Feđa Dudić danas ispraća Rijeru u Frankfurt: U Sloveniji neizvesno, u Srbiji dosadno! Od sebe nikad neću odustati

S obzirom da si vodio svega devet utakmica i da ekipu nisi selektirao, a preuzeo si je početkom oktobra logično je zapitati se da li si zadovoljan odrađenim poslom?

„Nisam! Bilo je nekih baš dobrih utakmica, ali sigurno dve kojima nikako nisam zadovoljan. Pre svega se to odnosi na eliminaciju iz Kupa Slovenije, od drugoligaša Grosuplja, na penale. Ti penali će mi doći glave, definitivno. Na početku karijere su mi dosta dobrog doneli, jer sam u Atini, dok sam vodio Velež, izbacio AEK, prethodno na isti način osvojio Kup BiH, savladavši Sarajevo, međutim, posle toga tri puta su penal serije bili protiv mojih ekipa. Prvo sam sa Sarajevom ispao iz Kupa BiH i posle toga sam podneo ostavku. Onda najtužniji dan moje dosadašnje sportske karijere, kad nas je Mornar savladao u Baru i sprečio ostanak Radničkog na međunarodnoj sceni. Tuga za čitav život. I evo sad treći put ovde, taj poraz me baš boli. Druga utakmica kojom nisam zadovoljan bila je u poslednjem kolu jeseni, protiv Aluminija smo vodili 2:0 do 75. minuta, da bismo zatim izgubili kontrolu nad dešavanjima na terenu i izgubili smo 2:3“.

Ko je najodgovorniji za taj poraz?

„Trener! Sigurno da nisam dobre vršio izmene i nisam prive utakmicu kraju na odgovarajući način. Želeo sam da postignemo treći gol, mada je u tom trenutku možda bilo pametnije da sam razmišljao kako sačuvati tih 2:0“.

ANGAŽUJU ME KLUBOVI KOJI ŽELE POMALO I RIZIČAN FUDBAL

(MN Press)

Samo malo... To Dudić nije radio u Kragujevcu, uvek je komandovao napad na drugi, treći, možda i četvrti gol.
„Jesam, jesam, to je jednostavno moj način igre. Nisam nikad bio zadovoljan. I kad smo vodili, uvek… Vratite, na primer, utakmicu protiv Crvene zvezde, najveće pobede Radničkog u mom mandatu. Da li je u jednom trenutku neki fudbaler Radničkog ležao minut ili pola minuta, zadržavao igru, da li su možda ulazili ljudi na teren? Ne! Mi smo tad želeli da damo peti gol, ako je moguće. Možda je takav način razmišljanja nekad moja prednost, a nekad mi predstavlja manu. Nekad gubiš bodove, moraš da igraš na rezultat, ali ja ne mogu da odustanem od sebe. To sam ja. Zato me i angažuju klubovi koji žele takav, intenzivan, fudbal. Pomalo i rizičan“.

Kako izgleda Maribor sad, posle priprema u antalijskoj regiji Belek, jer je utisak da nije baš sve potaman kad se pogledaju rezultati?

„Ne volim da gubim ni prijateljske utakmice. Na nekima smo stvarno dosta grešili. Kardinalno. Tako su protivnici postizali golove. Mnogo je i za juniore da priušte sebi takve propuste, kamoli seniori. Onda to nekako umanji ostale dobre stvari koje smo popravili u odnosu na jesen. Svako danas gleda rezultat, niko te ne pita „kako si igrao?“, nego „koji je rezultat?“. Zato porazi na pripremama kao da poništavaju dobre stvari odrađene na trenizima, a siguran sam da smo se dosta popravili u odnosu na prvi deo prvenstva“.

