Feđa Dudić: Želja dovodi igrača za 500.000, a ja kažem Slavku – to je bila naša kobna greška

(od izveštača Mozzart Sporta sa Zlatibora)

Ako smo to poređenje nekad negde već iskoristili, praštajte. Ali, deluje nam kao vrlo prikladno za ovaj trenutak. Ešton Kučer je glumac vrhunske harizme, ali serija "Dva i po muškarca" više nikada nije bila ista bez Čarlija Šina. A, i njegova je karijera nakon toga bila u slobodnom padu. Nikola Zekić ima veoma prijatan glas, ali ni grupa Legende, ni pevač Ivan Milinković, nisu izbacili maltene nijedan veliki hit nakon razlaza.

Tako isto i Radnički iz Kragujevca i Feđa Dudić. Kao da su samo u sinergiji - svoje najbolje verzije. Jedno bez drugog, to nije bilo to. Ekipa iz Šumadije se na jedvite jade, u foto-finišu, spasila ispadanja iz Mozzart Bet Superlige. Bosanskohercegovači stručnjak sezonu u Mariboru završio je na petom mestu i tako okončao epizodu u Sloveniji.    

Kada su se rastajali onomad posle Farskih Ostrva, teško da su mogli da pretpostave da će ovako brzo ponovo biti zajedno. Vratio se Feđa iz Slovenije, kako kaže, bogatiji za jedno značajno iskustvo, bez imalo straha o “sindromu podgrejane supe”, jer da se toga bojao, ističe, ne bi ni razmišljao o povratku. Uz obavezu više nego pre, budući da je sada sklapanje ekipe u prelaznom roku u najvećoj meri palo na njegova leđa, ali i uz širok osmeh, jer ovde je, ipak, svoj na svome, u intervjuu za Mozzart Sport i jutjub kanal Mozzart TV na Zlatiboru naglasio je da jedva čeka da ponovo bude deo Mozzart Bet Superlige. U neku ruku, ako računamo onaj meč protiv Železničara iz Pančeva u drugom kolu prethodnog šampionata, biće mu ovo četvrta uzastopna sezona u tom takmičenju.
“Sa dosta iskustva sam se vratio iz Maribora, pre svega što se tiče psihičke pripreme za utakmicu i posle nje. To kako oni tamo doživljavaju fudbal, mislim da je jako dobro za nas trenere. Utakmicu shvataju samo kao jedan dan, ako pobede – dobar, ako izgube – loš, i to je to. Ja moram reći da sam od prvog do poslednjeg dana imao podršku navijača, iako je u klubu bilo haotično stanje nakon promene četiri trenera za godinu dana, tako da nije bilo lako. Tražile su se neke stvari od Maribora kao najvećeg kluba u Sloveniji, ali ja nisam nijednog trenutka doživeo neku nelagodu. Čak i tu poslednju utakmicu, dobio sam aplauz sa tribina. Ali, osetio sam da to više nije to. Nisam mogao da izvučem najviše iz sebe. A, kad to ne možeš, kako ćeš onda iz ekipe.”  

Pa ipak, prošli ste kroz medijskog ‘toplog zeca’ (posebno od strane Zlatka Zahovića, koji se odmah nakon Dudićevog odlaska vratio u klub na mesto sportskog direktora)?
“Doživeo sam medijsku hajku od prvog trenutka i sigurno da nije bilo lako, a kad sada vidim kako su se stvari izdešavale u klubu, jasno je da nije bilo ni slučajno. I na tome ću stati za ovaj put. Eto, pametniji sam za toliko posle slovenačkog iskustva da se ugrizem za jezik kad treba.”

PROMENIĆEMO 60 DO 80 ODSTO EKIPE

Kako je tačno došlo do dogovora o povratku u Kragujevac?
“Ja sam pre svega bio zacrtao jedan dobar odmor, najmanje do septembra. Bile su dve teške godine u Radničkom, pa sezona u Mariboru, nova sredina, nova država, nova liga. To sam obećao i porodici. Međutim, sve sam to porekao najviše zbog Igora Konatara. To je čovek koji me je zadužio, čak je došao po mene na letovanje. Meni je Slavko Perović upropastio letovanje u Antaliji, a-ha-ha. Zato što se povukao sa mesta sportskog direktora i sve je palo na mene i Igora. Po čitav dan sam provodio na telefonu, pa su žena i deca ispaštali. Naravno, i zbog navijača sam se vratio, koji su me sve vreme pratili, podržavali dok sam bio u Mariboru. I onda, kad je počelo da se šuška po medijima, dobio sam u danu preko 50 poruka, ono vraćaš li se, ispunio si nam želju... A, sad želim da i oni nama vrate, da budemo ponovo kao jedan, što smo bili u mom prvom mandatu.”

