Fudbal u ritmu rokenrola: Selta je tim za uživanje

Retka privilegija u modernom fudbalu je da nekog trenera vole igrači, navijači i rukovodioci. Uglavnom se nađe neko ko sa tribina gunđa, u svlačionici podriva autoritet zato što ne igra, a u kancelariji se ljuti što igra ne izgleda prema zamislima. U Selti je drugačije. Tamo Klaudija Hiraldesa doslovce – obožavaju.

Zato što je njihov. Morale su da prođu dve decenije kako bi klub iz Viga dobio šefa stručnog štaba iz provincije Galicija, dovoljno upućenog kako pulsiraju tribine Balaidosa, koliko su reči klupske himne „Oliveira Dos Cen Anos“ prožete emocijama i šta za celu regiju znači Selta. To ni stranci iz Portugala, Argentine i Bugarske nisu do kraja shvatili, niti je uspeo projekat sa poznatim imenom kakvo je Rafael Benites. Selti je bio potreban neko njen. I dobila ga je u liku čoveka rođenog u varoši Porinju, samo 20 minuta vožnje do grada, koji je prekinuo da igra fudbal pred kraj 30. godine, posvetio se trenerskom pozivu i u četvrtak će se u Beogradu pojaviti kao jedno od najprijatnijih iznenađenja La lige u ovoj i prethodnoj sezoni.

Hiraldes je Seltu transformisao od ekipe sklone borbi za opstanak do tima sposobnog ne samo da se kvalifikuje za Ligu Evrope, nego da u njoj igra bitnu ulogu i da sa četiri trijumfa iz sedam utakmica osigura nastavak takmičenja. Gubitnike je pretvorio u pobednike, otpatke u protagoniste, veteranima omogućio drugu mladost, a mladost promovisao i klub je njihov potencijal unovčio.

Zato je Klaudio Hiraldes trener u modi. Beleži dobre rezultate, istovremeno prateći strategiju kluba da razvija talente iz podmlatka. I nema izgovore. Nikad ih ne koristi.

Liga Evrope, četvrtak 21 sat: (2,35) Crvena zvezda (3,60) Selta (3,15)

Pod njegovom komandom Selta igra uzbudljiv fudbal. Kod prethodnika, Rafe Benitesa, bila je traljava. Sad leti terenom. Od sredine marta 2024. kad je došlo do promene na klupi, jer je ekipa bila negledljiva, sve do danas, kad je ponovo kandidat za raspodelu međunarodnih ulaznica (deli šesto mesto sa Betisom), Selta sa Hiraldesom uvek igra na gol više. Dovoljno je pogledati utakmice sa Barselonom (u prošloj sezoni 2:2 i 3:4, u ovoj 2:4), Real Madridom (1:2, 2:5, 2:3, sve do nedavne pobede 2:0), Viljarelom (3:2, 3:4, 3:0), Betisom (2:2, 3:2) da bi se formirao utisak koliko ovaj tim pleni željom da se nadmeće.
„Ako pobedimo 4:3 svaki put, biću srećan, jer se dogodilo ono što sam želeo“, govorio je mladi trener (u februaru će napuniti 38 godina) prošle sezone kad je njegov sastav nizao preokrete.

U ovoj je pronašo drugačiji način da bude visoko pozicioniran. Postao je pragmatičniji. I dalje su mečevi efikasni (poput onog u San Sebastijanu minulog vikenda), ali je pre poraza od Sosijedada (1:3) nanizao pet prvenstvenih utakmica u kojima je osvoijo čak 13 bodova i primio tek jedan gol. Posebno upečatljiva Selta je bila na strani (sve do tog meča u Baskiji), jer je imala najbolji učinak na gostovanjima posle prvog kruga šampionata u istoriji. Ili, kako to objašnjava Jago Aspas:
„Postali smo više orijentisani na kontakt. Sad želimo duel igru, fizički smo jači nego što smo bili. U prethodnoj sezoni smo igrali blistavo, a sad korisno“.