Već u početnom kolu 2026. u Ljudski vrt dolazi Celje, pretprošli prvak Slovenije, ekipa koja ne samo da dominira aktulenim prvenstvom, nego ima i pečat na internacionalnoj sceni.
„Celje je očigledno napravilo razliku u odnosu na druge klubove u državi. I to traje poslednje dve, tri godine. Pre svega, izgleda dominantno na terenu. Čak i kad ne pobedi, Celje „vodi“ utakmicu. Na mikro novou, izgleda kao kad igra Mančester Siti u Engleskoj ili Barselona u Španiji. Moj prvi cilj je da probamo da pobedimo takvu ekipu, a drugi da sa njom budemo ravnopravni na terenu. Dakle, da slavimo u egal utakmici u kojoj ćemo rivalu parirati u posedu lopte, u trčanju, tranzicijama i, naravno, organizaciji odbrane. Sve te segmente želim da približimo navijačima Maribora i ulijemo im nadu da ovaj tim može u budućnosti napraviti velike stvari“.

KOD RIJERE IGRAČI ISTO TRČE I KAD IZGUBE I KAD OSVOJE LOPTU

(MN Press)

Današnji derbi će predstavljati oproštaj Alberta Rijere od Celja, jer je u petak ozvaničen kao novi trener Ajntrahta, gde će posao preuzeti u ponedeljak. Kako ćeš ga ispratiti u Nemačku?

„Prvo moram da ga pohvalim kao kolegu, stvarno radi vanserijski. Kapa dole za sve što je učinio. Moj motiv je uvek veliki, da se takmičim protiv dobrih trenera i kvalitetnih klubova. Biće mi velika inspiracija da se suprotstavim stručnjaku koji trenutno, makar za mene, važi za broj jedan u regionu, na osnovu svega što je učinio sa Celjem i kako ga je predstavio u Evropi. Maribor je, naravno, najveći klub u Sloveniji. Celje je sad iskočilo, trenutno je bolji i zato će mi biti čast da budem deo te utakmice“.

Mesecima se nagoveštavalo da će Rijera doći u Beograd, da će biti trener Crvene zvezde. Nije se desilo, ali da jeste – šta bi doneo u Mozzart Bet Superligu?
„Nezahvalno je to sad govoriti. Posebno meni, iz ove pozicije. A opet, sigurno bi Rijera doneo dosta dobrih stvari, gaji prepoznatljiv stil igre, ali za taj stil su mu potrebni odgovarajući igrači“.

Nedelja, 15 časova: (2,90) Maribor (3,40) Celje (2,25)

Šta to znači?
„Pre svega, voli da ima veliki posed lopte. Njegova ekipa baš dobro trči i kad gledaš utakmice Celja vidiš tranziciju u sekundi, bez obzira da li je reč o izgubljenoj i osvojenoj lopti, E, tu je posebno dobar, jer svi momci reaguju u onome što mi treneri zovemo „visoki intenzitet trčanja“. To je nešto što je Rijera napravio kroz selekciju igrača. Malo sam se raspitvao i znam da je imao potpuno odrešene ruke u Celju“.

Kad je reč o stilu, možda ste slični?
„Mogao bih da se poistovetim s njim u načinu razmišljanja. Sad, kako bi to u Zvezdi funkcionisalo, mislim da bi bilo izuzetno teško. Možda su shvatili i Zvezda i Rijera da u jednom trenutku to možda ne bi moglo. Bez obzira što nije došao u Beograd, u pitanju je trener koji je svaku ekipu do sada učinio boljom i sigurno bi tako bilo i sa Zvezdom. Sad, koliko bi imao prostora da napravi to što hoće“.

Znaš da se pominjao i njegov privatan život, da je možda i taj deo odvratio čelnike crveno-belih da ga angažuju. Navodno, Albert Rijera malo lagodnije živi od običnih ljudi.

„To stvarno ne znam. Čuo sam priče, ali šta je istina.... A nešto što ne znam, ne bih želeo ni da tvrdim, jer mi sve to deluje kao „rekla-kazala“. Nisam upoznao čoveka. Naš prvi susret biće sad, želim da mu stisnem ruku i čestitam na svemu što je napravio. To će biti moj prvi kontakt s Rijerom. Za druge stvari, vi novinari bolje znate i možete dobiti informaciju“.

