F. Veselinović
S. TanasićHibrid koji je Srbiji 'uzeo' majstore: Nije bitno koliku platu imaš, već koliko daš klubu i zemlji
.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
Vreme čitanja: 10min | uto. 18.11.25. | 08:47
„Na početku rada sa Rijerom, više sam igrao beka, ali je prepoznao u meni fudbalera koji može da bude konekcija između igrača. Mogu da igram i 'šest' i 'osam' i 'deset', ne mogu da opišem šta je izvukao iz mene“, priča Žan Karničnik za Mozzart Sport
Bilo je to na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj pre nepunih godinu i po dana. Srbiji se posle poraza od Engleske isprsila Slovenija. Bila je to velika šansa da se pripremi teren za nokaut-fazu kontinentalne smotre. A, onda se Orlovima dogodio gol Žana Karničnika. Ne, nije iza leđa odbrane na drugu stativu utrčao Benjamin Šeško, niti Andraž Šporar… Nije to uradio ni neko od protagonista iz veznog reda, već imenom i prezimenom nenametljivi i srpskoj fudbalskoj publici, u tom trenutku, prilično anonimni Karničnik.
I bez obzira na izjednačujući gol Luke Jovića u poslednjim sekundama meča, Karničnikov pogodak ostavio je ožiljak. Piksijeva Srbija bila je demoralisana, grogirana, bezidejna, nespremna da pobedi Dansku i ode u osminu finala. Zato je nakon Eura izgubila dvojicu, objektivno, najkreativnijih fudbalera.
Izabrane vesti
Naravno da Žan Karničnik nije penzionisao Dušana Tadića, niti udaljio Sergeja Milinkovića Savića (od Evropskog prvenstva nije odigrao utakmicu za državni tim) kojem je javnost ozbiljno zamerila na preopuštenoj reakciji kod gola Slovenije, ali je njegov pogodak u drugom meču grupne faze bio osvešćenje da u igri i timu Srbije nešto opasno ne štima. Može se reći da je bio katalizator u procesu u kojem je reprezentacija izgubila dva kapitalca.
Godinu i po dana kasnije, Karničnik sa Celjem piše istoriju slovenačkog fudbala. Više nije samo desni bek, sada je hibridna figura u ideologiji Alberta Rijere, čovek koji počinje utakmice kao levi bek, deluje kao zadnji vezni, a završava ih kao desetka.
U intervjuu za Mozzart Sport prilikom naše posete Celju, kapiten lidera slovenačkog šampionata prisetio se Evropskog prvenstva, pričao o uspesima Celja, saradnji sa španskim stručnjakom koji drugu sezonu zaredom vodi popularne Grofove u nokaut fazu Lige konferencije.
„Lepe su mi uspomene na utakmicu sa Srbijom, zauvek ću je pamtiti. Od početka sam se osećao dobro. Pamtim i raniji poraz u Beogradu 4:1 u Ligi nacija. Mi smo u to vreme imali probleme, timske sastanke… Kao jednom momku iz slovenačke lige, mogućnost da igram Evropsko prvenstvo na nivou sa takvim fudbalerima… Za mene je bilo kao da sanjam. I pre evropskog su me kod kuće pitali, kako ćeš slaviti gol ako ga postigneš. Rekoh im da nisam uopšte razmišljao o tome. Nikada nisam dao gol u reprezentaciji, nikada nisam bio ni blizu da pošaljem loptu u mrežu. Ne znam šta ću da radim. Onda se dogodio gol protiv Srbije“, priča Karničnik i dodaje: „Baš pamtim taj gol protiv Srbije. Akcija preko celog terena, uzeo sam loptu, dodao je Elšniku, on mi ju je posle vratio… Bila je odlična lopta iza leđa odbrane, a ja sam se našao sam pred golmanom. Možda je srpskim igračima to bila normalna utakmica, svi su navikli da igraju na najvišem nivou. Ali za državu je neophodna dodatna motivacija. Nešto kasnije sam video i poruke, kao da je predsednik Srbije pričao kako sam im dao gol ja koji imam platu 5.000 evra. Prvo sam se smejao. Nije bitno ko ima koliku platu. Bitno je koliko daš za svoju reprezentaciju i svoj klub. Forma kroz sezonu ide gore, dole… Neki igrači imaju bolje ugovore, pa ne igraju tako dobro. Na kraju samo treba da budeš srećan i ispunjen zbog onoga čime se baviš, a ako još za to dobiješ novac – onda još bolje“.
