Gajas Zahid: Barsini dečaci igraju kao da nisu mladi, to hoću da vidim i kod Partizanovih

Pojačanja iz ambulante. Dok čekaju potpise novajlija, možda će se Grobari najviše obradovati doprinosu igrača koji su im već pokazali koliko mogu da budu uticajni. Ibrahim Zubairu neće na teren pre druge polovine septembra, ali zato će Gajas Zahid nešto ranije početi da igra i to u projekciji znači bar 20-ak golova zahvaljujući učinku dvojice stranaca.

Zadesile su ih identične sudbine, samo u različitom vremenskom periodu. Dok je afrički krilni napadač podvrgnut operaciji početkom aprila kako bi sanirao posledice dvostrukog preloma noge, Norvežanin pakistanskog porekla je u završnom periodu oporavka od kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta levog kolena. Zajedinički imenitelj staradanja crno-belih ofanzivaca je Radnički 1923, pošto se momak iz Gane povredio na stadionu „Čika Dača“, a nekadašnji član Panatinaikosa i Ankaraguduža u Humskoj. Kad bi mogli, verovatno bi ubacili u ugovor klauzulu da više ne igraju protiv Kragujevčana, ako su već toliko malerozni za obojicu.

Zahid ističe da mu je ovo najduže bolovanje u karijeri, jer je prvi put osetio posledice ozbiljne povrede, ako se zna da je prethodno pauzirao najviše pet sedmica, usled istegnuća ligamenta kolena u sezoni koja je prethodila kovidu. Ovo sad je ozbiljnije i zato zahteva strpljenje u lečenju.
„Dobro sam, iako ponekad osećam blagu nelagodu, ali kako vreme prolazi sve sam bolji. Zadatke na treningu sprovodim na zadovoljavajući način, ne osećam nikakve probleme i uskoro ću se u potpunosti priključiti timu. Ne znam koliko će ovaj program trajati, zasad mogu samo zagrevanje i neke jednostavne vežbe da odradim sa ostatkom tima, ostalo vreme treniram individualno, pa ćemo iz dana u dan procenjivati kako koleno reaguje na opterećenje“, ističe Zahid tokom razgovora za Mozzart Sport.

Razumljivo bi bilo ako bi posle jedne od najkomlikovanijih povreda u svetu sporta osetio strah kad je potrebno da uđe u duel.
„Zasad nisam bio u takvoj situaciji, mada pretpostavaljam da će se javiti osećaj nalik strahu. Pretpostavljam da je bojazan od duela deo procesa oporavka, ali se nadam da taj scenario mogu da prebrodim što pre. Naravno da će biti direktnih sučeljavanja sa kolegama u igri, valjda ću im se prilagoditi na odgovarajući način“.

Od šest do devet meseci obično traje oporavak posle operacije prednjeg ukrštenog ligamenta, što znači da Zahid maltene neće biti u prilici da igra takmičarski fudbal na početku kvalifukacija za plasman u Ligu Evrope, niti u uvodu šampionata Srbije.
„Nemam precizan odgovor na to pitanje. Tačno je lečenje od ove povrede traje koliko si naveo, u nekim slučajevima čak godinu dana, da biste bili skroz fit. Stvarno ne znam kad ću biti spreman da dam celog sebe, 100 odsto u mečevima maksimalnog intenziteta. Ne znam da li će to biti za mesec, dva ili tri. Zvanične utakmice su na programu za mesec dana. Nadam se da bih u najmanju ruku mogao da pomognem, učestvujem ulascima sa klupe, a ne mogu da obećam kad ću se vratiti na pređašnji nivo. Ovo je proces koji moram da pratim“.

Bez obzira kad će se to desiti, ostaje pitanje da li će 30-godišnji centralni vezni biti igrač kakvim ga je naša javnost upoznala ili u podsvesti ima sumnju da će pasti ispod očekivanja.

„Ne razmišljam o tome. Nikad nisam bio u ovakvoj situaciji, zato ne mogu da znam kako ću se ponašati u budućnosti. Posvećen sam tome da se na teren vratim što jači. Koji ću nivo dostiću pokazaće vreme. Čak ni ja ne mogu sebi da odgovorim šta me čeka. Zasad sam fokusiran na svakodnevni rad“.

BLAGOJEVIĆ IMA PRECIZNE IDEJE, IGRAČI SE KOD NJEGA OSEĆAJU KOMOTNO

(FK Partizan)

A to ujedno znači i fudbalsko upozavanje sa Srđanom Blagojevićem, jer se Zahid povredio u drugom mandatu Sava Miloševića, nije imao priliku da bude akter utakmica pod komandom Marka Jovanovića (kraj 2024), niti aktuelnog šefa stručnog štaba.
„Nismo Blagojević i ja pričali o konkretnim zahtevima, niti sam odradio ceo trening sa ekipom da bih mogao da znam gde me tačno vidi i kako se snalazim pod njegovim instrukcijama. Radujem se saradnji, jer sam tokom proleća gledao sve utakmice i svidelo mi se šta sam video u igri Partizana. Naročito do plej-ofa. Kasnije je bilo oscilacija. Primetio sam da Blagojević ima preciznu ideju kako želi da ekipa igra. Postoji sistem, voli da gradi akcije iz poslednje linije, da bude protagonista, a sve vreme igrače odlikuje samopouzdanje, osećaju se komotno kad je lopta u njihovom posedu. Plan je da dominiramo u utakmicama, a baš to i ja volim“.