Te reči kapitena su dobile potvrdu na više adresa. Na primer, u prošlom kolu Lige Evrope Selta je sa desetoricom na terenu (posle isključenja Uga Sotela u 30. minutu, zbog čega centrani vezista neće igrati protiv Zvezde) nadmudrila Lil (2:1), pre toga je preokrenula protiv PAOK-a, protutnjala kroz Zagreb i savladala Nicu. A da pritom rezultati u prvenstvu nisu trpeli, za šta je dokaz slavlje na stadionu Santjago Bernabeu (2:0), prvo u Realovom domu posle 19 godina.

Sa kojim resursima je to uradio Klaudio Hiraldes?

U timu ima igrače različitih dobi, ali se uglavnom oslanja na mladost. Ne bilo koju, nego onu koju poznaje. Jer, pre nego što je dobio šansu u prvom timu, Hiraldes je brinuo o budućim naraštajima Selte u mlađim kategorijama. Znaju se u dušu. Godinama su bili zajedno, jednog po jednog promovisao je u seniore i sad se oslanjanja u velikoj meri na igrače kao što su: Havi Rodriges, Karlos Dominges, Manu Fernandes, Serhio Kareira, Havi Rueda, Ugo Sotelo, Migel Roman, Ugo Alvares, Pablo Duran. Niko od njih nije veliko ime. Da li će postati? To niko ne može da zna? Da li će na njima klub zaraditi? Izvesno, jer je prošlog leta posle bezmalo 700 minuta na terenima La lige prodao Fera Lopesa Vulverhemptonu za 23.000.000 evra, a onda darovitog kreatora vratio u Galiciju pred kraj aktuelnog prelaznog roka na pozajmicu.

Dakle, mladost – može.

(Reuters)

Doduše, uz podršku starijih. Borha Iglesijas je prvi strelac tima (12 golova u svim takmičenjima), čime je demantovao govorkanja da je njegovo vreme prošlo kad nije uspeo da se snađe u šampionskom timu Leverkuzena gde se otisnuo na pozajmicu iz Betisa. Prekaljeni Markos Alonso drži odbranu, rumunski golman Andrej Jonuc Radu je prešao put od nipodaštavanja na početku sezone (kad je stigao posle sporednih uloga u Seriji A) do važne karike u ovoj fazi, a, bez obzira na to da li igra ili samo sedi na klupi, ovaj tim se ne može zamisliti bez Jaga Aspasa. Znameniti kapiten daje šmek i prkosi vremenu. Kad ne ide – uđe. Kad je potrebno da se „zatvori“ utakmica – tu je. Pred kraj karijere njegova uloga je promenjena i više nije glavni igrač, ali je glavna faca i o njemu ćemo naširoko u četvrtak, na dan meča sa Crvenom zvezdom.

Pritom, Hiraldes ima i došljake iz Švedske, od kojih je Karls Starfelt svetionik u odbrani, a Viliot Svedberg zasvetluca u napadu (dva majstorska gola Realu), igrače kojima ne ide kako se očekivalo (Feran Đutlga i Brajan Saragosa nikako da se „upale“) i onog kome najviše veruje od svih. Kad diktira tim za utakmice La lige prvo izgovori Ilaiš Moriba, a onda oko njega ređa ostatak tima. Gvinejac koji je iznikao u Kumanovoj Barseloni donosi mišiće na sredini terena i predstavlja tačku oslonca tima koji dosta polaže na trčanje i kontranapade. A pritom je tehnički nadaren o čemu bi mogle verodostojno da posvedoče partije Oskara Mingese koji tutnji desnom stranom i ne zna se da li je bek, krilo ili ponekad napadač, pa nije ni čudo što je na radaru Juventusa.