Samo, ovog puta bez Slavka Perovića, sa kojim ste činili nerazdvojni tandem?
“Pričali smo više puta Igor i ja sa njim, molili ga čak da bude tu sa nama. Međutim, on je u tom trenutku rekao da više ne može da bude pravi, da ne može da radi 100 posto, a kad je tako, onda ne može ni da koristi ekipi kao pre. Tako da smo teška srca prihvatili njegovu odluku, morali smo da nastavimo. Ali, on je i dalje na neki način tu. Evo, i ovde je na Zlatiboru, tu je u hotelu, poseti ekipu, gledao je trening. Tako da, zafaliće njemu ovaj posao vrlo brzo.” 

(@N.Kotlajić)

Iza Radničkog je krajnje turbulentna sezona na svim mogućim poljima. Od tragedije u Lučanima, brojnih promena trenera, rekordnog broja nerešenih rezultata, opstanka obezbeđenog u poslednjem kolu, stampeda navijača posle utakmice sa Javorom...
“Svaki trener ima neku svoju viziju, nije ni bilo lako doći posle onoga što smo mi bili napravili. Bez da bilo koga opravdavam, svaki trener želeo je najbolje. Očekivanja su porasla, a to je bilo jako teško ponoviti i onda lako dođe do razočaranja. Sigurno da je i smrt mog kolege Žižovića potresla klub na svim nivoima. Sve što je moglo loše da se desi Radničkom, desilo se prošle sezone. Meni je najteže bilo da gledam poslednje kolo. U 70. minutu pogledam uživo tabelu, a Radnički ispada iz lige. Uh, evo sad se naježim dok pričam o tome. Bio sam kod kuće u Sarajevu, sezona u Sloveniji se ranije završila. Kakav mi je kamen sa srca pao kad se ta utakmica završila!”

Radnički kada ste prošli put dolazili i Radnički sada?
“Ogromna je razlika, zato što pre svega dolazim u uređen klub. Igor i Slavko su radili velike stvari i Radnički je dostigao neki vrhunski nivo. Sad, na primer, u Kragujevcu postoje dva pomoćna terena sa prirodnom travom u vrhunskom stanju, gde možemo da treniramo. Imamo i reflektore na pomoćnom terenu. Finansijski se isto podigao nivo, sada klub može da plati igrače malo više nego kad sam ja prvi put dolazio. Moj jedini uslov za Igora je bio da moramo da promenimo 60 do 80 odsto ekipe. Mislim da su se ti momci bili zasitili Radničkog, moralo je doći do restarta, morale su doći nove snage. Nisam tražio da mi se dovede pet zvezda, ali da promenimo više od 10 igrača, to je bilo neophodno. Evo, doveli smo deset i ne planiramo još da stanemo. Potrebna su nam sigurno još dva, tri pojačanja.”

NE ZNAM NIJEDNOG IGRAČA BODE GLIMTA, ALI PRETRČE 126 KILOMETARA - TAKAV ĆETE I RADNIČKI DA GLEDATE

Ocena dosadašnjeg toka prelaznog roka?   
“Mislim da smo napravili korektne stvari. Neću reći mnogo dobre. Videćemo kad krene prvenstvo šta je i kako je to. Mislim da smo u kratkom roku doveli dosta igrača koje je vrlo teško danas dovesti. Jednostavno, standard je porastao i sad kad pričamo sa igračima to su takva potraživanja da ja to rečima ne umem da opišem. Onda, svi čekaju neko inostranstvo. Početak je prelaznog roka, tako da je vrlo teško dovesti kvalitetnog igrača i moramo da budemo strpljivi. Osim što nam fale još dva, tri pojačanja, nedostaju nam mnogo i naši povređeni igrači. Pre svih Isa Ba, koji je u mom prvom mandatu u jednom momentu bio među tri najbolja krila u ligi. Pa Miloš Ristić, koji je kod mene bio najstandardniji igrač. Nakon perioda potpuno van trenažnog procesa, evo polako se priključuje. Takođe i Gomez, kao i Mićo Kuzmanović, koga sam doveo iz Veleža i tek ćete videti kakav je to igrač, ali ima povredu lože i odsustvovaće još par sedmica.”       

