Gde ste pošli?

Jer, kada se malo bolje pogleda, emocije sklone u stranu, ne reaguje na prvu loptu i posmatra šira slika, da li je ovo odgovornost ili sklanjanje, da ne napišemo bežanje? Na kraju krajeva, gde su ti ljudi pošli i kome misle da ostave ionako izranjavan Partizan, kao pogodan plen za nastavak mrcvarenja kome je bio izložen tačno deceniju, koliko je klubom rukovodio VVV triling, kasnije preimenovan u tandem?

Najlakše je odustati zbog komentara u virtuelnom svetu. Povući se zato što je neko nešto napisao na Instagramu. Je li to odgovorno ponašanje? Ili je potrebno čuti ljude koji iz sedmice u sedmicu dolaze na stadion, pa neka ih je i 3.000 koliko ih je inače u proseku na tribinama ili bezmalo 30.000 koliko će u četvrtak doći na revanš poslednjeg kvalifikacionog kola za plasman u Ligu konferencije? Da li je neko od njih vikao „uprava, napolje“ ili „Saša, odlazi“, pa da se taj glas naroda posluša? Imalo bi smisla, još kako, da se to zaista desilo, ali je pravo pitanje pred kim se to uprava povlači ako je rođeni navijači brane. Teško je razumeti da više vode računa o tome šta se piše po društvenim mrežama, koje jesu jedan od dominantnih faktora vremena u kome živimo, nego o porukama bivših igrača poput Gorana Troboka, Vladimira Volkova, Stefana Šćepovića, pa čak i prvotimaca iz suprotnog tabora, poput Saše Stamenkovića. A ko zna koliko još ljudi na sličan način rezonuje.

Taman sada kada su u klubu partizanovci glavom i petom, na svim pozicijama, od predsednika do trenera Teleoptika, ne deluje logično da se taj trend odjednom prekine, bez garancija da će se nastaviti sa nekim novim ljudima. U redu, nema rezultata, ali ne mali broj navijača spreman je da proživljava bolne trenutke sa Sašom Ilićem, Dankom Lazovićem i Markom Jovanovićem pre nego sa Milošem Vazurom, na primer. Ili nekim sličnim, bez obzira na ime i prezime, ali sa velikim znakom pitanja kada su u pitanju profil ličnosti i interes(i).

Ovi ljudi greše, nego šta, ali makar su im namere čiste. I zato ima smisla što navijači od njih traže da ostanu. Da nastave da rade i da to što su zabrljali pokušaju da isprave. Niko nigde nije bezgrešan, a ovo su njihovi počeci i propusti su očigledni.

(Star sport)

Lajić bi napokon trebalo da proširi Upravni odbor i zavede red, a Forcanova da dovede sponzore, pošto na tom planu oboje kaskaju. Lazović je doveo pojačanja sumnjivog kvaliteta. Neka dovede bolje. Petrović se nije pretrgao brzim reakcijama na tržištu. Neka ubrza u finišu ovog prelaznog roka ili neka se spremi za zimski. Izgleda kao svetogrđe bilo šta savetovati Sašu Ilića, ali posmatrano sa strane najbolje bi bilo da manje druguje sa igračima, jer mora da zaboravi na ulogu fudbalera i da se ponaša kao treneri kakvi su mu nekada bili Vladimir Vermezović, Aleksandar Stanojević ili Marko Nikolić. Da pokaže čvrstu ruku. A i Marko Jovanović, da ne šalje strelice ka upravi kada mu nije po volji, koliko god bio u pravu (a jeste u pravu), nego da šmekerski podnese kada je teško. Da svi zajedno muški izdrže. A ne da se povlače.

Šta je alternativa?

Ko da vodi klub od petka? Ili, ko da ih nasledi krajem septembra? Je li se pojavio neko sa planom za spas? Postoji li opozicija spolja ili je zapravo Danko Lazović u pravu kada kaže da su unutrašnji odnosi potresli Partizan?

Svi znamo odgovore na ta pitanja, ako su uopšte pitanja.

Još sujete i ega vratilo bi klub koju godinu unazad i navijači ne bi da svedoče mučnim scenama od proletos kada je trajala borba za prevlast, tokom priprema za Skupštinu. Pretpostavka da to neće uticati na tim jednaka je verovanju da će neki Arapin doći u Humsku i na sto istresti džak novca. Uostalom, videli smo pre samo nekoliko meseci kako je ekipa tumarala hodnicima tame dok je osluškivala šta se dešava u rukovodstvu. Ni sada ne bi bilo drugačije.

Odlazak Saše Ilića unervozio bi navijače fudbalskog kluba kao rastanak sa Željkom Obradovićem u košarkaškom. To nije dobar scenario. Ni za Partizan, ni za Sašu. Može da se ljuti koliko hoće, ali Saša Ilić još nije pokazao da je trener za Partizan, iako to može da postane. Njegov ostanak je od krucijlane važnost za budućnost kluba, koliko god se posle bledih partija činilo drugačije. Trenerska vrteška mora u nekom trenutku da se zaustavi i ako neko ima snagu to da učini onda je to legendarni kapiten. Eventualnim odlaskom ništa ne bi dobili ni Ilić, ni klub. Uostalom, teško ga je zamisliti u nekoj drugoj sredini. Baš kao i Danka Lazovića u njegovom Kragujevcu ili Radosava Petrovića u Ubu. To se neće desiti.

Greška je što im je Partizan prvi posao u direktorskim ulogama, ali bi još veća greška bila da sada prekinu da se bave funkcionerskim poslom. Kada već pominjemo Željka Obradovića, baš na ovom mestu odzvanja čuvena rečenica: „greše, ali ginu“.

Ljudski je dati im šansu da greške isprave.