Da li je to moguće sa ovom grupom igrača, naročito ako znamo da su desetorica otišla, a da je veliki broj mladih dobio šansu za dokazivanjem?

„Sve je moguće. Tačno je da imamo dosta dečaka iz podmlatka, ali to je savršena situacija za mlade fudbalere. Sad im je šansa da se pokažu i dokažu. Ako su dovoljno gladni...“

Vidite li je u njihovim očima, gestovima, potezima?

„Tek nekoliko treninga sam odradio posmatrajući ih sa drugog kraja terena. Lakše bih mogao da ih ocenim da sam u potpunosti deo grupe. Jedva čekam da igram sa njima, kako bih se uverio da li i koliko žele da uspeju. Pretpostavljam da im je takmičarski duh izražen. Videlo se to na mečevima Superlige minulih meseci. Bore se, guraju preko granice bola, stvarno pokazuju spremnost da pomognu timu. E, sad, kad ekipa zavisi baš od mladih kao što je slučaj sa našom, želim da vidim još toga. Sad je trenutak da izađu na scenu i isporuče ono što znamo da poseduju. Zato imaju idealnu startnu poziciju, da pokažu zbog čega su odrasli u Partizanu i da su spremni za iskorak u karijerama. Siguran sam da će uspeti, jer su dobri momci, naporno rade“.

Možete li da se setite kako je bilo vama u dobi u kojoj su sad oni?

„Igrao sam u Valerengi, a kad su me prebacili u prvi tim mislio sam da sam najbolji igrač, što je pogrešno. Sve je stvar stava. Nema nikakvih problema ako misliš da si najbolji, ali onda demonstriraj to. Na primer, uvek sam znao šta mogu da uradim s loptom u nogama i čim sam dobio šansu to sam pokazao. Postoji razlika između toga da misliš da si najbolji i da si „nabeđen“. Samo pokaži da si samouveren. Treniraj poput ludaka svaki dan. To je put. Znam kako im je i ne bih voleo da kod ovih momaka vidim odsustvo gladi za uspehom. Jeste mladi, ali preuzmite odgovornost. Naročito sad kad je kadar podmlađen“.

MLADI, PREUZMITE ODGOVORNOST I POKAŽITE DA STE ZA OVAJ TIM

Okružen mlađarijom (FK Partizan)

Rekoste da je sve moguće bez obzira na godine, ali samo jedan klub na svetu može da priušti da prekomanduje maltene deset dečaka iz podmnlatka u prvi tim, a da rezultati ne ispaštaju. Naravno, Barselona. Partizan nije ni nalik Kataloncima i zato javnost brine hoće li sa postojećim kadrom učinak biti zadovoljavajući?

„Naravno da se nadam dobrom učinku. Pogledajte kako smo izgledali od zime do danas, bilo je i tad na terenu dosta mladih i sve do plej-ofa delovali smo dobro. Potom je bilko problema protiv jačih ekipa. Što više igraju, to su iskusniji i zato se nadam da će im iskustvo stečeno od početka 2025. koristiti baš da ga konvertuju u preuzimanje odgovornosti. Sam si pomenuo Barselonu. Eto, vidimo njenu decu. Kad uđu u prvi tim, odmah preuzimaju odgovornost i igraju sa takvim samopouzdanjem da ne možeš da primetiš da su mladi. Neka naši makar pokušaju. Ne bi trebalo samo da učestvuju u utakmici, nego da pokažu da su dovoljno dobri za ovaj tim“.

U njemu je ogroman razlika u životnoj dobi između starosedelaca i mlađarije. Prosek godina jedva iznad 22.
„Ne bih rekao da smo im roditelji, ali im dajemo primere. I to dobre. Natho, golman Jovanović, ja... Svi im pomažemo da budu najpre kvalitetni ljudi, potom što bolji igrači. Na njima je da to shvate“.

Partizan nije igrao u grupi UEFA takmičenja prethodne dve sezone i sad je plasman u ligašku fazu označen prioritetnim. A da li je izvodljiv, u postojećim okolnostima?

