Filip Kostić – fudbaler starog kova: Nemam tetovaže, društvene mreže retko koristim, ali zato espreso Kevina Trapa...

Javnost je uvek najviše zagledana u golgetere. S pravom, oni čine fudbal primamljivim. Srećom, u Srbiji imamo Aleksandra Mitrovića, sposobnog da redovno trese mreže i Dušana Vlahovića da pogodi na zahtevnom gostovanju u Podgorici... A kad se pomerimo malo od centarforova imamo i krilo koje predstavlja jednu od referenci reprezentativnog fudbala. Uz, naravno, još Dušana Tadića.

Dovoljno je setiti se kako je blistao pod palicom Slavoljuba Muslina u kvalifikacijama za Mundijal u Rusiji, iako je u prethodnim, kad je izborena viza za Katara malo usporio setićemo se pogotka u beogradskom duelu sa Portugalom, skoro da je standardan i u ovim za odlazak za Evropsko prvenstvo, iako statistički ima samo asistenciju Tadiću na premijeri protiv Litvanije.

No, fudbaler Juventusa nepsrestano šparta levom stranom i nije mali broj situacija kad je namučio rivale, pa će valjda i u ovom novembarskom ciklusu kako bi pomogao Orlovima da prvi put posle 2000. dolete na završni turnir kontinentalnih selekcija. Tamo nismo bili još od onog u zajednčkoj organizaciji Belgije i Holandije, od koje smo ispali u četvrtfinalu.

„Sećam se kroz maglu svake utakmice sa tog šampionata. Silazio sam kod dede koji je živeo na prvom spratu, jer je imao veći i bolji televizor od našeg. Bili smo dobri u grupnoj fazi i zahvaljujući golovima Sava Miloševića izborili plasman u drugi krug. Na dan četvrtfinala, igrali smo ceo dan fudbal u školskom dvorištu koje je bilo blizu moje zgrade i čekali sa nestrpljenjem duel sa Holandijom. U glavi su mi i dalje narandžasti dresovi i ona „narandžasta“ atmosfera na stadionu u Roterdamu. Nažalost, u glavi mi je i Patrik Klajvert za koga te večeri nismo imali rešenje“, iscrpno će Kostić u razgovoru sa Nebojšom Petrovićem za sajt FSS.

Otad su prošle 23 godine i nikad bliža Srbija nije bila Prvenstvu Evrope, iako se (i) u ovim kvalifikacijama mučila, ali je pred ciljem.

„Sad smo u sjajnoj poziciji, bod nam fali za plasman na Evropsko prvenstvo. Daleko od toga da je sve gotovo, Bugarska je dobra rerezentacija, što je i dokazala u prvom susretu u Razgradu. Utakmici prilazimo ozbiljno i ponašaćemo se kao da je pobeda jedina opcija. Samo na taj način možemo da nastavimo uspešan niz i da posle dva Svetska prvenstva i plasmana u A diviziju Lige nacija, odemo i na Evropsko prvenstvo. Bio bi to istorijski uspeh za generaciju koja je igrama i ponašanjem apsolutno zaslužila da bude deo najveće fudbalske smotre“.

Pre duela sa Bugarskom na programu je provera u Briselu, protiv jedne od najkvalitetnijih selekcija Evrope.

„Belgijanci pripadaju kremu evropskog fudbala, imaju mnogo igrača koji su nosioci igre u najjačim klubovima iz Liga petice. Biće to odličan test za sve nas da vidimo gde smo u ovom trenutku. Potrebni su nam minuti, to je prilika da dodatno uigramo sve linije tima, korigujemo detalje koji su na prethodnim utakmicama bili problem i spremni dočekamo meč godine protiv Bugarske. Svesni smo šta taj plasman na Evropsko prvenstvo znači narodu, za naše karijere i ne želimo ništa da prepustimo slučaju. Ne zanima nas rezultat meča u Podgorici, razmišljamo isključivo o dobroj igri i pobedi protiv Bugarske.“

U opremi reprezenatcije (© Star sport)

Na tom meču, u Leskovcu, na tribinama će biti samo deca do 14 godina, usled – kako je to UEFA ocenila – rasističkog ponašanja publike na meču sa Crnom Gorom. To otvara prostor za debatu kako bi trebalo tretirati reprezentaciju i da li imamo kulturu navijanja za državni tim.

