Fudbal nikome ništa ne duguje

Stigao je Atletiko još jednom do polufinala Lige šampiona. Sedmi put u istoriji i četvrti u eri Dijega Simeonea. “Osećaj je kao kad se prvi put sastaneš sa devojkom koja ti se dopada“, objasnio je Koke. I on je, kao i njegovom trener, bio u sva tri prethodna. I sada ponovo jure ušasti trofej, uobraženu devojku koja na njih ne obraća pažnju.

Pre devet, deset ili 12 godina, Atletiko je bio autsajder i borio se protiv mnogo jačih protivnika intenzitetom grupe ratnika predvođene nadahnutim liderom u koga slepo veruju. Od tada je klub narastao, obogatio se, i uspeo da zagrize jedan deo kolača koji su u Španiji uvek držali Barselona i Real. Ali nije se promenilo shvatanje da su crveno-beli uljez u finalnoj fazi Lige šampiona, kao da nisu zaslužili da tu budu. Kao da bi čak za to trebalo da se izvinu “velikima“. Kao da je plasman bio slučajan, i da je gledaocima uskratio neku drugačiju, lepšu utakmicu.

Navijači crveno-belih veruju, ali bojažljivo. Poslednji rezultati im ne dozvoljavaju preteran optimizam. Atletiko je dobio samo jedan od pet poslednjih mečeva. Propalo je finale Kupa Kralja, od lige su davno odustali, a kada se sve igra samo na kartu Lige šampiona, sećanje na preživljena evropska stradanja se vraća kao posttraumatski stres. Uz svest, kao što su upozorili Markos Ljorente i Simeone, da fudbal nikome ništa ne duguje. I da, ako mu i duguje, jednak dug ima i prema Arsenalu koji je uz madridske crveno-bele klub sa najviše odigranih utakmica u evropskoj eliti bez trofeja.

Protivnik je tvrđava teška za osvajanje. Tobdžije su bez obzira na pad kod kuće, u Evropi neporažene, sa samo pet primljenih golova, naspram Atletika koji ima sedam pobeda, dva remija i pet poraza. U Madridu se posebno boje igre iz prekida koja je njima slaba tačka, a u kojoj je Arsenal posebno efikasan.

🔥 Ukucaj promo kod EVROPA i osvoji vaučer od 500 dinara 🔥

Ipak, Kolčonerosi su pod najvećom tenzijom zbog vlastite nepredvidivosti. Postalo je nemoguće da se pogodi kako će igrati ovaj Atletiko, što zbog nejednakog učinka ključnih igrača na terenu, što zbog Simeoneovih strategija koje su sve češće razumljive samo njemu. Nikad se ne sme proglasiti favoritom jer je u stanju da sve upropasti, na isti način kao što je u stanju da odigra blistavo i pobedi mimo svake prognoze. Čak je i Rob Givone, predstavnik novog vlasnika, fonda Apolo, u izjavi koja je trebala da bude hvalospev za novi aktiv, priznao da nije u stanju da gleda utakmice jer se previše nervira.

Dobrodošao među crveno-bele.

Dijego Simeone (©Reuters)

Sada je, uz sve, borba za finale začinjena i jakim emocijama porodice koja se rastaje. Antoan Grizman ide preko Atlantika, Koke, Jan Oblak i Hose Marija Himenes pri kraju su karijera. Poslednji izdanci ratničkog Atletika čeznu i sanjaju da se oproste podizanjem trofeja koji im je u dve prilike tako tragično izmakao.

Francuz je odlučio da ostane do kraja sezone upravo zbog noći kao što je ova. Nakon 96 mečeva u Ligi šampiona u dresu crveno-belih, promašenog penala iz 2016. koji ga još ponekad proganja, njemu fudbal možda nešto i duguje. I nikada se neće znati da li je mogao biti bolji ili gori igrač da njegovu celokupnu karijeru nije uobličio Simeone.
“Dao mi je sve, i ja sam njemu dao sve“, sada govori Grizman opraštajući se od svog trenera i prijatelja.