„Svesni smo da krećemo od prvog kola, što otežava situaciju, međutim, ako budemo izgledali kao tim onda je i to moguće. Kad sam došao u Beograd bilo je kasno da bih bilo šta promenim, jer je Partizan izgubio na gostovanju u Danskoj od Nordsjelanda 0:5 i kasnije ostao bez plasmana u Ligu konferencije. Prošlog leta smo morali da uđemo u Evropu, imali smo tri šanse, a najbliži smo bili u revanšu sa Luganom, imali smo rezultatsku prednost i igrača više. Da smo tad bili mudriji osigurali bismo makar mesto u Ligi konferencije. Uveren sam da smo bili bolji od Genta i na našem i na njegovom terenu, samo nismo imali dovoljno sreće. Trebalo je da dobijemo meč kod kuće, stvorili smo pet šansi, a Belgijanci nam dali gol maltene iz jedinog šuta na gol. I tamo smo stvorili prilike, neke sam i ja, imao, ali smo opet poraženi“.

KAD STE TO VIDELI DA SE NE VRAĆAM U ODBRANU? POGLEDAJTE KOLIKO TRČIM

Zahid i Natho (Star sport)

U tih šest kvalifikacionih utakmica Gajas Zahid i Bibars Natho nijednu nisu počeli zajedno, što je velika promena u odnosu na prvu sezonu Norvežanina u Humskoj, kad su Izraelac i on delovali maltene kao tandem ofanzivnih veznih. Naravno, neuporedivi su intenziteti mečeva u Evropi i onih u Mozzart Bet Superligi, ali izazivaju polemiku u javnosti da li takve tipove igrača koristiti istovremeno ili je korisnije ako jedan drugog menja?
„Kad sam došao, većinu utakmica smo Natho i ja igrali zajedno u mojoj prvoj sezoni. Više volim da budem iza njega, ne kao „šestica“, već kao „osmica“. Kod Igora Duljaja samo uglavnom dejstvovali maltene kao dve „desetke“, svako je držao svoju stranu, onda sam se ja pomerio na „osmicu“, ali suštinski nije bitno. Što više kvaliteta imaš u ekipi to je bolje. Ne razumem zašto ne Partizan ne bi mogao da igra sa nama dvojicom istovremeno. Čak bi trebalo bi da bude još više takvih igrača“.

Poenta je da deo javnosti smatra da Natho i Zahid nisu u stanju da igraju kvalitetnu odbranu i da trče nazad posle izgubljene lopte, odnosno da ostatak tima trpi zbog toga. Posebno u zahtevnijim mečevima.

„Onda morate da pogledate moje brojke u smislu tračanja! Kad su to navijači videli da se ne vraćam u odbranu? Otkako sam ovde moji rezulati trčanja su visoki. Kad su u pitanju prvenstveni mečevi igramo malo drugačije, lopta je uglavnom u našem posedu, ali ako govore o evropskim susretima, morate da vidite kako je bilo tada. Ako nisam u prva tri fudbalera u kadru po obimu trčanja i intenzitetu, onda slobodno možete da mi zamerite. A uglavnom sam u vrhu, prvi ili drugi. Zato ne razumem zašto ljudi tako rezonuju. Verovatno nas posmatraju kao ofanzivne igrače, koji ne obraćaju veliku pažnju na odbranu. Mogao bih da razumem ako nam zameraju da ne odrađujemo isti posao u defanzivi kao ostali, ali evo, u evropskim utakmicama sam bio uglavnom partner Kervinu Arijagi na poziciji zadnjeg veznog i odradili smo posao u defanzivnom smislu. Nisu isti zadaci za Natha kao „desetku“ ili mene kao „šesticu“ na planu defanzive“.

Obojica ste nedavno produžili saradnju, uz redukciju plata. Znate kako pojedinci tumače: odmah gledajuukrštenicu, vi imate 30, Natho 37 godina...
„Tačno, ali ono što nam Bibars daje napred niko drugi nam ne pruža. Moramo da se zapitamo šta želimo i šta nam je važnije. Natho će se kroz golove i asistencije pobrinuti da dobijamo utakmice. Možda ne trči kao ostali momci, što je prirodno u njegovoj životnoj dobi, ali još mi nije pokazao da smo sa njim slabiji. Da, možemo zajedno. Igrali smo tako u sezoni 2023/24 kad smo sve do marta bili smo prvi na tebeli. Tad nismo imali problema. Osim toga, videli ste šta je uradio Natho u tek završenoj sezoni. Ko će nam to doneti nego on?“

Kad smo već kod brojki, šta ste sebi zacrtali, posle dve „krnje“ sezone u kojima zabeležili deset golova i 13 asistencija?

„Ne mislim o tome, mogu samo da kažem da me asistencija raduje više od gola. Zavisi i od pozicije, možda ću nekad dati ključnu loptu, koja pravi razliku, takozvanu predasistenciju. Uvek sam imao dobar učinak, ali suštinski nije ni bitno ko će kakav učinak imati, sve dok tim pobeđuje“, samouvereno je zaključio Gajas Zahid razgovor za Mozzart Sport.