Fudbal u Španiji je uživanje... Još kad pobeđuješ Real, Barsu, Atletiko

Zanimljivo, na sličan način je pao i Atletiko. Ovaj Atletiko koji igra spektakularno (u utorak veče dao pet golova Hetafeu i plasirao u polufinale kupa), vezao je 15 pobeda u svim takmičenjima pre nego što je stigao na Butarke, gde mu je presudio Matija Nastasić. Pogađate, posle kornera.
„Danima pre meča sam govorio supruzi Dijani i bliskim ljudima da imam osećaj da ćemo dobiti. Ne zato što sam prorok ili pun sebe, nego što su mi ’izmicali’ na prethodnim utakmicama otkako sam u Španiji. Baš nije bilo sreće. I neko je u tim razgovorima pomenuo da mu baš od velikih klubova nedostaje jedino Atletikov skalp, pošto sam dobijao i Sevilju sa Betisom i Bilbao i Velensiju i Deportivo, Viljareal... Na mečevima sa velikanima morate da imate sreće, a mi smo je očigledno zaslužili na nekim ranijim susretima. Tako se pogodilo da Hulijan Alvares pogodi prečku, Antoan Grizman stativu, da pred kraj susreta Francuz ne iskoristi penal... A mi imali Nastasića spremnog da dočeka centaršut iz kornera. Pritom Dijego Simeone nije slao na teren rezerviste ili nešto kalkulisao pred meč Lige šampiona, bio je to najjači Atleitkov sastav, što me ispunjava. Videlo se i po mojim reakcijama koliko mi je značilo“.

Makar koliko i činjenica da je ušao na listu odabranih Srba sa najmanje 200 utakmica u Primeri. Osim Đukića (368), Kovačevića (261), Miloševića (241), Paunovića (213), Jokanovića (208) na njoj je i Nemanja Maksimović (222), međutim, bivši član Valensije i Hetafea je uskraćen za pobedu nad Barselonom.
„Ponosam sam što trajem u elitnom rangu i što nikad iz njega nisam ispao. Igrao sam za četiri kluba, sarađivao sa osmoricom trenera i znam iz direktnih razgovora sa njima i sa rukovodiocima koliko me cene. U redu, nisam možda atraktivan fudbaler, ali svaki put kad su me dovodili, uvek su govorili da tačno znaju šta od mene mogu da dobiju. Čak mi i prija što me tako posmatraju, jer znam da ću doprineti ekipi, trčanjem, postavljanjem, uklizavanjem, sprečavanjem kontre ili pokretanjem akcije. Ljudi znaju šta i koliko dajem. Nisam nikad razmišljao da li sam mogao više, da već imam 250 ili 300 mečeva u La ligi, mada bi se to verovatno desilo da nisam zastajkivao nekoliko puta usled povreda. A i tad su navijači, čelnici, saigrači i treneri bili uz mene. Razume se, uz porodicu, kao najveći oslonac“.

Leganes daje dva ili više golova protiv Real Madrida, kvota 3,80

Kad je leta 2016. iz Humske stigao u Betis, niko nije mogao da pretpostavi da će Brašanac ovoliko trajati na najvećoj pozornici zemlje aktuelnog prvaka Evrope.
„Ni ja nisam gledao toliko unapred. Na početku mi je bilo bitno da ostavim dobar utisak u premijernoj sezoni i da u narednoj potvrdim da to nije bilo slučajno. Želeo sam kontinuitet i dobio sam ga. Posle Betisa i Alavesa sve je bilo lakše, jer sam se već navikao na zakonitosti takmičenja“.

I ono se menjalo. La liga je ne tako davno bila liga Lionela Mesija i Kristijana Ronalda, sad je liga Kilijana Ebmapea i Roberta Levandovskog, Vinisijusa Žuniora, te Lamina Jamala, Pedrija, Gavija, Nika Vilijamsa, kao nekih od predstavnika španske reprezentacije.
„Prilikom dolaska možda nisam toliko pomno, da ne kažem stručno, pratio dešavanja u takmičenju. U međuvremenu sam se zainteresovao i čini mi se da najveća razlika nije u promeni stila, jer Barsa uvek igra isto, samo nekad uspe, nekad ne, Real insistira na zvezdama svetskog formata, ali je počeo da dovodi fizički moćne igrače poput Belingema ili Embapea, možda se Atletiko malo menja, ali je najveći zaokret napravljen kod ’takozvanih’ malih klubova. Na primer, Levante je ranije imao Hosea Kampanju koji je sjajan individualac, ali je ispao iz lige; Espanjol sa Hoselom i Brajtvajtom, koji su špicevi za Real i Barsu, takođe. Kad su ti manji klubovi promenili trend i počeli više pažnje da obraćaju na takmičarski aspekt, a manje na estetiku, prvenstvo je postalo zanimljivije i zato se dešava da doslovce svako svakog može da pobedi. Pogledajte ove sezone, tri kandidata za titulu imaju zbirno deset poraza i još 13 nerešenih ishoda, a tek zagazili u drugu polovinu trke“.

