Gledaj trenera da bi znao kakva mu je ekipa! A, trener je Zemunac i zato se Mačva nikoga ne boji

Kada ste poslednji u redu da birate igrače, zbog ograničenosti budžeta, onda je normalno da ste prvi u koloni da vam zalepe etiketu autsajdera. Pa još kad se pogleda raspored u prva tri kola novog šampionata. I kuku i lele. Ali, nikoga u Mačvi to ne obesharbruje. Ni agilnog predsednika Filipa Pejovića, ni momke u crveno-crnim dresovima, a ni našeg sagovornika, 40-godišnjeg stručnjaka, koga kao da ta uloga posebno motiviše.

“To kako ste nas videli protiv Novog Pazara, mi tako igramo već dve i po godine, od kad sam ja tu. Ja to gledam kao neki naš DNK i negde takve igrače i biramo, na taj način treniramo i za mene fudbal tako i treba da izgleda. Odnosno, svaka ekipa bi tako trebalo da pristupa. Možda je preteška reč da imamo ulogu autsajdera, ali moguće je da nas neko potcenjuje. Mene lično, ali i moje saradnike u stručnom štabu, igrače, to samo motiviše. Da još više radimo i da kroz taj, prepoznatljiv stil igre ostvarimo što bolji rezultat”, počinje priču za Mozzart Sport Nemanja Glušica.  

Nevezano od čuvenog nadimka “provincijski Urugvaj”, Mačvu je svih ovih godina karakterisalo to da jezgro igrača čine lokalni momci. Nevažno da li su rođeni baš u Šapcu ili okolini, ali svakako ponikli u tom klubu. I to, nekako mnogo prirodnije nego, primera radi, u Napretku, koji izričito ne dovodi strane fudbalere, ali mu se takav pristup obio o glavu prošle sezone. Drugim rečima, koliko može tim u kojem ima dosta debitanata u elitnom rangu protiv svih onih superligaških “aždaja”, u sezoni u kojoj će maltene trećina lige završiti ispod crte?

“Sigurno da je iskustvo igranja u Superligi bitno, ali mi imamo igrače koji to iskustvo poseduju i sada su došli kao značajna pojačanja, poput Vidakova i Tojčića, koji su, onako, dokazani superligaški igrači. Uz njihovu potporu, verujem da će i ostali momci da se prilagode na malo brži fudbal i kvalitetnije terene. Ali, ja kao trener gledam na to da su dimenzije terena iste i u Super i u Prvoj ligi, da su i tamo i ovamo ljudi od krvi i mesa i mi čvrsto verujemo u kadar koji imamo. Ono što treba da bude naša najveća snaga je to da smo jako dugo zajedno, da u kontinuitetu radimo. Mi smo i od prošle sezone zadržali 80 odsto igrača. Tako da na tu kartu igramo u nameri da budemo neki hit, iznenađenje u Mozzart Bet Superligi. Da kažem da nam je to prvi cilj.”

Prošlosezonski tim Mečve (@MNPress)

U odnosu na prošlu sezonu, od nosilaca igre, klub su napustili Marko Nikolić, efikasni štoper, zatim Luka Pejović i Miodrag Gemović. S tim što na pripremama nema ni Mitra Ergelaša...

“Ergelaš je povređen. Upalila mu se pubična kost, čeka ga još jedno desetak dana pauze. Mi se nadamo da će za prvo kolo biti biti spreman. Nije doputovao sa ekipom na pripreme, ali je prošao sa nama prve dve nedelje rada. U Beogradu je, radi terapije, nije preterano ozbiljna povreda u pitanju i čekamo ga da se vtati u tim. Ergelaš nije uopšte sporan.”

Hoće li vam biti uopšte potreban za prvo kolo? Ili za vas prvenstvo počinje tek od četvrtog? Šalu na stranu, ali mora da vam nije bilo do šale kada ste saznali da na startu gostujete Crvenoj zvezdi, pa dočekujete Partizan i onda odlazite na megdan Vojvodini...

“Za nas je prvenstvo počelo omnog dana kada smo se sakupili i krenuli sa pripremama. Za mene je pogrešan pristup da razmišljamo unapred i ja na tome insistiram već dve i po godine sa ovim momcima. Eto, da nisu ti zvučni protivnici u pitanju, ja ne bih znao sa kim igramo drugo i treće kolo. Evo, verujte mi, ne znam sa kim igramo u četvrtom. Svaku utakmicu spremamo na poseban način, za svaku se, žargosnki, maksimalno zatežemo i trenutno niko ovde ne razmišlja o Partizanu. Samo o prvom kolu. A to, da li ćemo i koliko bodova imati posle tri kola, to ćemo još da vidimo. Fudbal je takav sport, evo i Svetsko prvenstvo to pokazuje, da ne igraju imena, već dobar rad, sistem, to kako uigraš ekipu, kako ta ekipa na terenu prepoznaje situacije, koliko su momci spremni jedni za druge da se žrtvuju, da trče i uklizavaju, pokrivaju jedni druge. Možda baš neko od mladih Mačvinih igrača što nikad nisu igrali Superligu iskoči u prvi plan i pokaže da su bolji od nekih koji su mnogo duže tu. Mi čvrsto verujemo u to i borićemo se.”

