio je Maradona pa bi trebalo da kažem da je on najbolji. Međutim, ovo što danas radi Mesi je vrhunac umeća jer je individualac, ali i igrač za kolektiv. Između Pelea, Maradone i Mesija treba tražiti najboljeg, ali mi je žao što se zaboravlja Johan Krojf. On je tog ranga i kao igrač, trener i ličnost”.

Poslednji put ste bili na selektorskoj klupi Crne Gore?

“Nakon toga bilo je ponuda koje nisam prihvatio iz sportskih i ekonomskih razloga. Bio sam u Alžiru i video da to nije za mene. Mogu da sačekam pravu priliku jer sam zaljubljenik i fudbalski fanatik”.

Ako se vratimo na Srbiju u Kataru šta zapažate?

“Verujem Piksiju jer sam gledao kvalifikacije i meč sa Portugalijom. Taj susret je stvorio euforiju, napravio pobedničku misiju za Katar jer Srbija ima kvalitet. Apsolutno sam mislio da će Srbija proći grupu. Ljubitelji fudbala su sada razočarani, ne znam razloge zašto Orlovi nisu otišli dalje. Samo Piksi i stručni štab može dati taj odgovor. Da li su sportski, ekstra sportski, razlozi ne znam, ali bilo je reprezentacija koje su ranije platile tu cenu. Svakako Srbija ima potencijal”.

Vaše sportsko srce delimično kuca za Sarajevo?

“Ne delimično, već 1000 odsto. Za mene je fudbal počeo i završiće se sa Sarajevom. Trenutno pozicija Sarajeva nije zadovoljavajuća, nije dobra za navijače, nas bivše igrače, sadašnju upravu. Povukli su neke poteze, Sarajevo ima potencijal, ali mora da iskorači iz ovog sivila. Verujem da će ljudi naći pravo rešenje jer je finansijska situacija zadovoljavajuća što je potrebno kada se pravi rezultat”, zaključio je Faruk Hadžibegić koji je bio dobar džudista i rukometaš.

Trener džudoa bio mu je čuveni Milanko Mučibabić. Ipak, pobedio je fudbal jer se on najviše voleo u domu Hadžibegića. Imao je više uzora, ali mora da izdvoji trojicu, Asima Ferhatovića, Mirsada Fazlagića i Dragoslava Šekularca. Utakmica sa Crvenom zvezdom koju su odigrali na Koševu i slavili sa 2:1 pamtiće celog života. Reč je, o sad dalekoj sezoni 1984/85, kada je ta pobeda omogućila da po drugi put Sarajevo postane šampion države. Iz trenerske karijere pamti duel kad je vodio Istre, rezultat 2:1, uz odbranjeni jedanaesterac u samom finišu utakmice. Kao čovek trudi se da poštuje druge ljude, rivale, ljudske vrednosti. Moramo se apsolutno poštovati, mišljenje je i Hadžibegića.

PIŠE: Đurđe Mečanin

[email protected]