Slavlje Žana Karničnika (©Reuters)Slovenija je sa tri remija izašla iz grupe kao jedna od četiri najbolje trećeplasirane reprezentacije.
„Nismo bilo daleko ni protiv Portugala u osmini finala. Da je Šeško dao gol, igrali bismo protiv Francuske u četvrtfinalu. Baš smo napravili lepu priču u Nemačkoj, priču koja će se pamtiti“.
Upravo je Timi Maks Elšnik spakovao Karničniku gol pre nego što se leta 2024. preselio iz Olimpije u Crvenu zvezdu.
„Pričamo kada god se okupimo sa reprezentacijom. Ali, svi igramo mnogo utakmica i puni smo obaveza. Gledam Zvezdine utakmice kada god je moguće“.
Karničnik je za Mozzart Sport pričao jutro nakon što je njegov tim pobedio Legiju i zadržao maksimalan učinak posle 3. kola u Ligi konferencije. Polivalentni fudbaler je bio heroj Celja prvenstveno zbog spektakularnog gola za preokret (2:1). Međutim, pre pogotka, mučio se Karničnik jer je posle silinih ulazaka u sredini ostajalo mnogo praznog prostora iza leđa koji je Legija (is)koristila.
„Utakmica bila takva. Legija je napadala upravo po toj strani, ali on je (Rijera prim. aut) odgovoran za sve to. On preuzima taj rizik jer zna da levi štoper mora više da pokrije moju stranu. On je video na poluvremenu da više ne ide tako, Kvesić i ja smo promenili pozicije. Ja sam bio leva desetka, manje sam bio u sredini i bilo mi je mnogo lakše. Imao sam manje defanzivnih zadataka. U drugom poluvremenu, njihovo krilo nije više dolazilo do izražaja. On vidi fudbal na neki svoj način i ako vidi nešto što ne valja, odmah menja. Pre utakmice je bio dogovor da sam ja ta šestica u sredini, ali onda je video da utakmica neće biti tako laka i odmah je promenio plan. Nekoliko igrača u ekipi je hibridno, može da igra sve i zato je to tako uspešno“.
Priča oko Crvene zvezde i Alberta Rijere kao potencijalnog trenera s razlogom je utihnula. Niti Celje želi da usred sezone pusti trenera koji garantuje moderan fudbal, verovatno titulu prvaka države i sjajne rezultate u Evropi, niti je Vladan Milojević rekao poslednju reč na Marakani i ima realnu šansu da obezbedi svojoj Zvezdi proleće u Ligi Evrope. No, metodologija i rezultati španskog stručnjaka zaista privlače pažnju u balkanskom fudbalu. Zbog čega, objašnjava i sam Karničnik.
„Na početku rada sa Albertom, više sam igrao beka, igrao uz liniju. Ali, nakon što se vratio, a nas napustili igrači na pozicijama osmice i desetke, Sešlar i Svetlin, došao je kod mene i rekao mi da sam igrač koji može da pokriva sve pozicije na terenu. Na treninzima i mečevima je video moje sposobnosti, moje razumevanje fudbala… Prepoznao je u meni fudbalera koji može da bude konekcija između igrača. Protiv Legije se namestilo da dam gol, ali ja sam više fudbaler koji može da podeli pas pre završnog pasa, nego što ću se nadavati golova. Ove godine mi je rekao da mogu da igram i šest i osam i deset. Ja sam igrač koji treba da napravi višak u veznom redu i nezgodno me je pokrivati“.
Najbolja stvar koja se dogodila Karničniku jeste odlazak iz Ludogoreca. Priča posle koje ćete možda početi da verujete u mantru „ko zna zašto je to dobro“.
„Došao sam u Celje januara 2023. godine. Tada su novi vlasnici već počeli da ulažu novac u klub. Prethodno sam imao prethodno ružnu epizodu sa Ludogorecom. Trebalo je da odem, bio je poslednji dan letnjeg prelaznog roka (2022. godine prim. aut), ali su oni zakasnili da pošalju moje papire. Trebalo je da odem na pozajmicu u Norvešku. Već sam spakovao kofere, trebalo je da letim sutradan… Potpisao sam papire u sedam uveče poslednjeg dana prelaznog roka. Sledećeg jutra vidim svoje ime na FIFA. Video sam vest da je Ludogorec zakasnio sa slanjem papira. Ostao sam tamo do zime, a onda dobio priliku da idem u Celje. Godinu dana sam bio na pozajmici, kasnije sam otkupljen. Došao sam u klub na preporuku bivših saigrača iz Mure (Kouter, Bobečanec, Obradović prim. aut). A, onda se leta 2024. Rijera vratio iz Francuske i Celje je otišlo na viši nivo“, priča Karničnik koji je zvanično najskuplje plaćeni fudbaler u istoriji Celja sa obeštećenjem od 500.000 evra.