Kad ima rezultata, sve je lepo, ali prava snaga zajedništva pokazuje se kad dođu teški dani. Vrlo je moguće da će biti i takvih u narednim mesecima, a, nažalost, nema lakše promenljive kategorije od trenera u srpskom fudbalu. Međutim Nemanja Glušica je, čini se, lišen tih briga u sistemu kakav funkcioniše u Mačvi...

“Šabac je, što se toga tiče, totalno drugačiji od većine sredina. Ja od prvog dana imam maksimalnu podršku. Dobro, da ne budem lažno skroman, mislim da sam je i ja dobrim delom zaradio svojim radom i rezultatima, ali zaista skladno funkcionišemo, osećam totalnu slobodu u radu i izboru ekipe i zadovoljan sam svojim statusom.”

(@MNPress)

Kao da se stanje na superligaškoj trenerskoj sceni malo menja u poslednje dve godine. Čast starim liscima, ali mladi vukovi sve češće dobijaju priliku. Prošle sezone su se baš pokazali Radomir Koković i Marko Jakšić, sada ćemo imati dvojicu debitanata - Strahinju Pandurovića i Zorana Rendulića, Marko Neđić je imao briljantan plej-aut, ali tek sada prostor da ostavi svoj pečat... A, šira fudbalska javnost imaće priliku da upozna i - Nemanju Glušicu!

“Mislim da ste potpuno u pravu. Pojavljuje se sve više mladih trenera koji su ambiciozni, hoće da rade, vredni su i posvećeni i mislim da taj dobar trend treba da se nastavi, pošto u Evropi traje već dugo. Ali, za sebe u tom kontekstu zaista nemam šta da kažem. Nemam nikakvu tenziju. Mi smo i prošle godine izbacili dva ligaša iz kupa, biće ovo još jedan lep izazov. Naravno da mi je privilegija što sam došao na taj nivo da mogu da igram sa najboljim klubovima u Srbiji. Ali, ponavljam, ne osećam nikakvu vrstu dodatnog pritiska. Samo jedva čekam i maksimalno sam motivisan da sa svojom ekipom ostvarim što bolji rezultat.”

A, verovatno je jednako nestrpljivo iščekuju i ljubitelji fudbala u Šapcu. Očekuje se da tribine budu ispunjene, jer reč je o sredini sa izraženim lokalpatriotizmom?

“Ja sigurno očekujem veliku podršku. Eto i ta utakmica sa Voždovcem, kada smo overili plasman, pokazala je koliko ljudi poštuju neki minuli rad i koliko su prepoznali da se ti momci bore i grizu za za svaku loptu i nadam se da će Superliga motivisati ljude da nas podržavaju u što većem broju. Smatram da ćemo mi biti nezgodan domaćin za svaku ekipu. Eto, i to mi je kao Zemuncu ‘leglo’, pošto je i u Zemunu izražen lokalpatriotizam, generalmo, ne samo u fudbalu, tako da sam se lako uklopio.”

I preneo taj pristup igračima sa kojima radi. Protiv Pazaraca na Zlatiboru bilo je i duela kost u kost, čak i nekih sitnih varnica...

“Pa dobro, slažem se, imamo tu drskost. Kad sad vratim vreme unazad, ni u poslednje dve sezone niko nas nije svrstavao među favorite za plsaman u Superligu. Svi su negde stavljali u prvi plan Voždovac, Jedinstvo, neke druge klubove. Tako je bilo i u predikcijama za pretprošlu sezonu, u mnogim medijima, mislim čak i vašem, ha-ha. O nama niko nije razmišljao, a mi smo baš dobro gazili celu sezonu, imali minimalan broj poraza s obzirom na to koliko je liga ujednačena. Ukratko, ne bojimo se nikoga!”

U tom tonu i poruka za kraj:

“Želim samo još jednom da naglasim koliko verujem u momke sa kojima radim. Sa većinom tih momaka sam zajedno godinu dana, sa nekima dve, a ima ih i sa kojima sarađujem već tri godine. Stojim iza njih i biću im maksimalna podrška kao i uvek do sada i najiskrenije verujem u dobar rezultat. Možda neki od njih samo spletom okolnosti nisu do sada nastupali u Superligi, ali znam da imaju kvalitet i da će ga pokazati. Sigurno je da se Zvezda, Vojvodina i Partizan izdvajaju kvalitetom, ali pojaviće se tu dosta nekih iznenađenja. Nadam se da ćemo mi biti neki DR Kongo ili neka Zelenortska Ostrva...”, zaključio je Glušica.