Grobari Kalča se rugaju Italijanima

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Čelnici italijanskog fudbala nisu samo nesposobni i daleko najgori u istoriji Kalča, ne, oni nemaju ni zrno odgovornosti i elementarne sportske etike. Predsednik FS Italije Gabrijel Gravina, direktor Đanluiđi Bufon i Đenaro Gatuzo su sinoć posle blamaže u Zenici morali da izuste samo dve rečenice:

“Dajemo neopozivu ostavku. Nismo rekli na terenu ono što je trebalo i neumesno je da sada govorimo”.

Fransoa I je posle katastrofalnog poraza u bici kod Pavije pre pola milenijuma izgovorio čuvenu rečenicu: “Sve je izgubljeno, osim časti”. Gravina, Bufon i Gatuzo su izgubili i čast, odbijajući da urade ono što je 59 miliona građana Italije i još toliko rasutih po celom svetu očekivalo kao minimum.

Gravina se sakrio iza svoje omiljene fraze da će o njegovoj sudbini odlučiti nadležni organi FS Italije, potvrđujući da on ne poznaje pojam odgovornosti, a kamoli krivice za neuspehe. Bufon je rekao da mu ugovor ističe u junu, pa će onda odlučiti famozni “nadležni organi”, ne oprašta se nikome i ni zbog čega tri mesečne plate.

Gatuzo je bio kao Boabdil ili Muhamed XII, s tom razlikom što italijanskom selektoru nije imao niko da kaže, kao mama Ajša poslednjem sultanu Nasrida u Grenadi: “Nemoj da plačeš kao dete nad onim što nisi znao da odbraniš kao čovek”. Ajša je upotrebila drugi izraz, ali iz današnjeg ugla on bi mogao da zvuči kao mizogin.

Jučerašnji poraz nije kao ispadanje od Švedske ili Severne Makedonije. Protiv Šveđana može da se izgubi, može da se izgubi i meč kao protiv Makedonaca (Italija je napadala i kreirala šanse svih 90 minuta, a onda je u sudijskoj nadoknadi vremena u kontranapadu Trajkovski iz prvog šuta na utakmici Makedonaca na gol Donarume zatresao mrežu), ali je juče Italija nadigrana od Bosne i Hercegovine, reprezentacije u kojoj su najbolji igrači veteran od 40 godina, rezerva PSV-a, Viktorije, Atalante, fudbaleri drugih liga i nižerazrednih nacionalnih prvenstava, a selektor nikada u karijeri nije vodio seniorski tim u bilo kom takmičenju.

Debakl Gravine, Bufona i Gatuza ne može da se pravda strancima u Seriji A i mlađim kategorijama, osekom italijanskih talenata, lošim radom sa mladim generacijama, brojem klubova u Seriji A, obsoletnim i nefunkcionalnim stadionima, bezobzirnom klupskom politikom, odnosima unutar same reprezentacije i federacije, terenom na Bilinom polju, suđenjem Turpana ili “ludosti” Bastonija.

Ništa od tih opravdanja koje su juče servirali Gravina, Bufon i Gatuzo ne drži vodu. U Engleskoj, Francuskoj i Španiji imaju 20 klubova u elitnom društvu, uz to među najboljima u selekciji Azura su bili Donaruma, Tonali i Kalafjori, sva trojica igraju u Engleskoj. Broj stranaca u timovima Serije A nije značajno različit od onih u Premijer ligi, Ligi 1 ili Bundesligi.

Pravo pitanje je zašto Brazil trenira Karlo Ančeloti, a Italiju Đenaro Gatuzo, najgori među svim trenerima iz generacije 2006. godine koja je osvojila Mundijal: Fabio Groso, Danijele De Rosi, Fabio Kanavaro, Alberto Đilardino, plus Vinčenco Montela (nije bio deo reprezentacije u Nemačkoj 2006. godine, ali pripada toj generaciji).

Gatuzo je klasičan primer uspešnog gubitnika koji niže poraze, ali uvek ima neko ko mu pruži ruku. Gde god je radio, doživeo je debakl i nije ostvario željene rezultate, bilo da se radi o velikim italijanskim klubovima Milanu i Napoliju ili švajcarskom Sionu ili splitskom Hajduku.

Italija je u istoriji gubila od daleko slabijih reprezentacija, ali nikada nije nadigrana tako dramatično kao od Bosne i Hercegovine. Na površinu su isplivali svi limiti Gatuza. Nije ga čak spasao ni poklonjen gol od strane čuvara mreže Vasilja.

BiH nije samo dominirala na Bilinom polju kada je imala igrača više, igrala je daleko bolje i sa 11 protiv 11 i pored toga što je Gatuzo igrao sa petoricom fudbalera na sredini terena. Azuri su dozvolili čak preko 30 udaraca na gol Donarume, kao da su igrali protiv Peleovog Brazila.

Gatuzo i Bonuči su pogrešili juče sve što se moglo pogrešiti, od taktike, izbora startne postave, izmena do izvođača penala. Barbarez je iznenadio Gatuza mnogo angažovanijom, agresivnijom i ofanzivnijom igrom. Šef stručnog štaba Azura bio je uveren da će se BiH braniti i pokušavati sa kontranapadima da stigne do gola.