PRIORITET JE DA HAL UĐE U PREMIJER LIGU, BIĆA ULAGANJA I ZA NAS

(MN Press)

Da se vratimo na prvenstvo. Da li je jedan od razloga koji te je privukao u Sloveniju činjenica da je u poslednjih pet sezona imala četiri različita prvaka, što sugeriše o konkurentnosti lige?

„Apsolutno! Pre svega me je privukao Maribor, kao najveći klub u zemlji. Kad dobiješ takvu ponudu... Iako u poslednje tri godine nije na nivou na kojem je bio, faktički nije bio konkurentan, onda tu vidim šansu da energijom i radom u dogledno vreme, ako mi se to vreme omogući, vratim Maribor na mesto gde pripada. Teško je preuzeti klub kad sve ide dobro. Dođeš i nemaš šta da popraviš. Evo, vidimo primer u Srbiji, TSC,  šta je bilo posle Žarka Lazetić? Mada, za mene je i Jovan Damjanović odradio vrhunski posao, njega je trebalo istrpeti više, stigao je do eliminacione faze Lige konferencije. Za mene je, na primer, u dosadašnjem toku sezone srpskog fudbala najveće razočaranje TSC, jer to je klub koji mora da bude stalno među četiri ili pet prvoplasiranih. Ako nije onda to znači da sigurno da nešto nije dobro, s obzirom na uslove, ulaganja, sve što ima. Kad sam prvi put gostovao u Bačkoj Topoli, video stadion, pomoćne terene i ceo kompleks nisam mogao da verujem da to u Srbiji postoji. E, tako i moj odabir: Maribor nije napravio to što je mogao, i eto meni prilike. Dobio sam šansu da vodim veliki klub, mogu to da „razdrmam“. Onda ta neizvesnost u Sloveniji koju pominješ. Jedne godine je prvak Olimpija, jedne Mura, što je kao da u Srbiji Radnički uzme titulu. Zatim Celje... Realan odnos snaga istoriijski gledano je: Maribor, Olimpija, Celje, Koper. Ta četiri kluba kotiraju se najbolje, platežna moć im je najveća, imaju najkvalitetnije igrače. Mura je jedne godine iskoristila uzlet, bila prvak, pa je izašla u Evropu, dobila Totenhema… To privlači ljude. U Srbiji je Zvezda dominantna i to je za navijače Zvezde super, ali za ligu i ostale… Pređe u dosadu“.

Stvarno misliš kad kažeš da pređe u dosadu?

„Stalno si prvi, prvi, prvi… Smanjuje se i broj ljudi na tribinama. Ponavljam, za navijače Zvezde je odlično kad njihov klub osvaja titule, ali liga gubi draž. U Sloveniji to nije slučaj. Prošle sezone je bila prvak Olimpija, nadam se da će iduće, ako ne već ove, iako je teško, to postati Maribor“.

Sa kojim resursima Maribor ulazi u nastavak prvenstvene trke, šta je urađeno tokom zime i da li si zadovoljan angažmanima trojice napadač Darija Vizingera (Mura), Tia Cipota (Specija) i Luke Mlakara (Domžale)?
„Tokom prelaznog roka smo hteli da dovedemo mali broj igrača, kako bi ekipa ostala na okupu. To je moj stil, da na pola godine osvežim kadar najviše sa dva do tri igrača. Kad dođem u klub, prvi prelazni rok je uvek odstranjivanje većeg broja igrača. Neka vrsta „čišćenja“. Ne kažem da su ti igrači loši, ali za moj ukus i moj stil nisu adekvatni. Onda, svaki sledeći prelazni rok – kad radiš duže, kao u Radničkom i u Veležu – menjaš samo dva do tri igrača. Dopunjavaš. Bolje tako nego da dovedeš dve, tri velike zvezde“.

