FK Vojvodina obeležila jubilej: 110. godina postojanja!

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Vojvodina slavi veliki jubilej – 110 godina postojanja! Toliko vremena je prošlo otkako su učenici tadašnje Velike srpske pravoslavne gimnazije 6. marta osnovali novosadski klub. Tim povodom organizovana je Svečana akademija u Srpskom narodnom pozorištu, na kojoj su se prisutni kroz arhivske snimke i pozorišni komad podsetili velikih istorijskih uspeha Stare dame, koja je u dva navrata osvojila šampionsku titulu u bivšoj Jugoslaviji.

Posle toga na platou Pozorišnog trga za sve simpatizere i navijače Vojvodine priređen je koncert novosadskog Big benda.

Prisutnim zvaničnicima, funkcionerioma, igračima svih sportskih sekcija Vojvodine, veteranima, kao i novinarima, obratio se predsednik Sportskog društva i prvi čovek Fudbalskog kluba Vojvodina, Dragoljub Zbiljić.

“Jovan Ljubojević, fudbaler Vojvodine, hteo je da se prva utakmica odigra u Kovilju zbog jedne devojke. Saigrači su ga podržali, odigrali utakmicu i pobedili sa 5:0, a pretpostavljam da je tad osvojio devojku. Od tada naš klub vode vera, strast, emocija, ljubav i samopouzdanje. Rastemo iz godine u godinu i idemo ka velikim rezultatima i ciljevima. Svakog 6. marta se okupljamo da se poklonimo prethodnim generacijama, da ima kažemo da smo svesni svega velikog što su uradili za klub i da učimo iz njihovih pobeda. Obećavam svima da Vojvodina ide ka velikim rezultatima. Imajte poverenja, znamo šta radimo i idemo svi kao jedan. Živela Vojvodina i srećan nam 110. rođendan”, rekao je Zbiljić.

Član prve Vošine šampionske generacije Vasa Pušibrk prisetio se velikog uspeha Novosađana pre skoro šest decenija.

“Čast mi je da vas pozdravim u ime šampionske generacije iz 1966. godine i da svi zajedno sagledamo neprolazne vrednosti našeg kluba. Titula osvojena pre 58 godina sa osam bodova prednosti u odnosu na Dinamo iz Zagreba otvorila nam je vrata elitnog evropskog takmičenja Kupa evropskih šampiona. Te sezone Crvena zvezda je bila peta, a Partizan 11. na tabeli. Posle prve utakmice sa bečkom Admirom znali smo da možemo daleko da doguramo, ali da ćemo izbaciti madridski Atletiko, koji je bio druga dimenzija, u to je malo ko u gradu verovao, jer do tada čitavu večnost nisu izgubili međunarodni meč na svom terenu. Zaustavio nas je tek Seltik, golom kojeg su se i sami igrači Seltika stideli. Daleko od toga da nismo bili svesni vrednosti, imali smo mnogo kvalitetnih igrača, dobro ukomponovanih. Bili smo drski, bezobrazni i drčni, ne u ljudskom, nego u igračkom smislu. Pravi novosadski derani. Govorili smo uvek da ne vredi talenat bez pobedničkog mentaliteta, a taj mentalitet nismo gradili mi u našoj generaciji već smo ga nadogradili od prethodne zlatne generacije, koja je napravila osnov tima u pola belom, pola u crvenom”.

Pušibrk veruje da Voša uskoro može do treće šampionske titule.

“Mi smo tada imali zlatnu generaciju kao odksočnu dasku za titulu, a verujem da je aktulena sposobna da izgradi odskočnu dasku za novi pehar u bliskoj perpsektivi. Imamo dobar, kvalitetan tim, kao i predsednika koji je za kratko vreme stabilizovao klub u svim segmentima. Čast svakome, ali Vojvodina je u poziciji da svima stavi do znanja koliko može i u domaćim takmičenjima, ali i na evropskoj sceni. Kao što kaže Mika Antić: “Svi smo jedno, to je naša snaga”. U ime prve šampionske generacije čestitam vam veliki jubilej”, rekao je Vasa Pušibrk.

Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić istakao je da je Vojvodina od malena deo njegov života.

“Preplavljen sam iskrenim i dubokim poštovanjem prema Vojvodini, koja je bitan deo mog odrastanja i života, kao i onog što danas jesam. Uz Vošu sam naučio kako se voli i poštuje naš Novi Sad. Kao dečak sam dolazio na utakmice i počeo da shvatam značaj ovog kluba. Ta dečja, maglovita sećanja su duboko urezana u pamćenje. Sećam se 1989. i uzbuđenja koje je bilo opipiljivo u vazduhu, kada sam bio okružen armijom navijača našeg kluba. Te utakmice su bile za mene i više od igre”.

Đurić je poručio da je Stara dama danas jedan od najprepoznatljivijih simbola Novog Sada.

“Tog 6. marta 1914. na tromeđi Rotkvarije, Podbare i Salajke rodio se novi srpski klub, kada je u predvečerje Prvog svetskog rata srpska mladež pokazala hrabost i rešenost da formira sportsko društvo. Vremenom je Vojvodina postala jedan od najpopularnijih klubova stare Jugoslavije. Danas je to čast i obaveza. Navijači su mogli da uživaju u majstorijama Vujadina Boškova, Todora Veselinovića, Lasla Lerinca, Miloša Šestića, Slaviše Jokanovića, Siniše Mihajlovića, Gojka Kačara, Miloša Krasića, Dušana Tadića i da ne nabrajam dalje, a sada žele da opet gledaju takve vitezove na našem “Karađorđu”. Vojvodina nije samo sportsko društvo nego insistucija koja stoji rame uz rame sa Maticom srpskom i Srpskim narodnim pozorištem. Voša je klub stradalnika i junaka, koji se dva puta dizao iz pepela. Grb ovog kluba povezuje generacije Novosađana, a ujedno čuva sećanje na legendarne igrače i mečeve. Vojvodina je postala znak jedinstva i jedan od najprepoznatljivijih simbol Novog Sada. Ovo je veliki jubilej i za srpski sport”, istakao je Milan Đurić.

Prethodno je u Temerinskoj ulici postavljen venac na spomen-ploču, na mestu gde je 6. marta 1914. godine osnovan FK Vojvodina, jedan od najstarijih srpskih klubova. Tu čast imali su nekadašnji fudbaler Stare dame Đorđe Vujkov i sadašnji mladi prvotimac Novosađana Lazar Jovanović.