Duel sa Partijem tokom duela Alavesa i Atletika (Reuters)

Tokom vremena u Španiji, Darko je svedočio i tamošnjoj sportskoj kulturi, pa se i sam odvikao od ovdašnjeg načina razmišljanja.
„Nemojte mislite da ovde nema polemika ili pritisaka. I te kako su prisutne. Evo šta se samo dešava oko suđenja minulih sedmica. Samo je to nekako lepše upakovano, argumentovano, bez niskih udaraca. I ne traje u nedogled. Dan, dva, tri najviše posle utakmice, zato što sledi nova. Iskusio sam i šta znači poštovanje svih aktera meča. Na primer, još sam bio u Betisu, gostovali smo Realu, imali aktivan rezultat, kad me Kejlor Navas posle istrčavanja van kaznenog prostora zaustavio u gol šansi. Nije dobio ni karton!? Tad nije postojao VAR, pa mi se sudija te utakmice Mateo Laos u poluvremenu izvinio i rekao da je pogrešio. Nije samo do reči, nego do načina na koji je postupio. Osetio sam ljudskost u njegovom ponašanju i svaki naredni put kad bismo se sretali ukazao mi je ogromno poštovanje. To je potrebno našem fudbalu, sportu generalno. Poštovanje svakog aktera. Povrh svega poverenje. U Srbiji se ono izgubilo i bojim se da će proteći dosta vremena pre nego što ga opet uspostavimo. Španija je u tom smislu daleko zdravija sredina i zato u njoj – uživam“.

Uživaju i drugi sa njim. Osasuna (za koju je najviše igrao) dala mu je novi ugovor kad se saznalo da mora na operaciju prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, što je još jedan pokazatelj kako se klub odnosi prema igraču; Leganes ga je vratio i omogućio šansu da uhvati zalet baš posle te povrede kroz dvadesetak utakmica u Drugoj ligi; Alaves razbuktao maštu o plasmanu u Evropu; Betis da iskusi derbi sa Seviljom i igra u prelepom ambijentu.
„Ispostavilo se da sam igrao za klubove koji imaju strastvene navijače i kojima je baš stalo kako se tim ponaša, kakvu energiju emituje, nebitno kakvi su rezultati. To me ispunjava, jer sam i sam takav. Zato smo se i ’našli’. Bilo je situacija kad sam možda bio ljut, jer nema fudbalera koji voli kad je na klupi, možda sam pomislio da bi bilo zgodno da odem u neku drugu ligu, ali to me kratko ’držalo’. Ovde baš igram fudbal za dušu“.

U takvom ambijentu, Darko Brašanac je imao priliku da iskusi derbi grada Sevilje (Sevilja – Betis), bude akter „prijateljskog derbija“ (Osasuna – Sosijedad), igra na Nou Kampu, Santjago Bernabeu, Mestalji, svedoči kako izgleda novi San Mames i jedino što, zbog politike Atletik Bilbaa, neće nikad biti u prilici da obuče dres tog kluba. No, jedan Brašanac možda hoće.
„Sin Matej je rođen u Baskiji i prilikom proslave rođendana stigla mu je čestitka od Bilbaa. I meni je rečeno da će pratiti njegov razvoj, jer vode računa o svim kandidatima za mesto u timu. Pre svega vode računa o ljudima, jer su meni poslali poruku podrške u trenucima kad sam bio povređen, iako nikad nisam igrao za njih. To je gospodski klub u svakom smislu. Evo samo jednog detalja: pored gostujuće svlačionice nalazi se mali teren sa veštačkom travom kako bi igrači na njemu mogli da se pripreme pre izlaska na zagrevanje. To sugeriše da Bilbao doslovce o svemu vodi računa i da na isti način kao što tretira svoje fudbalere uvažava i rivale. E, zato uživam“, dodao je Darko Brašanac prilikom javljanja iz Španije u osvit duela sa Realom.

Ako su u istoj sezoni pali Barselona i Atletiko, ko sme da mu zabrani da sanja da će opet oboriti Kraljevski klub?

KUP KRALJA, ČETVRTFINALE

Utorak

Atletiko Madrid – Hetafe 5:0 (3:0)
/Simeone 8, 17, Lina 42, Korea 76, Sorlot 82/

Sreda

21.00: (7,00) Leganes (4,50) Real Madrid (1,45)

Četvrtak

19.30: (1,80) Sosijedad (3,50) Osasuna (4,70)

21.30: (7,00) Valensija (4,50) Barselona (1,45)

*** kvote su podložne promenana