Kako izbliza izgleda funkcionisanje Maribora sa stranim investitorima, jer je prošlog leta u Ljudski vrst stigao turski kapital tako što je klub preuzeo medijski mogul Akun Ilidžali, ujedno u vlasnik engleskog Hala?
„Pre svega, komunikacija je direktna i svakodnevna. Direktor Čem Bašgul je sa nama i velika je potpora, dok je predsednik na video pozivu često i zaista sam zadovoljan kako funkcionišemo. Vlasnik dolazi ponekad na utakmice, upoznao sam ga pred debi protiv Domžala, kad smo pobedili 4:0. Posle toga su usledili uglavnom video pozivi, jer sam kratko tu, a sve što je potrebno da bi klub živeo ide preko direktora Čema. Moram da kažem da je u pitanju vrhunska osoba. Upoznao sam u sportu razne ljude, ali za njega mogu da garantujem da je, pre svega, dobar čovek i stvarno želi da mi bude pomoć. Niko ne bi srećniji od njega da Maribor napravi velike stvari. Što se tiče finansijskih stvari – uredno je. Danas ljudi na raznim meridijanima, kad je sportu u pitanju, imaju problema, ali Maribor ispunjava obaveze i pruža nam najbolje što može“.

Ima li prostora za ulaganja, jer se to od turskih investitora očekuje?
„Ako govorimo za narednu sezonu, od leta – naravno. Stvarno se nadam da će tako biti. Iako u ovom delu nismo bili preterano aktivni na tržištu, a nismo ni tražili nešto previše. U junu, kad krenemo od nule, ako bude sve u redu, ako bude podrške u klubu, možda ćemo moći da priuštimo dva, tri igrača za koje prvog dana možemo da kažemo da su pojačanja i da će biti u prvih 11. Moram da podsetim da, osim Maribora, naši investitori imaju i Hal Siti koji je blizu plasmana u Premijer ligu. Kolega Sergej Jakirović radi vrhunski posao, čujemo se često, razmenimo poruke, čestitam mu kad pobedi. Jakirović je i kumovao mom dolasku u Maribor, rekao lepe reči o meni, zahvaljujem mu. Dakle, prioritet je da Hal uđe u Premijer ligu, to su ogromne pare. Navijamo da se to desi. Ako ne direktno, onda kroz baraž Čempionšipa, jer je ipak finale na Vembliju „najskuplja utakmica na svetu“.

Da se vratimo na Maribor... Kad se pogleda sastav, ima tu dobrih, pa i dokazanih igrača, poput Žana Mišel Serija (dugo prisutan u francuskom i engleskom fudbalu), Šeja Odža (desetak utakmica za Liverpul), sve do Alžirca Sudanija koji je neko vreme bio oslonac Dinama.
„Ma, legenda je Sudani, davao je golove non-stop, Seri je osvojio Kup afričkih nacija. Odžo prošao kroz Enfild… Ima materijala, ali… Neki momci nisu bili u ritmu. Sudani je pre svega dobar karakter. Kad ga treniram, jasno mi je zašto je napravio sve što je napravio. Sa 38 godina hoće da bude najbolji na treningu, svaki odradi maksimalno. Kad želim da ga poštedim, jer su kod mene intenzivni treninzi, on neće. Nekad želi da igra 90 minuta, a to nije realno. Tu sam da balansiram. Maribor ima i nekoliko mladih igrača koji mogu u budućnosti biti zanimljivi i za reprezentaciju Slovenije i za Evropu. Uvek sam voleo da forsiram mlade. U svakom klubu bio je bar jedan, možda i dvojica takvih igrača kojima sam prvi dao šansu“.

Na koga da obratimo pažnju, ko može da eksplodira?

„David Pejičić (18) i Nejc Viher (17). Trenutno su standardni članovi prvih 11 ili nam pomažu kao 12. i 13. igrač. Ako nastave ovako da rade, pred njima je svetla budućnost. Kad sam došao u Maribor pitao sam ljude kad je bio poslednji veliki transfer i koliko je iznosio. Pojasnili su mi da je u poslednjih nekoliko prelaznih rokova najveća prodaja bila oko 1.000.000 evra. Na to sam rekao da je jedna od želja za vreme mandata ovde je da napravimo igrača kog ćemo prodati za veću sumu, da bude klupski rekord. I nadam se da ćemo u tome uspeti“, optimističan je Feđa Dudić, trener Maribora u razgovoru za Mozzart Sport.