Bojica Nikčević u crvenom dresu (@N.Kotlajić)

Kakav to “novi” Radnički pravi Feđa Dudić? Najviše ste se osvežili po bokovima, tu su sve novi igrači – Bojica Nikčević i Nemanja Miletić kao bekovi, na krilima su Ilija Babić, koji nikako nije uspeo da razvije svoj puni potencijal u dosadašnjem toku karijere i Asmir Suljić. Šta od njega možemo da očekujemo?
“Moja vizija kao trenera je da dovedem igrača koji je u nekom zastoju ili koji nije pokazao najbolje od sebe do sada, a da ja probam da izvučem to iz njega. I mislim da su nam ti igrači u ovom trenutku i dostupni, eto Babić je baš taj, jer bi mogao da kroz ovaj rad i trenažni proces pokaže sebe u najboljem znanju. A onda ćemo biti zadovoljni i mi i on. Između talentovanog, mladog, nedokazanog igrača ili nekog ko je već na zalasku velike karijere i kome će Radnički biti samo još jedan u nizu klubova, uvek biram ovog prvog. Naravno, dva beka. Ja volim ofanzivan fudbal. Kod mene su bekovi faktički krila. Birao sam baš taj tip bočnih igrača, kao što su bili Ćosić i Dadić u mom prvom mandatu, možda najofanzivniji par bekova u ligi. Tako da smo to sada nadomestili. Od Suljića možemo da očekujemo da publika nekad aplaudira samo za njega, jer on je virtuoz koji jedan na jedan može da napravi razliku. Timski igrač sa kojim sam odlično sarađivao u Sarajevu. Nismo dovodili reda radi, nego profile koje mi želimo. Evo, nadam se od Alekse Marušića da ćemo videti prave stvari. Mali Sremčević takođe, koji je imao veliki potencijal, pa je to negde zastalo. E, to je to što želim ja da od tih mladih igrača isprovociram. U Semiru Aliću vidim jednog nebrušenog dijamanta, trkača koji ima ono što meni treba. Da može da puno da trči i da igra u visokom intenzitetu. A, ja ću da mu dam sve ostalo, pre svega taktiku, jer danas je to fudbal, ko više može da trči, taj je bolji. Vidimo koje reprezentacije prolaze, koji klubovi prolaze. Gde ćete naći bolji primer od Bode Glimta. Kad me pitaš, ja stvarno ne znam ni jednog njihovog igrača, ali to je takva disciplina, visok intenzitet, oni na primer trče po 126, 127 kilometara za utakmicu, dok neki trče po 110 i oni svoj nedostatak kvaliteta kompenzuju na taj način. E, mislim da ćete takav Radnički gledati sledeće sezone. Bez nekog umiranja u lepoti, kao što možda nije bilo ni u prvom mandatu, mada smo tada imali igrače koji potezom mogu da reše utakmicu. Ali, tim koji će uvek dati poslednji atom snage, koji će igrati u visokom intenzitetu, koji će pritiskati protivnika...”

Feđa Dudić u razgovoru sa novinarom Mozzart Sporta

LJUDI IDU SVAKO JUTRO DA RADE U PEKARU, U RUDNIK, NA GRAĐEVINU... A MI SAT I PO TRENINGA I NIKAD BOLJE PLAĆENI... I TREBA NEKO DA BUDE NEZADOVOLJAN?

Prilično ste nagomilali igrače na poziciji špica. Kao da ste se dovoljno opekli što nijednog klasičnog napadača niste imali protiv KI Klaksvika?
“I zbog toga, a i zato što moramo biti svesni da u svakom momentu Sokler može da nam ode. Zbog toga smo doveli dvojicu napadača pored njega. Sećam se, na primer, prve moje sezone, zimska pauza, Činedu je tamam proigrao, zabio neke ključne golove i došla je ponuda koju smo mi morali da prihvatimo u tom trenutku radi opstanka kluba. I onda, posle njega realno nismo nikad doveli napadača koji nam je dao ono što smo mi želeli. Svi su oni dali što su mogli, ali niko prevagu. Nažalost, desila se i ta povreda Vidakova, koja ga je odvojila od terena kad je bio u najboljoj formi. On je vrhunski momak i drago mi je da se vratio fudbalu. Tako da, imali smo dosta napadača, ali ne nekog tipa Soklera. Realno pričamo, da nije njega bilo, u kojoj bi ligi danas igrao Radnički? On je sam, da ne preterujemo, doneo 10 do 12 bodova najmanje. Oduzmite te bodove, pa sami izračunajte.”

