Golgota za debitante

„Najteži poraz u karijeri“, govorili su Aleksandar Mitrović, Dušan Vlahović, Filip Kostić nakon havarije protiv Albanije (0:1). Tako prekaljeni igrači, sa stotinama utakmica u nogama, sa velikim brojem nastupa u dresu reprezentacije.

A, šta tek onda da kažu momci koji su sinoć tek zakoračili na veliku scenu u dresu najdražih boja? Aleksandar Stanković, Veljko Milosavljević, Vasilije Kostov, Andrej Ilić i Dejan Zukić su sinoć debitovali za A tim i verovatno su tamo oko 23 časa pitali može li nekako vreme da se vrati, da se ovaj nastup obriše, jer niko neće želeti da ga se seća. Ni igrači, ni navijači, ni cela fudbalska javnost.

Selektor Stojković je od starta poslao na teren dvojicu debitanata: Aleksandar Stanković je bio logično rešenje kad su izostali Saša Lukić i Ivan Ilić i ostavio je solidan utisak, pogotovo u prvom poluvremenu. Veljka Milosavljevića je pojela trema, nervoza je isijavala iz svakog njegovog, često pogrešnog, poteza. Ali, niko ne dovodi u pitanje njegov talenat i da će biti stub reprezentacije za narednu deceniju.

Kada je tamo sredinom drugog poluvremena morao nešto da promeni, Stojković se okrenuo ka klupi, gde su sedeli momci koje je pozvao na utakmicu i osim Luke Jovića nije mogao da vidi nijednog proverenog, iskusnog igrača, koji je umeo u karijeri da bude džoker, da donese prevagu. Bili su tu ili golobradi momci ili prvi put pozvani. I Piksi nije imao kud, morao je neke od njih da izabere da pošalje na teren. Odlučio se za Kostova, Zukića i Ilića.

A, opet, da li je morao? Normalno je praviti izmene, pokušati da se bar nešto uradi, međutim, igra Srbije već tada nije ličila ni na šta, samo se gledalo može li se nekako palcem podići lopta na skok Mitroviću, Vlahoviću, Joviću i posle Iliću. Šta je onda trebalo da donesu Kostov i Zukić u takvoj situaciji? Nije baš najjasnije.

Kada je već bilo jasno da je sve otišlo dođavola i da Srbija ne može da dovoljno dobro pritisne Albance, pa da gol visi u vazduhu, možda je selektor, svestan da mu koža svakako ide na šiljak, mogao pedagoški da poštedi debitante da im u biografiji stoji ovaj poraz kao prvi korak u reprezentaciji. Ispalo je da im selektor, na kraju, nije učinio nikakvu uslugu time što ih je poslao na teren, naprotiv.

Svaki fudbaler sanja da dočeka svoj prvi nastup u dresu reprentacije. Ovim momcima ostaće beleg da im je prva utakmica bila ona koju svi žele da – zaborave.