(3,20) Atletiko Madrid (3,30) Arsenal (2,45)

Uz to, leto preti promenama. Pomalo podseća na Lige šampiona od pre deset godina kada se nakon svake uspešne sezone strepilo jer su igrači odlazili i morao se praviti novi tim. Sada ima novca, ali se ne nalaze zamene za odlazeće legende kluba. Lojalnost i predanost koje se zahtevaju od fudbalera u dresu crveno-belih se teško nadomeštavaju. Motivacija za dolazak na Metropolitano nije ista kao nekada, kao ni tip pojačanja koja se dovode, ali Čolovi zahtevi se ne menjaju.
“Talenat je važan, ali nijedan igrač neće trijumfovati u Atletiku ako nema odgovarajući mentalitet da igra sa Dijegom“, objasnio je Andrea Berta, bivši sportski direktor Atletika, a sada Arsenala.

Ademola Lukman je perfektno ilustrovao situaciju: “Igram intenzivnije, bolje branim. Mislim da sam sad kompletniji igrač“. Bez obzira što se uklopio brzinom koja je retka, posebno među zimskim pojačanjima, i što se na njega može računati u važnim mečevima, Simeone je, kada bi god pomenuo Nigerijca, ukazivao da mora da popravi odbrambenu igru. Bez defanzive u Atletiku nema mesta, i to se teško uklapa sa kreativnim igračima.

Hulijan Alvares se oprobao u “čolizmu“, i po svemu sudeći shvatio da to nije za njega. Bez obzira što on sam niti potvrđuje, niti demantuje, vesti koje upućuju na njegov odlazak u Barselonu su svakodnevne. Čak je i Simeone neodređen.
“Nisam u Hulijanovoj glavi“, odgovorio je na pitanje novinara o budućnosti, kada je donedavno apelovao da treba da se štiti i neguje Atletikov franšizni igrač i novi simbol.

Aleks Baena (©Reuters)

Njemu se ovih dana pridružio i Aleksander Serlot, koji je navodno od kluba zatražio da mu dozvoli odlazak, sa opcijom selidbe u Milano. A osim Lukmana, slabo se ko uklopio. Treba samo uporediti sadašnje nastupe Aleksa Baene sa igrom u Viljarealu, ili Džonija Kardosa u odnosu na prošlu sezonu u Betisu.

Simeonea je Rud Gulit nedavno okarakterisao kao jednog od najboljih trenera istorije, koji ne dobija priznanje koje zaslužuje. Ali Čolo jednako oduševljava, kao što iritira. Neprestano se smenjuju dobri i loši trenuci – svi jednako intenzivni, i teško je zauzeti definitivan stav prema sve kontroverznijem treneru. U trenucima kada prevlađuju emocije, njegova nefleksibilnost i fanatična implementacija istih ideja, dovode do ludila. Kada se hladno sve sagleda, neosporno je da je Simeone jedinstven.

I u taj kontekst treba postaviti Ligu šampiona. Od naredna dva ili tri meča, zavisiće konačna ocena sezone: uspeh ili propast? Bez ijednog trofeja i na četvrtom mestu u Primeri. A s obzirom da je nastupilo vreme promena, to bi moglo da odluči o nastavku ili početku kraja ere Simeone. 

Igrače je pozvao da od samog početka krenu iz sve snage, a Metropolitano da im pruži bezrezervnu podršku. Arsenal je favorit, da, ali to su svojevremeno bili i Barselona i Bajern i Liverpul. Ako Simeoneu išta ide od ruke, to je da igra i pobeđuje iz inferiorne pozicije. Ali Atletiko, više nego protiv Arsenal, igra protiv sebe samog. Ako se kockice poslože, i sastave kreativnost i intenzitet, sve je moguće.

LIGA ŠAMPIONA, POLUFINALE

Utorak

PSŽ - Bajern 5:4 (3:2)
/Kvarachelija 24, 57, Neveš 33, Dembele 45+5, 58 - Kejn 21, Olise 41, Upamekano 64, Dijaz 68/

Sreda

21.00: (3,20) Atletiko Madrid (3,30) Arsenal (2,45)

*** kvote su podložne promenama