Gol Malmeu u borbi za Ligu šampiona, pa rastanak: Anes Rušević posle dva meseca napustio prvaka Gruzije

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Pazara)

Na početku je ličilo da je sve kako treba, ali ljubav na Kavkazu nije potrajala. Anes Rušević je posle dva meseca napustio Gruziju i tamošnju Iberiju 1999 iz Tbilisija, mnogima poznatiju pod starim imenom Saburtalo. Aktuelni vladar fudbalske scene u eks republici SSSR i 28-godišnji napadač iz Novog Pazara tokom sedmice su sporazumno raskinuli saradnju ugovorenu krajem juna. 

Nakon dva neuspeha u Tbilisiju, poraza u polufinalu i utakmici za treće mesto u gruzijskom Superkupu od Dile Gori (1:3) i Torpeda iz Kutaisija (0:0, penalima 2:3), Rušević je protiv Malmea bio jedini strelac za domaću Iberiju 1999 na startu kvalifikacija za Ligu šampiona. Iako je na terenu proveo tek pola sata, u završnici je ublažio poraz svog tima (1:3). Usput, prvak Švedske je u revanšu slavio identičnim rezultatom i na taj način poslao rivala u kvalifikacije za Ligu konferencije, a tamo je Iberija 1999 igrala produžetke i zatim potpisala kapitulaciju u dvomeču sa estonskom Levadijom (0:1, 2:2).
"Dobro je krenulo, ali rešili smo da se rastanemo. Eto, to je fudbal. Odlučio sam odem. Ljudi iz kluba želeli su da normalno nastavimo dalje, nisam hteo. Zahvalio sam i pošao dalje. Dve stvari su presudile – promena trenera i neke moje porodične obaveze. Prethodni šef struke Levan Gorgalidze insistirao je na mom dolasku, njega je po ispadanju iz Evrope nasledio Gija Gegučadze. To je promenilo mnoge stvari, ne samo za mene već za sve strance", priča Rušević za Mozzart Sport.

Kratko se zadržao u Gruziji, ali dovoljno za određenu sliku.
"Uslovi za trening su fantastični, iako neke stvari po pitanju terena za igru nisu u redu. Naizgled su to sitnice, a veoma bitne. Što se tiče finasija i svega ostalog, tu nema šta da im se zameri. Dosta je naših igrača. Filip Kljajić i Komnen Andrić su u Torpedu iz Kutaisija, u Telaviju igra Strahinja Pavišić. U Iberiji 1999 je donedavno kondicioni trener bio Milovan Matiješević, koji je sada sa Aleksandrom Lukovićem u kragujevačkom Radničkom 1923".               

Najbolji strelac Omladinske lige Srbije 2014/15 odigrao je za Iberiju 1999 sedam zvaničnih utakmica na četiri fronta, ali ukupno je na terenu proveo tek minut preko 300. Nije imao ni previše vremena da golu iz okršaja sa Malmeom dodao još neki. Rušević je u Gruziju stigao iz Rabotničkog, gde je proletos potvrdio da mu odgovara podnevlje. I prvi boravak u klubu iz Skoplja, tri godine ranije, pamti po dobrom. Tu je vizirao pasoš za Taldikurgan i Kazahstan, zadužio dres Žetisua. Onda je na red došla Rumunija, pa Bosna i Hercegovina, odnosno Ocelul Galaci i Zrinjski iz Mostara.

Igrao je Pazarac finale Kupa Rumunije prošle godine, bio dvostruki strelac u remiju sa Korvinulom. Nakon 2:2 u regularnom toku, drugoligaš iz Hunedoare podigao je pehar zbog bolje koncentracije u penal seriji (3:2).
"Peče još taj poraz. Gol iz slobodnog udarca za naše vođstvo od 1:0 jedan je od najlepših u mojoj karijeri. Stadionu u Rumuniji su top, kao i sve ostalo. Što se Zrinsjkog tiče, radi se o klubu ranga Crvene zvezde i Partizana", kaže nekadašnji mladi reprezentativac Srbije.

Rodni grad napustio je pre osam i po godina. Otišao je u Belorusiju početkom 2017. i potpisao za BATE Borisov. Vratio se kasnije u Srbiju, ali ne u Pazar. Nastupao je za kruševački Napredak, Proleter iz Novog Sada i Javor.
"Nisam pričao sa čelnicima Novog Pazara. Bilo bi lepo da se jednog dana vratim kući, da ponovo obučem plavi dres. Iskreno, trenutno nemam ništa konkretno. Razgovara se ne nekoliko strana", završio je Anes Rušević.