Barbarez je odlično detektovao sve slabosti Italije, počev od očajne forme igrača Intera. U Zenici se nije znalo ko je gori između Bastonija, Dimarka i Barele. Ali to nije iznenađenje, trojica igrača Nerazura su u vrtoglavom padu forme u poslednjih mesec i po dana.

Bastoni je igrao na poziciji na kojoj ne nastupa u Interu, osim u retkim i ekstremnim slučajevima, centralnog dominantnog defanzivca. Plus, Alesandro je bio i rovit, a od meča sa Juventusom i simulacije sa Kaluluom je vidno dekoncentrisan. Suprotno od Bastonija, Bonđorno je do pre mesec i po dana bio u problemima, ali je u poslednjih pet-šest nedelja digao formu, što se vidi kroz rezultate Napolija.

Dimarko je najviše regresirao u poslednjih mesec dana, toliko da je neprepoznatljiv, a juče je Barjaktarević pored Interovog veziste izgledao kao bošnjački Garinča. Od Barele je ostalo samo njegovo htenje i tu i tamo poneki bljesak, kao asistencija za Kenov gol.

Pio Espozito je imao dve prilike da odluči utakmicu, jednom je šutirao loše, drugi put je Vasilj imao više sreće nego spretnosti. Ipak, ozbiljan napadač ne može da šutira tako loše penal. Na stranu što samo diletant u trenerskom poslu, kao Bonuči, može da odredi gotovo debitanta da šutira prvi penal. Mada, šta je radio Gatuzo ako je Bonuči odlučivao ko će da izvodi penale?

Politano ne može da igra kao peti vezni. Zbog toga je otišao iz Intera, zbog toga je izgubio mesto startera u Napoliju i Gatuzo šta radi – odredi Politana da igra najvažniju utakmicu u toj ulozi. Ulazak Palestre u drugom poluvremenu je samo podvukao Gatuzovu grešku.

Paradoksalno, prvotimac Napolija koji je trebalo da igra je Spinacola. Leonardo je u daleko boljoj formi trenutno od Dimarka, a već posle prvih 45 minuta se videlo da Dimarko ne uspeva da se drži na nogama i da Barjaktarević radi šta hoće po desnom boku.

Lokateli nije režiser, može da uskoči kad zatreba, ali to nije njegov habitat. Jedini italijanski fudbaler ozbiljnog nivoa koji može da pokrije to mesto je Fađoli, ali ga Gatuzo, iz samo njemu znanih razloga, nije pozvao. Otežavajuća okolnost je što je Rino bio toga svestan, jer drugačije ne bi išao u Katar da razgovara sa Markom Veratijem, koji je bio dovoljno razuman da se zahvali na pozivu kako se ne bi brukao kao Retegi.

Đanluki Mančiniju bi konačno neko morao da kaže da u Evropi ne sviraju tako lako faulove kao u Seriji A i da nije dovoljan kontakt da bi sudija svirao faul u tvoju korist.

Vrhunac Gatuzovog lutanja i traženja kompasa bila je izmena Barela–Fratezi. Davide već dve godine ne počinje utakmice u Interu, maksimalno igra po 15–20 minuta i to sve lošije u poslednje vreme. Na Kivuovoj hijerarhijskoj listi je poslednji među šestoricom veznih fudbalera (iza Barele, Žjelinskog, Čalhanoglua, Sučića i Dijufa). Logično se postavlja pitanje: zašto Fratezi, a ne Pizili. Mladi vezista Rome je u usponu forme, izborio se za mesto u startnoj postavi i protiv Severne Irske je uneo u igru ono što se očekuje od igrača koji ulaze s klupe: svežinu, agresivnost, čvrstinu i koncentraciju.

Donaruma i Ken su uradili ono što je trebalo. Prvi je branio gotovo sve, drugi je postigao gol, a imao je i priliku koju je sam konstruisao trčeći brže od defanzivaca BiH i pored toga što je imao 50 metara loptu na stopalu. Kalafjori i Tonali zaslužuju prelaznu ocenu. Nije slučajno da obojica igraju u Premijer ligi, a ne u Seriji A.

Ipak, nije glavni krivac Gatuzo, pravi krivci su Gravina i Bufon. Predsednik FS Italije lukavo je prebacio vruć krompir u ruke bivših fudbalera sa velikim kredibilitetom zbog osvojenih titula. Bufon i Gatuzo su bili prvaci sveta, a Bonuči prvak Evrope. Nije tajna da je Bufon u najvećoj meri učestvovao u izboru Gatuza za naslednika Spaletija, ali ni to ne spašava Gravinu, jer je Bufona on izabrao. Jedinu lekciju koju je legendarni golman naučio od Gravine je da ne podnosi ostavku.

Svi se sećamo Bufonove izjave nakon sudijske krađe u Madridu, kada je Realu dosuđen nepostojeći penal koji je onemogućio Juve da napravi istorijski preokret na Bernabeuu: “Sudija (Majkl Oliver) ima kantu đubreta u grudima umesto srca”.

Ako primenimo istu logiku, mogli bismo da kažemo: “Ko ostane na svom mestu u FS Italije i reprezentaciji posle debakla u Zenici ima kantu đubreta umesto savesti”.