Nejmar (Gulliver, AP Photo/Andre Penner)

I sve je isto kao nekad davno

Najnovije vesti

Fudbal

Fliku se pokvario geometrijski set, ali osećaj za izmene radi savršeno: Olmo umio Barsino ogrebano lice

Tenis

Zverev protiv Šeltona u finalu Minhena

Tenis

Alkaras i Rune u borbi za Barselonu

Fudbal

Došlo vreme da Siti drhti za Ligu šampiona i da ga spasavaju klinci drugopozivci

Fudbal

Bajern u novoj formaciji, s novom energijom... Više od pola Bundeslige može u Ligu šampiona

Tenis

Zlatne teniske niti Olge Danilović konačno sijaju: Do finala i plasmana karijere za sat i po

Vreme čitanja: 4min | čet. 06.02.25. | 10:27

Posle skoro 12 godina Nejmar ponovo odigrao utakmicu za Santos... Prvo, dobro nam poznate fudbalske manguparije, a onda foto-sešn sa čitavim timom Botafoga

Dvanaest godina je prošlo, a skoro da se ništa nije promenilo. Korak je isti, lak poput perceta. Prvi kontakt savršen, biciklica naštelovana kao da ste joj jutros nauljili lanac i ne brigate da li će spasti, preskočiti kada prebacite u višu brzinu. Levo, pa zakoči, pa nastavi. Desno, pa ponovo kočnica, pa pruži korak. Tako leti vilin konjic, tako i dalje korača Nejmar.

I sve je isto kao nekad davno. Kao pre 12 godina kada je poslednji put obukao dres Santosa... Isto kao i neku godinu ranije, kada je, izazivajući kolektivnu histeriju na Zelenom kontinentu, Evropu prevario da može da bude veliki koliko Ronaldo i Mesi. U prilasku toj komparaciji nikada nije bilo pitanje dara, samo glave kojoj je od fudbala (pre)često bilo važnije da tulumari sa svitom svojih Brazilaca, da ne propušta sestrine rođendane i najpoznatiji karneval na planeti.

Izabrane vesti

Možda je nekoliko kilograma teži i lakši za onu grivu koja je davala dodatni šmek svakoj fudbalskoj mangupariji zbog kojih su mu očajni i poniženi protivnički kostolomci i kiropraktičari na svakih nekoliko dana nameštati kičmu, karlicu, kolena i ostale zglobove.

Nejmar na zemlji (AFP)

Jedanaest godina i 258 dana kasnije, vratio se tamo odakle je korakom lakim, a jednim od najtežih fudbalskih transfera tog vremena skoknuo u Barselonu. Tog kasnog proleća 2013. kada je Nejmar ostavio Vilu Belmiro u suzama iako je napunio budžet Santosa kao niko nikada ranije (Transfer u Barsu zaveden na 88.000.000 evra, mada se sumnja da je to prava suma).

Ostala je praznina u najpoznatijem selu na svetu, ostala je kolektivna nostalgija koja nije bila jednostrana. Videlo se to pre nedelju kada kada je Nejmara uhvatio neizdrž toliko da pre Santosa objavi da se vratio kući. Iako mu javnost spočitava da se vratio kad nije imao gde i kud, kao isceđen za ozbiljan evropski fudbal, kada je izmuzao Saudijce, ušao je noćas u igru pred drugo poluvreme utakice sedmog kola brazilske Pauliste sa Botafogom i Vila Belmiro i čitav Santos koji nije imao privilegiju da lokalnog princa gleda sa stadiona, narednih 45 minuta fokusirao je samo jednu tačku, jednu figuru, jednu silutetu.

Kao da je neko premotao vreme 12 godina unazad. Dodir lopte ili dva i već bi bio u debeloj prednosti. I ponovo su ga rušili kao onomad, ovoga puta ne zato što ih je ponižavao, već jer nisu znali kako i nisu mogli drugačije. Nije dao gol, (ako ikoga zanima) utakmica je završena rezultatom 1:1, a Nejmar je proglašen za najboljeg pojedinca.

Dok je čitav tim Botafoga, jedan igrač za drugih, hrlio da ovekoveči trenutak slikajući se sa najboljim strelcem u istoriji brazilske reprezentacije, sa igračem kojeg Santos voli manje samo od Pelea, neki ljudi su užurbano spremali kompilaciju sa povratničkog debija. I to je isto kao i pre deceniju i kusur. Koju god brazilski ritam da umetnete kao podlogu na video Nejmarovog plesa, biće savršeno sinhronizovan.

Iako mu ne pamtimo utakmicu iz Saudijske Arabije, lopta i dalje prati njegov ritam, dišu zajedno i toliku su usklađeni da vam pred očima prođu sve zlatne lopte koje Nejmar nije osvojio i pitanje da li bi Mesi i Ronaldo zaista čitavu deceniju predavali jedan drugom najveće individualno fudbalsko priznanje da je Nejmaru glava bila na ramenima.
"Teško je pronaći reči kada treba da izrazite ljubav prema nekome. A ja volim Santos i nemam druge reči da objasnim ono što sam danas osetio. Trenutno ne razmišljam ni o čemu, samo igram intuitivno. U mojoj prirodi nije da predviđam, već da pravim poteze. Umalo sam postigao gol, ali neophodni su mi minuti jer nisam 100 odsto spreman. Nisam mislio da ću ovoliko trčati i driblati. Mislim da će kroz četiri, pet utakmica biti mnogo bolje. Osećam da sam kod kuće, a teren je ono što najviše volim. Samo molim navijače da budu strpljivi jer će ovaj tim napredovati i doneti im radost", rekao je Nejmar nakon utakmice.

Izašli su navijači Santosa iz decenijske nostalgije, dočekali svog heroja, čoveka koji im je 2011. godine doneo poslednji Libertadores. Probudili su se, samo da bi, one koji ne znaju da uživaju u trenutku, verovatno počela da more nova pitanja - koliko će Nejmar ostati, hoće li nas napustiti za samo šest meseci na koliko mu je oročen ugovor.

Odgovori tek od leta, ali do tada i tračak nade kroz klauzulu o produžetku saradnje do 2026. Ako i od leta 2025. bude u Santosu, onda prošlosezonski drugoligaš može da sanja prvaka Brazila... Prvu još od 2004. godine.