Žan Karničnik (©NK Celje)Dakle, ispalo je dobro za reprezentativca Slovenije to što su čelni ljudi Ludogoreca bili nemarni i neažurni. Da nije tako, ne bi Karničnik 2024. postao šampion Slovenije, a 2025. osvajač kupa, a pritom u četvrtoj deceniji života zaigrao fudbal karijere.
„Imam poseban odnos Rijerom. Ne mogu da opišem šta je izvukao iz mene. Do saradnje sa njim nisam bio svestan šta sve mogu na terenu. Video je u meni neki potencijal. Kroz celu karijeru mi je bilo zanimljivo da imam nove izazove, da igram na više pozicija. Sada može da me stavi bilo gde i znam šta da radim. On dozvoljava greške, jer greška je ako ne pokušaš. Kod prvog gola koji smo primili od Legije, napravio sam grešku. Hteo sam da odigram saigraču u sredinu i pogrešio. Nije mi ništa prigovorio. Greška bi za njega bila da sam namerno poslao loptu u aut. A, možda u tom slučaju ne bismo primili gol“, objasnio je Karničnik i nastavio: „Kod Rijere vladaju red i disciplina. Svih 20 i kusur igrača imaju isti tretman. Ne postoje neke povlastice za mene zato što sam kapiten ili za nekog drugog fudbalera. Nema popuštanja. Upravo zbog toga je i naše poštovanje za njega veće. Rezultati na kraju pokazuju to. Dobro radi sa mladima, daje im priliku. Uvek postoji neko ko je kapetan za mlade igrače, da se lakše uključe u prvi tim“.
Celje ima 3/3 u Ligi konferencije, a do kraja mu ostaju gostovanja Sigmi Olomuc i Rijeci, a onda utakmica kod kuće sa Šelbrunom.
„Nije lako ekipama koje se pripremaju da igraju protiv nas. Jer, oni se spreme određenu taktiku, a mi u svakom trenutku možemo da zarotiramo tri, četiri igrača. Sve što su se oni pripremali, u tom trenutku pada u vodu. Zato trener voli igrače koji igraju na više pozicijia. Da bekovi mogu da prave višak u sredini… Uvek izmisli nešto“.
Jutro posle velike pobede nad Legijom fudbaleri Celja trenirali su punim intenzitetom. Ali, tokom reprezentativne pauze, vremena za odmor ima na pretek.
„Evo sada smo slobodni po sedam, osam dana. Zato će igrači kada se vrate poginuti za njega… Jer, kada ti neko da tri puta u pola godine da budeš slobodan po sedam, osam dana onda ću napraviti sve za tebe da bi se to ponovilo“.
Zenit prošle sezone za Celje bilo je četvrtfinale Lige konferencije. Dve utakmice protiv Fjorentine i jedan mali balkanski klub koji se nadmetao sa slavnim klubom iz Serije A. Karničnik se za kraj prisetio pripreme.
„Pre utakmice sa nama, Fjorentina je igrača protiv Milana. On nas pita – jeste li gledali. Mi kažemo gledali. A, tamo Kin, Dodo, gledaš na televiziji, lete po terenu. A, onda nam trener kaže – bolje da niste gledali, jer protiv nas neće biti tako. U samoj analizi pronađe im mane, ono što rade loše i od toga pokušava da napravi našu ekipu da bude dominantna. Pogotovo na njihovom terenu, da se tresu, umesto da bude normalnih, očekivanih tri, četiri razlike za njih. Tako je bilo i protiv Betisa u Španiji. Bilo je 1:1, dobili smo gol u 92. minutu. On nikad neće da odstupi od svoje filozofije i to ga čini trenerom kakav jeste. Zato ga igrači tako poštuju“, završio je Žan Karničnik razgovor za Mozzart Sport.