Tako posložena ekipa, u formaciji 3-4-3 sklona je rotacionom sistemu, čime Hiraldes kontorliše ego pojedinaca i potrebe tima. Zato igraju maltene svi. I zato se dugo, baš dugo, nije iz svlačionice (u kojoj je, nažalost, često povređen Mihajlo Ristić) čulo nezadovoljstvo statusom. I svi daju golove. Čak 17 fudbalera Selte je od početka sezone našlo put do mreže. Impresivno.

U jednom trenutku Selta je bila u seriji od 18 mečeva na kojima je pogađala cilj, a taj zastrašujući napadački stil pripisuje se orijentaciji Hiraldesa da juriša bez obzira na to šta piše na semaforu. Uostalom, otkako je on trener na utakmicama ovog kluba, prosek golova je 3,26 po meču. Još nešto: od 29 pogodaka u La ligi, čak 12 su autorizovali rezervisti. I to ilustruje kako tim diše. Bez zavisti. Hiraldes non-stop menja i zato su svi zadovoljni, jer znaju da nisu otpisani.

„Moj prioritet je uvek bila La liga, a ne Liga Evrope“, uporno ponavlja Hiraldes, nagoveštavajući da je cilj Selte da se kroz domaće takmičenje još jednom kvalifikuje za internacionalno, čiji deo nije bila osam godina. Sad kad je u prilici da se nadmeće sa klubovima većih budžeta i poznatijih imena, ne želi da propusti priliku, iako je prvenstvo počela katastrofalno i sve do desetog kola i pobede na El Sadaru protiv Osasune (preokretom, od 1:2 do 3:2) nije znala za trijumf.

(Reuters)

Hiraldes je čovek koji prati emocije. Zato izvedba Selte liči na koncert rokenrol benda. Dok Sotelo i Alvares razvijaju kontre kao da svira električna gitara, kad Mingesa kontroliše stranu to odjekuje zvuk bas gitare, a kad Borha Iglesijas daje golove čuje se bubanj. Ne uživaju svi u tim zvucima, jer neko voli klasiku, a neko sentiše, ali na Balaidosu su se opredelili za ovaj pravac. Pevaju i uživaju.

U ritmu sa muzičke scene Kladio Hiraldes je proletos produžio ugovor do juna 2027. Većina dečaka iz podmlatka je „osigurana“ do 2028. To je jasan pokazatelj projekta kojima rukovodi Marijan Murinjo, jedna žena u predsedničkoj fotelji kluba iz La lige, inače ćerka bivšeg predsednika Selte, Karlosa Murinja. Pod njegovim vođstvom Španci su se oslanjali na Luiša Kampoša, kao savetnika, iako je Portugalac istovremeno radio u Pari Sen Žermenu. Onda su se opredelili za zaokret i poverili su funkciju sportskog direktora Marku Garsesu, a Meksikanac posle samo tri meseca smenio Benitesa i rešio da rizikuje sa Hiraldesom. Bila je to kocka, ali kao u jambu, stala je na šesticu i trener koji je vezan za klub od 2015. kad je počeo da se dokazuje u mlađim kategorijama i te kako dobro zna čime raspolaže i kako time da upravlja.

Hiraldesov uspon je meteorski. Dve sezone pre nego što je zamenio Rafu preuzeo je uzde rezervnog tima i iz Treće lige izborio baraž za mesto u drugoligaškom društvu. To su isti oni momci koji sad igraju za seniore. I to dobro. Sa njima se identifikovao ceo Balaidos. Kao i sa Klaudijom, jer ranije nije bilo kontinuiteta struke, jer su se Karlos Karvaljal i Rafael Benites zadržali tek oko 30-ak mečeva.

Hiraldesu se veruje. Zato što mu ekipa ima boju, miris i ukus, zato što miluje loptu, zato što je u gornjoj polovini tabele, zato što je obezbedila nastavak takmičenja u Ligi Evrope i zato što je klupska kasa otkako je on tu transferima obogaćena za više od 70.000.000 evra.