Vrlo, vrlo često pominjete svoj prvi mandat. Zaista se ne bojite nekog razočaranja u odnosu na prevelika očekivanja navijača i javnosti, kakva nisu retka u sportu kad se neko vrati na mesto uspeha?
“Ma ne! Da sam se bojao, ne bih se vratio. Video sam tu ljubav grada i navijača prema meni, koliko je Igor sebe dao i nisam ostao imun na to. Sad ja da razmišljam da li ćemo uspeti ili ne... To bi me ubilo. Razmišljam od utakmice do utakmice. Radilo se i pre Radničkog, radiće se i posle Radničkog. Igračima uvek kažem da radimo posao koji volimo, a još smo za to i dobro plaćeni. To je smisao mog života. Šta da kažu ljudi koji idu svako jutro u pekaru, ili u rudnik, na građevinu... A, fudbaleri jedan trening dnevno od sat i po i nikad bolje plaćeni. I treba neko da bude nezadovoljan?”

Ester Sokler na meču sa OFK Beogradom na Zlatiboru (@N.Kotlajić)

Kako vam se činila prethodna sezona Mozzart Bet Superlige? Bez vas u njoj... Šta vas je najviše iznenadilo?   
“Tabela je bila realna. Pre svega, čestitam Železničaru iz Pančeva i kolegi Kokoviću, sa kojim sam, eto, jedino i imao prilike da se sastanem prošle sezone, u Kragujevcu, pre Farskih Ostrva. Odigrali smo 1:1, čestitao sam mu i tada, odmah se videlo da je reč o kvalitetnom treneru, koga pre toga nisam poznavao. Sad je i za njega izazovna sezona, da vidi da li on to može da ponovi, da se etablira i da profesionalno ode u neke visine. Fascinantan je taj transfer koji su oni napravili, doveli su igrača za 500.000 evra. To se, recimo, u Sloveniji ne dešava. Moj Maribor, kao najtrofejniji klub tamo, mi smo na zimu doveli Vizingera, platili nešto između 100.000 i 150.000 evra. E, to je ozbiljnost kluba pred Evropu. Tu smo mi kiksali. Čim sam to čuo, rekao sam Slavku da je to bila naša kobna greška. U prvu Evropu smo izašli lagano i desio nam se Mornar. Bog nam je dao drugu šamnsu, a mi ništa nismo naučili. Nikog nismo doveli. Nismo investirali, iako smo imali novac od prodaje Aleksića, mi smo bili totalno pasivni. Rekao sam Slavku, moja je najveća greška što te nisam terao, tvoja što nisi rizikovao. Bila je jako zanimljiva borba za opstanak do poslednjeg minuta i naravno za mene najveće iznenađenje što je TSC ispao. Verujem da će biti najozbiljniji kandidati da se vrate, zadržali su igrački kadar. Nekad je potrebno da odeš korak nazad, da bi napravio dva napred.”

Pomenuli ste Kokovića, on i Jakšić su definivitno iskočili u prvi plan prethodne, a u sledećoj sezoni će biti još mladih trenera u Mozzart Bet Superligi, debitanata ili skoro pa debitanata, poput Marka Neđića, Strahinje Pandurovića, Zorana Rendulića, Nemanje Krtolice...
“Sigurno da je to jako dobro, pogotovo da mladi treneri sa vizijom dobijaju šansu. Mislim da je negde možda i moj dolazak u Srbiju kao tada, pod navodnicima, nepoznatog trenera, podstakao klubove da razmišljaju na taj način, o novim licima na klupi. Možda je baš moj dolazak u Kragujevac bio neki okidač, jer pre toga se zaista jedno 10, 12 trenera vrtelo iz kluba u klub, sada situacija jeste bitno drugačija.”