„Bio sam prijatno iznenađen posetom na prethodnim utakmcama kada smo bili u sličnoj situaciji. Zahvaljujući fenomenalnoj podršci najmlađih, uspeli smo da slomimo otpor Litvanaca na startu kvalifikacija. Sa druge strane, žao mi je što i stariji navijači neće biti na tribinama stadiona u Leskovcu. Nikako da naučimo lekciju, imamo jednu reprezentaciju koja je svetinja i moramo da vodimo računa o tome kako se ponašamo kada dođemo na utakmicu. Očekujem lepu atmosferu protiv Bugarske i na nama je da se toj deci odužimo pobedom i plasmanom na Evropsko prvenstvo“,.

Domaćin narednog leta će bit Nemačka, u kojoj je Fili, igrajući za Hamburg, Štutgart i Ajntraht iz Frankfurta, proiveo osam godina.

„Veže me mnogo lepih uspomena za sva tri grada u Nemačkoj u kojima sam živeo i igrao fudbal. Mnogo me raduje podatak da su sva tri u grupi domaćina Evropskog prvenstva. Srbija kao fudbalska nacija ne sme da izostaje sa završnih turnira. Imamo i timski i individualni kvalitet i jednostavno moramo da budemo deo svakog velikog takmičenja. Hajde najpre da sačekamo utakmicu sa Bugarskom, za sve drugo ima vremena. Ako se plasiramo, stojim na usluzi ljudima iz Saveza oko organizacije boravka u Nemačkoj. Valjda sam za tih osam godina stekao neke kontakte, ako ništa drugo snalazim se dobro sa nemačkim jezikom.“

Iz vremena provedenog u Frankfurtu najviše mu nedostaju druženje sa golmanom Kevinom Trapom, sa kojim je redovno ispijao kafu, kao i igranje basketa sa napadačima kakvi su Luka Jović i Ante Rebić.

„U početku mi je nedostajalo i jedno i drugo. Bilo mi je teško da se naviknem na novi jezik, novu kulturu, drugačiji stil fudbala. Srećom, imao sam Dušana Vlahovića pored sebe i bilo mi je mngo lakše da uhvatim ritam. Važno mi je kad imam čoveka sa kojim mogu da sednem i da popijem kafu. Lepo mi je bilo i u Nemačkoj, zbog Kevina sam i zavoleo espreso i kapućino. Kupili smo aparat za kafu i koristili ga u klubu zajedno sa Jovićem i Gaćinovićem. Kevin je jednom prilikom izjavio da sam se preporodio od kako koristim njegov espreso i nije daleko od istine. Družili smo se i bilo nam je mnogo lepo. Život ide dalje, u fudbalu se sve nekako dešava brzo, karijere nam traju kratko i moramo da koristimo svaku priliku za napredovanje i nova dokazivanja.“

Kako se povremeno može pročitati na stranicama italijanske štampe, tamo Filipa Kostića oslovaljavju sa „giocatore vecchio stampa“. U prevodu, fudbaler starog kova. Razlog: ne voli tetovaže i društvene mreže.

„Po prirodi sam takav. Mnogima je čudno što nemam nijednu tetovažu, nikada me nisu zanimale. Zadovoljan sam izgledom i ono što mi je pri srcu čuvam isključivo za sebe. Vlahović i ja smo isti po tom pitanju, ni on nema nijednu tetovažu. Daleko od toga da imam nešto protiv igrača koji se tetoviraju. Taman posla. Možda i ja jednog dana poželim da nešto slično uradim, ali sada ne osećam potrebu, u redu je ovako. Društvene mreže slabo koristim, čuvam privatni život daleko od očiju javnosti. Imam više vremena da se posvetim porodici, duže spavam, kvalitetnije se hranim i bolje treniram. Zašto bih bilo šta menjao?“.

Kostić je na okupljanje reprezentacije stigao ohrabrem izdanjima u dresu Juventusa, pošto je namestio gol Miretiju za pobedu u Firenci, a onda na meču sa Kaljarijem namestio pogotke Bremeru i Ruganiju.

„Trudim se da korigujem stvari koje nisu bile dobre i napredujem iz utakmice u utakmicu. Adaptirao sam se na italijansku ligu i na sistem trenera Masimilijana Alegrija. Njegova filozofija fudbala mi prija, usavršio sam igru u defanzivi i napravio iskorak u karijeri. Zaslužio sam sve što mi se dešava u poslednje vreme. Imamo najčvršću odbranu u Seriji A, vezali smo šest utakmica bez primljenog gola sve dok nam Kaljari nam je zatresao mrežu, ali nijednog trenutka nije ugrozio našu pobedu. Spremni i puni optimizma očekujemo Derbi Italije protiv Intera", rekao je Kostić.