F. VeselinovićHajzenbergov Arsenal kuca na vrata
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 24.11.25. | 13:14
Nekadašnji strah Tobdžija promenio je stranu
Šest titula u sedam godina, nikad viđene četiri vezane engleske šampionske krune. Gvardiolin Mančester Siti uterivao je strah u kosti sa Aguerom, De Brujneom, Bernardom, Sterlingom, Kompanijem, kao i sa Halandom, Rodrijem, Fodenom, Gundoganom i takođe De Brujeneom i Bernardom.
Izabrane vesti
Liverpul poput Sitija nije napravio dinastiju, ali je Premijer liga u sezoni 2019/20 drhtala pred trijom Salah, Mane, Firmino i bedemom Van Dajk - Alison, a lani joj se ledila krv u žilama kada bi Egipćanin povukao loptu s levog boka ka šesnaestercu.
U međuprostoru Sitijeve strahovlade i Liverpulovih blesaka, pojavio se Arsenal. Dovoljno dobar i pedantan da dobija derbije, a opet uvek kratak za prstohvat kvaliteta, karaktera i kompletnosti da prelomi sezonu… Možda ga je gušio i kompleks niže vrednosti, možda je Artetin proces i verovanje u isti trajao preko praga tolerancije prosečnog navijača, možda igrači prolazeći kroz njega nisu bili svesni svoje snage, a možda je još jedno leto ogromnih ulaganja i krojenja savršene dubine tima bilo neophodno da konstatujemo – stiglo je vreme straha, straha od Arsenala!
„Doveli smo sebe u situaciju da verujemo da imamo najbolji tim. Da li smo spomenuli koji igrači (sinoć) nisu igrali? A pogledajte kako smo odigrali. Više se ne žalite kada vam nedostaje igrač ili dvojica. Morate da stvorite klimu sigurnosti da ćete osvojiti ligu. Ne kažem da će se to dogoditi, ali morate se ponašati kao favorit. Prihvatite to! Ne pokušavam da namećem pritisak. Da sam došao letos, rekao bih – vreme je da prestanemo sa zavitlavanjem. Ove godine nam je takav nastup da će nas se ljudi plašiti. To nije arogancija.“
Reči najveće klupske legende, Tjerija Anrija nakon sinoćnog uništavanja Totenhema potpisaće 90 odsto navijača Arsenala. Reči Tjerija Anrija su ono što je neophodno svakom fudbaleru Mikela Artete. Vodilja u šampionski karakter koji tobdžije poslednje tri sezone, uz sve nagradnje španskog stručnjaka, nije uspevao da dosegne.
Nećemo naravno zanemariti prelazni rok od 300.000.000 evra kao dodatak na postojeću, vrhunsku igračku bazu Arsenala, činjenicu da je Totenhem het-trikom uništio 70.000.000 evra plaćeni Ebereči Eze i momak kojeg nakon partije života britanska javnost apostrofira kao delić slagalice koji je falio Tobdžijama da za krunu Premijer lige. Nećemo prevideti činjenicu da je 52.000.000 evra plaćeni Pjero Inkapije juče, na premijerligaškom debiju, učinio da se izostanak trenutno jednog od najboljih štopera sveta Gabrijela Magaljaeša ne oseti. Pojačanja su donela Arteti novu dimenziju manevarskog prostora, luksuz da ga povrede važnih igrača ne bacaju u očaj, ali se na sekund distanciramo od čudesne partije Ezea, Arsenalovu igru nose figure koje su bile tu i pre leta 2025. Dakle, nije samo do prelaznog roka.
Ove sezone govor tela Arsenala je drugačiji. Nakon avgustovskog poraza od Liverpula, jedinog ovosezonskog i najslabijeg izdanja otkako se lopta u Premijer ligi ponovo zakotrljala, od one atipične utakmice sa Mančester Sitijem na Emirejtsu, Arsenal u očima ima vatru od koje rivali zaziru. Uprkos jedva izvojevanom bodu, dominirao je protiv Pepa Gvardiole, patio protiv Njukasla, pa osvojio Sent Džejmsis park, nizao pobede protiv malih i srednjih klubova, osamio se na vrhu Premijer lige. Za to vreme čistio je konkurenciju u Ligi šampiona (4/4 i status najbolje odbrane Evrope), demolirao Atletiko Madrid (4:0), sinoć protiv Totenhema odigrao utakmicu sezone. Pretprošle sezone, možda bi zazirao kada bi mu raspored servirao Bajern, pa Čelsi u nedelju dana kao sada, ali reč strah iščezla je iz rečnika u crvenom delu severnog Londona. Možda i u onoj aprilskoj nedelji kada je tim osuđen na zvanje prve pratilje razneo Real u Londonu, pa u Madridu ugasio hrabro busanje o „remontadi”.
Gvožđe koje se godinama kuje na Emirejtsu Mikel Arteta pretvorio je u čelik. Čelik koji je nemoguće probiti (šest primljenih golova u 18 mečeva u svim takmičenjima) i koji probija gotovo svaku odbranu (jedino Liverpulu nije dao gol). Zato od Arsenala zaziru toliko da je Tomas Frank juče počeo meč na Emirejtsu sa tri štopera i dva zadnja vezna, iako inače igra sa dvojicom centralnih defanzivaca. I razbucan je u komšiluku. Eze jeste završio derbi sa krunom na glavi, ali svaka karika u čeličnom lancu od Kalafjorija i Timber, preko žile kucavice Artetinog tima, Deklana Rajsa, do Merina i Trosara stezala je Totenhem do tačke pucanja.
Bajern za dva dana dolazi u severni London i Evropa se pravom nada najboljoj utakmici od starta sezone. Nedodirljivi Bavarci trenutno jesu najmoćnija fudbalska sila starog kontinenta, odmah uz njih staje i Arsenal koji više nema razloga da se boji, kao 2017. kada je drhtao, pa bio ponižen u osmini finala Lige šampiona (10:2).
Arsenalov nekadašnji strah promenio je stranu. Kao u čuvenoj replici iz serije Breaking Bad, gde supuga nekada plašljivg muža i oca Voltera Vajta, upoznaje njegov alter-ego Hajzenberga slušajući rečenicu: "Ja nisam u opasnosti Skajler, ja sam opasnost. Čovek otvori vrata i bude upucan i ti misliš da sam taj čovek ja? Ne. Ja sam onaj koji kuca!“
Možda će Arsenal u sredu primiti neki metak od Bajerna, ali više ne postoji klub od kojeg zazire.
tagovi
Obaveštavaj me
Arsenal.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
